МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 6. по Духовима
Среда 6. по Духовима
05.07.1866
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јул 1866.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5  ▶ Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 127 (2,9-16; 3,1-8)
9. Него као што је написано: „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе.” 10. А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије. 11. Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијег. 12. А ми не примисмо духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога; 13. Што и говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући. 14. А телесни човек не прима што је од Духа Божијег, јер му је лудост, и не може да разуме, јер се то испитује духовно. 15. Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује. 16. Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов. 1. И ја, браћо, не могох вам говорити као духовним него као телесним, као малој деци у Христу. 2. Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могосте. Али ни сад још не можете, 3. пошто сте још телесни. Јер све док је међу вама завист и неслога и раздори, зар нисте телесни и зар се не владате по човеку? 4. Јер кад неко говори: Ја сам Павлов, а други ја сам Аполов, зар нисте телесни? 5. Ко је, дакле, Павле, а ко Аполос, до служитељи кроз које поверовасте, и то како Господ свакоме даде? 6. Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте. 7. Тако нити је што онај који сади, ни онај који залива, него Бог који чини да расте. 8. А онај који сади и онај који залива једно су, и сваки ће примити своју плату према свом труду.
Јеванђеље Матеј, зачало 53. (13,31-36)
31. Другу причу каза им говорећи: „Царство небеско је као зрно горушично које узме човек и посеје на њиви својој. 32. Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим.” 33. Другу причу каза им: „Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.” 34. Све ово у причама говори Исус људима, и без прича ништа им не говораше. 35. Да се испуни што је речено преко пророка који говори: „Отворићу у причама уста своја, исказаћу сакривено од постања света.” 36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу. И приступише му ученици његови говорећи: „Протумачи нам причу о кукољу на њиви.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свештеномученик Јевсевије, епископ самосатски. Велики изобличитељ аријанства. Када се упразни престо антиохијски, његовим настојањем би изабран Мелетије за патријарха, Мелетије, велико светило цркве, који се по смрти удостојио велике похвале од стране светог Јована Златоуста. Но аријанци брзо изгнају овога Мелетија из Антиохије. Када умре зли син Константинов, Констанције, зацари се један гори од њега, Јулијан Одступник. У време гоњења хришћана од стране Јулијанове, свети Јевсевије скиде са себе свештеничке расе а обуче се у војничко одело, те под видом војника обилазаше гоњене цркве по Сирији, Финикији и Палестини, свуда утврђујући веру православну и постављајући потребне јереје и ђаконе и остале клирике, а понегде и епископе. По шумној погибељи Јулијановој свети Јевсевије усаветова Мелетија те сазва сабор у Антиохији 361. године, на коме беху двадесет седам архијереја, на коме се још једном више осуди аријанска јерес а провозгласи вера православна онако како беше изражена на I васељенском сабору. Поред Мелетија и Јевсевија на овом Сабору нарочито је падао у очи свети Пелагије Лаодикијски, чувени девственик и подвижник. Тај Сабор беше у време благочестивог цара Јовиниана. Но овај цар убрзо умре, а зацари се зли Валент, с којим дође опет гоњење на Православље. Свети Мелетије би прогнан у Јерменију, Јевсевије у Тракију, а Пелагије у Арабију. После Валента зацари се цар Грацијан, који даде слободу Цркви а заточене архијереје поврати на њихова места. Тако се вратише: Мелетије у Антохију, Јевсевије у Самосат, а Пелагије у Лаодикију. У то време многе епархије и парохије беху удове, те Јевсевије ревносно хиташе да нађе и народу да законите пастире. Но када он дође са изабраним епископом Марином у град Долихин, да би новога архијереја устоличио и јерес аријевску, која у том граду беше силна, изобличио, неки фанатички јеретик баци с крова ћерамиду на Јевсевијеву главу и рани га опасно, од које ране овај велики ревнитељ Православља, светитељ и мученик, умре, да вечно живи у рајском блаженству. Пострада 379. године.

2. Свети мученик Зинон и Зина. Свети Зинон беше официр римски у граду Филаделфији Арабијској. А Зина му беше слуга. Када у време цара Максимијана наста гоњење хришћана, усуди се свети Зинон те изађе пред војводу Максима, исповеди своју веру у једнога живога Бога, и посаветова Максима, да се и он мане мртвих идола и да прими једину истиниту веру. Наљути се војвода, па баци Зинона у тамницу. А када верни Зина посети свога господара у тамници, то и он би ухваћен и ухапшен. Затим обојица беху мучени за Христа и најзад бачени у огањ, у који насуше незнабошци уља. Душе њихове увенчаше се венцима у царству Христовом, а телесни остаци бише сахрањени у цркви светог Георгија у месту званом Кипарисион.

Црква никад није без пастира,
Ни без мука нити без јунака.
Кад мач оштри севну голијатски,
Отпор даде пастир Самосатски,
Јевсевије, и c њим Мелетије,
Ко две звезде – трећа: Пелагије.
Православља светог ревнитељи,
Цркве Божје славни светитељи.
Мука беше тада за хришћане,
Љута мука са обадве стране,
C једне стране бесни јеретици,
C друге стране цари безумници.
Тешко беше душу сачувати
И истину Божју одстојати,
Против лажи и против насиља.
Сред корова мало би босиља,
Мало, мало смиља и ковиља!
Три јерарха – три мирисна цвета.
Доста меда за сав отров света.
Јевсевије ко ревнитељ поче
И свој живот ко мученик доче.
Јевсевије првосвештениче,
Благослови, Божји угодниче!

РАСУЂИВАЊЕ
Зашто Господ благи попушта на истиниту веру нападе и муке, док јересима и незнабоштву допушта наслађивање спокојством? „Зашто?“ пита се и св. Јован Златоусти, и одмах одговара: ,.3ато, да би ти познао слабост њину (тј. јереси и незнабоштва), када видиш да се оне и без узнемиравања саме од себе распадају, и да би се убедио у силу вере, која трпи беде, па чак и кроз противнике своје умножава се.“ „Споримо ли, дакле, c незнабошцима или c бедним Јудејцима, довољно је истаћи за доказ божанствене силе то што вера (хришћанска), подвргавана безбројним борбама, одржала је победу“ чак и када је цео свет стајао против ње. A св. Исак Сирин говори: „Чудна љубав Божја према човеку познаје се, када је човек у бедама, што разоравају надежду његову. Овде Бог показује силу своју a спасење његово. Јер никада човек не познаје силе Божје у покоју и слободи.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно онемљење првосвештеника Захарије (Лк. L 20) и то:
1. како Захарија не поверова ангелу Божјем, да стара утроба његове жене може зачети и родити, и како због тога онеми, по речи ангелској,
2. како сам и ја као немилом ударен, кад не могу довољно да говорим o чудесима Божјим, јер ми је вера малена.

БЕСЕДА
о томе како се лењивац изговара

Лењивац говори: лав је на пољу. (Приче Сол. 22, 13)
.
Да би оправдао своју леност, лењивац истиче тешкоће и препреке некоме послу, и увеличава их преко сваке мере. Ако му смета један човек, он ће рећи, да му смета цело село; ако шушти лишће, он ће правдати, да не може на посао због буре; ако је пред кућом зец, он ће рећи – лав! Само да не изађе из куће, и само да одложи посао.
Лењост је сасвим супротна природи човековој, Природа је човекова делателна: она тражи да послује, да ради, да зида. Леност је поуздан знак изнакажености природе код једног човека. Да је леност страшан порок, јасно је из тога, што један делателан човек никад не завиди лењивцу, док лењивац завиди делателном; исто онако као што трезвен човек не завиди пијанцу, док пијанац завиди трезвеном човеку.
О Господе, Створитељу сведелателни, спаси нас од тупе и порочне лењивости, којом се ми удаљујемо од природе своје првосаздане, од образа и подобија Твога, Владико свих твари! Надахни нас Духом Твојим Светим, сведвижним и радостотворним. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024