МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 5. по Духовима
Петак 5. по Духовима
20.07.1872
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јул 1872.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20  ▶ Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 120 (16,1-16)
1. Препоручујем вам пак Фиву сестру нашу, која је служитељица цркве у Кенхреји, 2. да је примите у Господу као што приличи светима и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је и она многима помогла, и мени самоме. 3. Поздравите Прискилу и Акилу, сараднике моје у Христу Исусу, 4. који за мој живот своје вратове положише, којима не захваљујем само ја, него и све Цркве из незнабожаца; поздравите и домаћу цркву њихову. 5. Поздравите милог ми Епенета, који је првенац Ахаје у Христу. 6. Поздравите Марију, која се много трудила за нас. 7. Поздравите Андроника и Јунију, сроднике моје, и сапатнике моје у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и пре мене повероваше у Христа. 8. Поздравите Амплија, љубљеног ми у Господу. 9. Поздравите Урбана, сарадника нашега у Христу, и мога милога Стахија. 10. Поздравите Апелија, прекаљеног у Христу. Поздравите Аристовулове. 11. Поздравите Иродиона, сродника мојега. Поздравите Наркисове, који су у Господу. 12. Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите драгу Персиду. која се много трудила у Господу. 13. Поздравите Руфа изабраног у Господу, и матер његову и моју. 14. Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима. 15. Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпа, и све свете који су с њима. 16. Поздравите један другога целивом светим. Поздрављају вас Цркве Христове.

Јеванђеље Матеј, зачало 50. (13,3-9)
3. И он им казива много у причама говорећи: „Гле, изађе сејач да сеје. 4. И кад сејаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их. 5. А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше, јер не беше земља дубока. 6. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше. 7. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их. 8. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто а једно по шездесет, а једно по тридесет. 9. Ко има уши да чује, нека чује!”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. великомуч. Недеља. У време христоборних царева Диоклецијана и зета његова Максимијана живљаху у Анадолији две побожне старе душе, Доротеј и Јевсевија. Они беху побожни хришћани, беху богати али и бездетни. Непрестаном молитвом они испросише од Бога једно чедо, ову свету Недељу. Од детињства Недеља себе посвети Богу уздржавајући се од свега што раскалашна деца чине. Када одрасте, красна телом и душом, навалише многи просци, но она их све одби говорећи, да је она себе обручила Христу Господу, и да ништа не жели до само да умре као девојка. Један од тих одбијених просаца оптужи и Недељу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане. Цар нареди те мучише родитеље Недељине, и после мука протера их у град Мелитину, где у мукама за Христа скончаше. Свету Недељу пак пошље Диоклецијан Максимијану на суд. Како Недеља потврди своју веру у Христа пред Максимијаном, нареди овај те је положише по земљи и шибаше воловским жилама. По том предаде је цар војводама, најпре Илариону а после смрти овога Аполонију. Ови је мучише зверски на све могуће начине, но све беше узалуд. Када Недеља света лежаше у тамници сва у ранама, јавио јој се Христос Господ, исцели је и рече јој: „Не бој се, Недељо, мука, благодат је моја с тобом.“ И заиста благодат Христова спасе ову мученицу и од огња и од зверова, где судије безбожне мишљаху, да ће она срести сигурно смрт. Видећи чудесно спасење Недеље од толике смрти многи незнабошци повероваше у Христа. Но сви бише посечени. Рече св. Недеља Аполонију: „Никојим начином не можеш ме одвратити од вере моје. Бациш ли ме у огањ, имам пример Три Отрока; бациш ли ме пред зверове, имам пример Данила; бациш ли ме у море, имам пример Јоне пророка, предаш ли ме мачу, сетићу се Чеснога Претече. За мене је живот за Христа умрети.“ Тада нареди Аполоније, да је мачем посеку. Недеља клече на колена и уздиже руке к небу па се помоли Богу, да Бог помилује и спасе све оне, који буду спомен њен славили, и да упокоји њену душу заједно са душом њених родитеља. Свршивши молитву она предаде душу своју Богу пре него што се мач спусти на њену главу. Чесно пострада и пресели се у вечну радост 289 год. у Никомидији.

2. Преп. Тома Малеин. Овај Тома беше најпре војвода, прослављен храброшћу и богатством. Беше телом врло крупан, и задаваше страх непријатељима својим. Но кад заволи Христа више од света и свега у свету, он остави све и повуче се у пустињу, где се замонаши и преда подвигу. Св. Илија пророк јави му се и одведе га на гору звану Малеа, до Свете Горе. Ту он живљаше један и усамљен, само с Богом, у даноноћној молитви. Ма да се он кријаше од света, не може се укрити. Сазнавши за светост његовог живота, почеше људи к њему долазити и доводити своје болеснике. И св. Тома лечаше људе од сваке болести и сваке невоље. А када се представи Богу (у Х веку) његове мошти продужише помагати свима који с вером њима припадаху.

3. Преп. муч. Епиктет и Астион. Астиона, јединца у родитеља, приволи свештеник Епиктет вери Христовој, крсти га и замонаши. По том се преселе однекуд из источних крајева у скитске пределе и настане у скитском граду Алмириду (сада Рамзину) на утоку Дунава у Црно Море. Мучени и посечени за веру Христову око 290 год. Обојица се јавили после смрти у светлости великој родитељима св. Астиона, Александру и Маркелини, који се обратише Христу и бише крштени од епископа Евангела, који и сам би по том посечен за Христа, „Евангела, другога ангела“, како му је певано.

Јединица света Недељица,
Родитељи за веру умреше,
Родитељи, Божји светитељи.
Сиротица света Недељица,
Што имаде сиротама даде,
Само оста тело и одело,
И то она жртвова за Христа,
Недељица како роса чиста,
Не даде се ничим поткупити,
Не даде се никим замамити,
Нит се ичим даде устрашити.
Но на муке к’о на свадбу пође
Тешке муке а ране дубоке,
Ал’ је слатко име Исусово!
Горки боли, љута понижења,
Ал’ је слатко вечно царовање!
Цело тело крвљу обагрено,
Ал’ је слатко рајско радовање!
О Недељо, Божја изабраницо.
И за Христа дивна мученицо,
Са земље си мачем отерана,
На небу си славом увенчана,
Научи нас веру поштовати,
Охрабри нас за њу живот дати,
Помози нам твојим молитвама,
Дивна свећо међ рајским свећама.

РАСУЂИВАЊЕ
Пример св. Недеље, красне девице, и пример св. Астиона, богатог младића, који обадвоје дадоше себе на муке и смрт за Христа Господа, наводе нас на размишљање о ни с чим у историји несравњивој сили Христовој, помоћу које млади људи побеђују себе и кроз то све остало. Извојевати победу над самим собом највећа је победа. Таквих победилаца црква броји на хиљаде, и многе хиљаде. Св. Кипријан пишући о девству вели: „победити уживање највеће је уживање, нити има веће победе него што је победа над својим жељама. Онај ко је победио једног непријатеља, показао се јачи од неког другог, но онај ко је победио пожуду, показао се јачи од самог себе. Свако је зло лакше победити него ли уживање, јер сва су друга зла одбојна, док је уживање зло привлачно. Онај ко се ослободи жеље, ослобођава се и страха, јер због жеља произлази страх.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно извођење воде из стене на Хориву (II Мојс. 17), и то:
1. како ожеднели Израиљци посумњаше, да је Бог међу њима те гунђаху против Мојсеја;
2. како по наредби Божјој Мојсеј удари штапом у стену, и потече вода из стене;
3. како се и моје срце камени од сумње, и како из њега потичу потоци суза када га благодат вере додирне.

БЕСЕДА
о словесном млеку

Будите жељни разумнога и
правога млијека, као новорођена
дјеца, да у њему узрастете за
спасеније. Јер окусисте да је благ
Господ. (I Пет. 2, 2-3)

Као новорођену децу тако сматра велики апостол хришћане. Крштење је ново рођење, и од крштења човеку се броји нови живот. А новорођенчад духовна треба да се хране благом храном онако исто као новорођенчад телесна. Какву храну апостол препоручује хришћанима? Разумно и право млијеко. Телесни младенац храни се млеком неразумним, које је само слика млека правог, млека разумног, којим треба да се храни духовни младенац. Па које је то разумно и право млеко, којим хришћанин треба да се храни? Апостол сам на то одговара, кад вели: јер окусисте да је благ Господ. То је, дакле, сам Господ Исус, живи и животворни. Христове су речи разумно и право млеко. Благо вама, браћо, ако душу своју храните речима Христовим као слатким млеком, јер ће вам се душа раширити и облагородити, и бити спремна за царство Божје.
Христова су чудеса разумно и право млеко. Благо вама, браћо, ако душу своју храните тим слатким млеком, јер ћете бити слични ангелима, који дан и ноћ певају чудеса Божја.
Христово тело и крв јесте разумно и право млеко. Благо вама, браћо, ако душу своју храните тим слатким млеком, јер ћете бити учлањени у живо и бесмртно тело Христово на небесима.
Христова васкршња победа над смрћу јесте разумно и право млеко. Благо вама, браћо, ако душу своју храните тим слатким млеком, јер ћете још у овом животу корачати као победиоци, а у оном стајати с десне стране Христа Победиоца.
Сав Христос је, браћо, разумно и право млеко. Будимо жељни тога млека пре сваког другог, да би узрасли за спасеније. То је једина храна за спасење; све друго је за трулеж и гроб.
О Господе Исусе, Јагње Божје, који си сав разумно и право млеко, нахрани нас Собом, као што си нахранио апостоле Твоје свете, да би и ми узрасли довољно за спасеније. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024