МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва – Светла
Уторак седмице прве
05.05.1869
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1869.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5  ▶ Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Дела светих апостола, зачало 4 (2,14-21)
14. А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: „Људи Јудејци, и сви ви који боравите у Јерусалиму: ово нека вам је на знање, и саслушајте речи моје. 15. Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи час дана. 16. Него је то оно што је рекао пророк Јоил: 17. 'И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће виђења и старци ваши сањаће снове. 18. Па и на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излићу од Духа мог, и прорицаће. 19. И даћу чудеса горе на небу и знаке доље на земљи: крв и огањ и пушење дима. 20. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни Дан Господњи. 21. И биће да ће се спасти сваки који призове име Господње.'"

Јеванђеље Лука, зачало 113 (24,12-35)
12. А Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се виде само покрове где леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило. 13. И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше удаљено од Јерусалима шездесет стадија и зваше се Емаус. 14. И они говораху међу собом о свим овим догађајима. 15. И док они разговараху и расправљаху, приближи се и сам Исус и иђаше с њима. 16. Али очи њихове беху задржане да га не познају. 17. А он им рече: „Какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте невесели?" 18. А један, по имену Клеопа, одговарајући рече му: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана?" 19. И рече им: „Шта?" А они му рекоше: „О Исусу Назарећанину, који беше човек пророк, силан на делу и у речи пред Богом и свим народом; 20. Како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт, и разапеше га? 21. А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља. Али поврх свега тога, ово је данас трећи дан откако се ово догоди. 22. А запрепастише нас и неке жене између нас које су биле рано на гробу, 23. па не нашавши тело његово, дођоше говорећи да су виделе и појаву анђела који говораху да је он жив. 24. И неки од наших отиђоше на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видеше." 25. А он им рече: „О безумни и спорога срца за веровање у све што говорише пророци! 26. Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју?" 27. И почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано. 28. И приближише се селу у које иђаху, и он се чињаше да хоће даље да иде. 29. А они га устављаху говорећи: „Остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече." И уђе да остане с њима. 30. И док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хлеб благослови и преломивши га даваше им. 31. А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих. 32. И рекоше они један другоме: „Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?" 33. И уставши онога часа, вратише се у Јерусалим, и нађоше окупљену Једанаесторицу и оне који бејаху с њима. 34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. 35. И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломљењу хлеба.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преп. Теодор Сикеот. Беше му место рођења село Сикеа у Галатији, због чега би прозван Сикеот. Још као десетогодишњи дечак Теодор се предаваше трудном посту и свеноћној молитви по угледу на некога старца Стефана, који живљаше у његовом дому. Мајка му Марија беше богата удовица и намераваше свога сина посветити војноме звању. Али јој се јави у сну св. Ђорђе и извести је, да је Теодор намењен на службу не цару земаљском него цару небеском. И Теодору се јављао св. Ђорђе много пута било да га поучи било да га спасе какве опасности, у коју су га злобни демони стављали. Имао је и неколико виђења Пресвете Богородице. Подвиг Теодоров надмашавао је својом суровошћу подвиге свих живих подвижника његовог времена. Мучио је тело своје и глађу и жеђу и железним оковима и свеноћним стајањем на молитви. Све – само да би душу своју везао љубављу за Бога и учинио је потпуном господарицом над телом. На Теодорову љубав одговорио је милостиви Господ љубављу. Он му је даровао велике моћи над злим дусима и над свима болестима и мукама људским. Био се прочуо на све стране као чудотворни исцелитељ. Због велике чистоте и духовности буде и преко воље посвећен за епископа Анастасиопољског. На епископској служби проведе 11 година, и онда умоли Бога, да га ослободи те службе, да би се поново посветио своме омиљеном подвигу. По том се врати у свој манастир, где у старости преда душу своју Господу, ради кога је драговољно много страдао. Скончао је у почетку царовања цара Ираклија око 613. год.

2. Св. муч. Леонид. Отац Оригенов. Пострадао за Христа у Александрији 202. год. Најпре му царским указом све имање одузето, а по том на смрт осуђен. Ориген писао оцу у тамницу: „Оче, не брини за нас, и не избегавај мучеништва због нас“ (тј. због деце).

3. Преп. монах Виталије. У време патријарха Јована Милостивог појави се неки млади инок, који чим дође састави списак свих развратница у Александрији. Подвиг овога инока беше изузетан и јединствен. Преко дана он се наимаше да ради најтеже послове, а ноћу је одлазио у блудне домове, давао зарађени новац каквој развратници и с њом се затварао у собу на целу ноћ. Чим би се затворили, Виталије би умолио жену, да она легне и спава, а он би у углу собе проводио целу ноћ у молитви Богу за ту грешницу. Тако би сачувао грешницу да не греши бар једне ноћи. Друге ноћи ишао би код друге, треће код треће, и тако редом док не би изређао све, па се поново враћао код оне с којом је почео. По његовим саветима многе су се грешнице оставиле свога прљавог заната, те једне су се удале, друге пошле у манастир, треће кренуле на поштен рад и зараду. Свим тим женама забрањивао је Виталије да објављују због чега он долази код њих. Због овога постане Виталије саблазан за сву Александрију. Људи су га на улици ружили, пљували, па и тукли. Но он је све стрпљиво сносио, јављајући своју добродетељ Богу а кријући је од људи. Када он умре, тада се дозна све о њему. На његовом гробу почну се догађати многа чудотворна исцелења; народ са разних страна почне доносити своје болеснике на његов гроб. Попљуван од људи он је био и остао прослављен од свевидећег Бога.

Виталије инок у великом граду
С молитвом у срцу хита своме раду,
А светина грешна праведна се прави,
Па инока ружи и пљује по глави.
Инок лице брише и трпи и ћути,
Нити одговара нит’ се на ког љути
Тада младић неки и развратник стари
Виталију приђе па га ошамари.
И рече му младић: ти скверни монаше,
Докле ћеш мучити ти стрпљење наше?
– Зашто ме удари? Виталије рече,
Ударен ћеш бити – да се сав град стече –
И не прође много а младић полуди
Што Божјег човека без Бога осуди.
И урлаше младић, сав град уплаши се,
Виталије мирно Богу престави се.
Тада лудак дође на гроб светитеља
И на гробу нађе себи исцелења.
Па исприча младић повест још недавну
И одаде хвалу Виталију славну.

РАСУЂИВАЊЕ
У време Сабора у Никеји завађени клирици писаху тужбе један против другог и даваху цару. Цар Константин прими све те тужбе, па и не отварајући сажеже их на пламену свеће. И рече цар зачуђеној околини својој: „кад бих ја својим очима видео епископа, или јереја, или монаха на делу грешном, ја бих га покрио својом хаљином, да нико више не види грех његов“. – Тако овај велики хришћански цар постиде клеветнике и затвори им уста. Наша вера забрањује нам да будемо шпијуни туђих грехова а налаже да будемо неумитне судије својих. Болесник у болници заузет је својом сопственом болешћу, те нема ни воље ни времена, да испитује друге болеснике и да се руга њиховој болести? Нисмо ли сви ми у овоме свету као болесници у болници? И не налаже ли нам обична памет, да гледамо своју болест а не туђу? Нека нико и не помишља, да ће се у оном свету излечити од своје болести. Овај свет је само болница и лечилиште, а у ономе нема болнице: онамо је само или двор или – тамница.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како је Он својим васкрсењем оправдао веру и наду људску у бесмртност;
2. како је Он Својим васкрсењем уништио код верних страх од смрти.

БЕСЕДА
о сили Божјој у слабости људској

Кад сам слаб онда сам силан. (II Кор. 12, 10)

У Светом Писму нема противречности, те и ове речи нису противречност, ма да тако звуче. Телесан се управља по звуку, а духован по смислу. За телесног човека свуда је противречност, јер он се боји препона, и бега и од сенке, ако му се ова учини препоном. Духован човек је као витез, који воли да савлађује препоне. За духовна човека у овим се речима крије цела наука о спасењу. Кад сам слаб онда сам силан. То јест, кад сам свестан свога ништавила и свемоћи Божје, онда сам силан. Кад знам, да сам од себе не могу никакво добро учинити ни себи ни другоме, и кад се сав положим на моћ и милост Божју, онда сам силан. Кад осећам да ја дављеник у овоме свету, нисам у стању ни пружену руку Божју сам својом силом прихватити, него вапијем к Богу, да ме руком Својом прихвати и извуче из дубине греховног понора, онда сам силан. Кад видим, да сам слаба и празна трска усред бурних ветрова и поплава, трска коју Бог може испунити Својом свесилном благодаћу, и кад се с вером помолим за Божју благодат, онда сам силан.
О безсилна браћо моја, положимо се на силу Божју, да би у ништавилу своме били силни. По човеку сте немоћни, но по Богу сте силни. Прилепите се к Богу, и сва сила Божја биће уз вас. Исповедите пред Богом немоћ своју, и Бог ће Вам послати свемоћну благодат Своју. Ово вам потврђује апостол својим примером и својим искуством: кад сам слаб, вели, онда сам силан. Ваистину, нема противречности у Светом Писму. Телесан човек говори о противречности по звуку речи, а духован улази у смисао, и расејава привидну противречност опитом.
О васкрсли Господе, смилуј се немоћи нашој, и испуни нас свесилном благошћу Својом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024