МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга поста – Пачиста
Петак 2. седмице Великог поста
07.03.1874
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1874.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7  ▶ Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (7,1-14)
1. У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудина дође Ресин цар Сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети. 2. И дође глас дому Давидову и рекоше: „Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његова устрепта као дрвеће у шуми од ветра.” 3. Тада рече Господ Исаији: „Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеарјасув син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бјељарева. 4. И реци му: 'Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главања што се пуше, од распаљеног гнева Ресинова и Сирскога и сина Ремалијина.' 5. Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи: 6. „Хајдемо на Јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеилова;” 7. Зато овако вели Господ Бог: „Неће се то учинити, неће бити.” 8. Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ. 9. И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати. 10. И још рече Господ Ахазу говорећи: 11. „Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине.” 12. А Ахаз рече: „Нећу искати, нити ћу кушати Господа.” 13. Тада рече Исаија: „Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом? 14. Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће сина, и наденуће му име Емануило.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (5,32; 6,1-8)
32. А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета.

1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. 2. Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. 3. А Господ рече: „Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто и двадесет година.” 4. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу. 5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њихова свагда само зле, 6. покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 7. И рече Господ: „Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.” 8. Али Ноје нађе милост пред Господом.

Приче Соломонове (6,20-35; 7,1)
20. Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје. 21. Привежи их себи на срце засвагда, и спучи их себи око грла. 22. Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те; 23. јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава; 24. да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. 25. Не зажели у срцу свом лепоте њене, и немој да те ухвати веђама својим. 26. Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу. 27. Хоће ли ко узети огња у недра а хаљине да му се не упале? 28. Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже? 29. Тако бива ономе који иде к жени ближњега свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне. 30. Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; 31. него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог. 32. Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини; 33. муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати. 34. Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; 35. не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.

1. Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Маврикије и седамдесет војника. У време цара Максимијана би велико гоњење хришћана. У граду Апамији сирској Маврикије беше старешина месне војске. Незнабошци га тужише цару као хришћанина и као сејача вере хришћанске међу војницима. Сам цар дође и поведе истрагу. С Маврикијем би изведено пред цара и седамдесет војника хришћана, међу којима и син Маврикијев Фотин. Ни ласка ни претња царева не може поколебати ове јунаке. На претње цареве одговорише: „О царе, нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!“ Када цар нареди те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, они му рекоше: „Бог наш обући ће нас хаљинама и појасима нетрулежним, и вечном славом!“ Када их цар укореваше што су презрели част војничку, дату им од њега, они одговорише: „Чест твоја је бешчешће, јер си заборавио Бога који ти је дао царску власт!“ Тада цар нареди, те пред очима Маврикијевим посекоше му сина Фотина, да би тиме устрашио оца и остале. Но Маврикије рече: „Испунио си нашу жељу, о мучитељу, и послао си напред пред нама Фотина, војника Христова“. Тада их цар осуди на најнечовечнију смрт: одведоше их у неко блато, обнажише, привезаше за дрвеће и намазаше медом, да их комарци, осе и стршљенови изуједају. У страшним мукама предадоше душе Богу тек десетог дана и одоше да се вечно радују с ангелима светим на небу. Хришћани тајно узеше тела њихова и чесно погребоше. Ови храбри Христови војини пострадаше око 305. године.

2. Многи мученици у Евгенији, близу Цариграда. У време цара Аркадија откопаше се мошти многих мученика Христових, међу којима и апостола Андроника и помоћнице му Јуније (Рм 16, 7). Ове мошти пронађоше се према откровењу од Бога некоме клирику Николи Калиграфу. „Њихова имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живих на небесима“. Над моштима апостола Андроника саградио је цар Андроник I, диван храм у XII веку.

3. Преподобни Таласије и Лимније. Пустињаци сиријски. Један од њихових нарочитих подвига било је ћутање. По смрти светог Таласија 440. Лимније пређе ка светом Марону (14. фебр.) и тамо се подвизавао на врху планине под отвореним небом.

4. Свети Папије Јерапољски. Ученик светих апостола и патролошки писац. Од њега имамо сведочанство о Јеванђељу Матејевом и Марковом, о четири Марије и браћи Господњој, као и један непотпуно сачуван спис: Изјашњење Речи Господње.

Од корена благородна – лоза благородна
Фотин млади – жртва Богу красна и угодна!
Отац виде где му сину главу одсекоше,
И млазеве рујне крви како потекоше.
Маврикије, отац бодар, срцу свом одоли,
Нити викну, нит зажали, нити сузу проли.
Ти си ми га, драги Боже, рече, даровао,
За сву љубав Твоју, Блаже, шта бих боље дао?
Удостој и мене смрти као и Фотина,
Ти што за нас пожртвова Свог Јединог Сина!
Маврикије, војник славан небескога цара,
Од земаљских поглавара он не прима дара,
Но он бодри своју чету, поносну легију,
Пред бездушним идолима да се не повију,
У смрт води своју чету, и кроз смрт животу –
Слаб је језик да искаже ту ретку красоту…
Нек се нашим месом хране осе и стршљени,
Ипак нисмо, o војници, нисмо побеђени.
Нек комарци крв нам сишу, нека се нахране,
Скоро ћемо, браћо моја, бити c оне стране,
Где царују сви који су за Крст војевали,
Рећи ћемо Христу Богу: нисмо Те издали!

РАСУЂИВАЊЕ
О непрестаном пребивању с Богом св. Антоније учи: „Душа твоја нека буде с Господом у свако доба, а тело нека ти је на земљи, као нека статуа. Стој увек пред лицем Господњим право. Страх од Бога нека ти је непрестано пред очима; исто тако и сећање смрти и одвратност од свега светскога. – Умири сваки дан, да би живео; јер ко се боји Бога, тај ће живети ва веки. Буди бодар непрестано, да не би пао у леност и беспослицу. – Омрзни све, светско и удаљи од себе, иначе ће оно тебе удаљити од Бога. Омрзни све, што ти доноси штету души. – Не одступај од Бога ради пролазних ствари. Нека ти послуже обрасцем и примером они, који су љубили Господа свим срцем својим и творили добра дела. – Пре свега непрестано изливај молитву и одаји Богу благодарност за све што би се случило с тобом. – Будеш ли испуњавао све што је заповеђено, то ћеш примити наследство, које око није видело, ни ухо чуло, нити срце човечје помислило“ (Кор. 2, 9).

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у разговору са Мартом и Маријом и то:
1. како обе сестре срдачно примају Господа и желе чути Његову реч,
2. како се Марија више брине о духовном а Марта о телесном угошћењу божанскога Госта,
3. како се Господ више радује да Он некога угости духовном храном него ли неко Њега телесном.

БЕСЕДА
о будалама мудријим од света

Ми смо будале Христа ради. (I Кор. 4, 10)

Тако говори велики апостол Павле, који се најпре руководио светском мудрошћу, која је против Христа, док није познао лаж и гнилост мудрости светске и светлост и постојаност мудрости Христове. Тада се свети апостол није срдио на свет, што га назива будалом Христа ради, нити је се пак, пркосећи свету, сам либио да се назове тим именом.
Није ни од какве вредности за нас како ће нас свет сматрати и називати. Важно је пак и преважно, како ће нас ангели свети на небесима сматрати и назвати, кад се после смрти сретнемо с њима. То је од судбоносне важности, а остало је све ништа.
Или смо ми будале за свет због Христа, или смо будале за Христа због света. Но, о како је малотрајан звук речи светске! Ако нам свет каже: будала! свет ће умрети, и реч његова ће умрети. Шта онда вреди реч његова? Но ако нам бесмртници небески кажу: будала!, то нити мре, нити се скида с нас као вечна осуда.
Ко не верује у Живога Бога, ни у бесмртан живот, ни у ваплоћење Господа Христа, ни у Христово васкрсење, ни у истину јеванђелску, ни у вечну Божју милост и правду – је ли чудо ако он сматра будалом онога ко у све то верује?
О нека би свак од нас, који се крстом крстимо, не само лако подносио него са задовољством примао назив будале Христа ради! Радујмо се и веселимо се, ако нас неверници тако назову, јер то значи да смо близу Христа а далеко од неверника. Радујмо се и веселимо се, и поновимо силним ехом свету у уши: да, да, заиста ми смо будале Христа ради!
Господе премудри, крепи нас силом Твојом, да се не страшимо невернога света ни кад нас шиба бичевима нити погрдним речима Тебе ради. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024