МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 4. по Духовима
Свети апостоли Петар и Павле - Петровдан
12.07.1864
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јул 1864.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12  ▶ Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља


Паримије
Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра (1,3-9)
3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој препороди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих, 4. За наследство непропадљиво и неокаљано и неувенљиво, које је сачувано на небесима за вас, 5. силом Божијом чуване кроз веру на спасење, спремљено да се открије у последње време; 6. у њему се радујте, иако сте сада мало, ако треба, ожалошћени различитим искушењима, 7. да се вредност ваше вере, драгоценија од злата пропадљивога, но огњем испитиванога, нађе на хвалу и част и славу, када се јави Исус Христос; 8. којега не видевши љубите, и Њега сад не гледајући но верујући, радујете се радошћу неисказаном и прослављеном, 9. примајући крај вере своје: спасење душа.

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра (1,13-19)
13. Зато опасавши бедра разума свога, будите трезвени, сасвим се надајте благодати која ће вам се донети откривењем Исуса Христа. 14. Као чеда послушности не поводите се за пређашњим жељама из времена вашега незнања, 15. него по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу. 16. Јер је написано: „Будите свети, јер сам ја свет.” 17. И ако зовете Оцем онога који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по делу, проводите у страху време вашег странствовања, 18. знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из свог сујетног живљења, од отаца вам преданог, 19. него часном крвљу Христа, као Јагњета непорочног и безазленог,

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра (2,11-24)
11. Љубљени, молим вас као путнике и странце, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу. 12. Владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, славили Бога у дан похођења. 13. Будите, дакле, покорни сваком реду људском, Господа ради: ако цару, као господару; 14. ако ли намесницима, као његовим посланицима за осуду злочинцима, а за похвалу онима који добро чине. 15. Јер је тако воља Божија да добро чинећи ућуткујете незнање безумних људи; 16. као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, него као слуге Божије. 17. Свакога поштујте, братство љубите, Бога се бојте, цара поштујте. 18. Слуге, будите покорни са сваким страхом господарима, не само добрим и благим него и грубим. 19. Јер то је благодат, ако неко подноси жалости по савести ради Бога, страдајући неправедно. 20. Јер каква је похвала ако грешите па кажњавани, подносите? Него ако добро чините па подносите страдања, то је угодно пред Богом. 21. Јер сте на то и позвани, 22. Он греха не учини, нити се нађе превара у устима његовим; 23. Он вређан, не узвраћаше увредом; страдајући не прећаше, него је препустио Ономе који праведно суди. 24. Он грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцелисте.


Јутрења
Свето Јеванђеље од Јована (21,15-25)
15. А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: „Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови?” Рече му: „Да, Господе, ти знаш да те волим.” Рече му: „Напасај јагањце моје.” 16. Рече му опет по други пут: „Симоне Јонин, љубиш ли ме?” Рече му: „Да, Господе, ти знаш да те волим.” Рече му: „Чувај овце моје.” 17. Рече му трећи пут: „Симоне Јонин, волиш ли ме?” Петар се ожалости што му рече трећи пут: волиш ли ме? И рече му: „Господе, ти све знаш, ти знаш да те волим.” Рече му Исус: „Напасај овце моје.” 18. Заиста, заиста ти кажем: „Када си био млађи, опасивао си се сам и ходио си куда си хтео; а кад остариш, раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш.” 19. А ово рече указујући каквом ће смрћу прославити Бога. И казавши ово, рече му: „Хајде за мном!” 20. А Петар осврнувши се виде где за њима иде ученик кога Исус љубљаше, који се и на вечери наслони на прса његова и рече: „Господе, ко је тај који ће те издати?” 21. Видевши Петар овога, рече Исусу: „Господе, а шта ће овај?” 22. Исус му рече: „Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.” 23. Онда изађе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети; али Исус му не рече да неће умрети, него: „Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога?” 24. Ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито сведочанство његово. 25. А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале написане књиге. Амин.


Литургија
Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 193 (11,21-30; 12,1-9)
21. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни. Но на шта се ко осмељује, по безумљу говорим, и ја се осмељујем. 22. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам. 23. Јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднео, више пута био у тамници, често у смртној опасности; 24. од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац, 25. три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; 26. Често сам путовао, био у опасности на рекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; 27. у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; 28. поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све Цркве. 29. Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим. 30. Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити.

1. Не користи ми да се хвалим, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња. 2. Знам човека у Христу који пре четрнаест година - да ли у телу, не знам, да ли изван тела, не знам, Бог зна - би однесен до трећега неба. 3. И знам да тај човек - да ли у телу, да ли изван тела, не знам, Бог зна - 4. би однесен у рај и чу неисказане речи које човеку није допуштено говорити. 5. Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим ако немоћима својим. 6. Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у мени, или чује од мене. 7. И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим. 8. За њега трипут Господа молих, да одступи од мене; 9. И рече ми: „Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена.” Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова.

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 67 (16,13-19)
13. А када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике своје говорећи: „Шта о мени говоре људи ко је Син Човечији?” 14. А они рекоше: „Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка.” 15. Рече им Исус: „А ви шта велите ко сам ја?” 16. А Симон Петар одговори и рече: „Ти си Христос, Син Бога живога.” 17. А Исус одговарајући рече му: „Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима. 18. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати. 19. И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздрешиш на земљи биће раздрешено на небесима.”

Охридски пролог
1. Свети апостол Петар. Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: „Ти су Христос, Син Бога живога“ (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа – и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља неустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).

2. Свети апостол Павле. Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: „Не живим ја него Христос живи у мени“, тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.

Неуки и уки, но духом једнаки
И љубављу Божјом ко ангели јаки,
Петар прости човек, Павле школовани –
Благодаћу Духа оба обасјани.
Две пламене свеће, свеће неугасне,
Две блиставе звезде, високе и красне.
Обиграше земљу, и светлост пронеше
Све људима даше, ништа не узеше,
Сиромаси пуки – свет обогатише,
Узници и слуге – сав свет покорише.
Свет обогатише учењем Христовим,
Сав свет покорише оружијем новим:
Смирењем и миром, и благом кротошћу.
Молитвом и постом и силном милошћу.
Кад им бурног дана стиже бурно вече
Нерон крвожедни живот им пресече.
Но кад владар света заповест издаде
И Петра и Павла страдању предаде.
Свет бејаше њихов, a не његов више –
Апостоли смрћу царство задобише.

РАСУЂИВАЊЕ
Симон Петар и Симон Волх. Непријатељи Хришћанства воле често да наводе примере великих чудотвораца међу незнабошцима, да би тиме лаковерне обманули, хришћанску веру унизили a незнабоштво, чародејство, гатарство, сатанинство и свако шарлатанство узвисили. Нема сумње да и сатана преко слугу својих покушава чинити чудеса, но сва та чудеса његових слугу не потичу из човекољубља, сажаљења, милосрђа и из вере у Бога него из гордости, себичности, сујете и човекомржње. Хришћанин треба да се научи из историје апостолске разликовати чудеса божанска од сатанских обмана и фантазија. Нека се само сети апостола Петра и Симона Волха. Нека упореди чудеса Петрова са тобожњим чудесима Симоновим. Апостол обраћао камена срца људи у срца благородна, лечио болесне, васкрсавао мртве, и то све молитвом и вером у живога Бога; Симон Волх пак задивљавао људе ђаволским привиђењима. Апостол Петар био је друг Божји, a Симон Волх друг и штићеник развратног цара Нерона, који је скончао самоубиством. Чудеса факира незнабожачких спадају у врсту привиђења и обмана Симона Волха. Кao што усијан песак личи издалека на воду, тако и „чудеса“ факирска личе на животворна чудеса хришћанска.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно исцељење слепога Вартимеја (Мк. 10, 46) и то:
1. како Вартимеј мољаше Господа: помилуј ме!
2. како Господ рече: прогледај! и прогледа,
3. како реч Господња и мојој слепој души може дати вид, ако се молим.

БЕСЕДА
о страху Божјем
Проведите вријеме својега живљења са страхом. (I Пет. 1, 17)

Ово су речи великог апостола Петра, речи које имају двојну потврду: небесно надахнуће и сопствено искуство. По небесном надахнућу прости рибар Петар постао је учитељ народа, стуб вере, силан чудотворац. По сопственом искуству он је сазнао, да је сва његова мудрост и сила од Бога, и да отуда треба имати у себи страх Божји. Никакав други страх него страх Божји.
Луд се страши само онда када муња севне и гром пукне, а мудар се страши од Бога сваки дан и сваки час. Творац муње и грома страшнији је од обојега, а Он се не појављује пред тобом с времена на време, као муња и гром, него непрестано је пред тобом, и не одмиче се од тебе. Зато није довољно само с времена на време имати страх Божји, него страхом Божјим треба дисати. Страх Божји је озон у загушљивој атмосфери душе наше. Тај озон доноси чистоту, и лакоћу, и благоухани мирис, здравље. Док год се није утврдио у страху Божјем, Петар је био само Петар а не апостол, и јунак, и учитељ народа, и чудотворац.
О браћо моја, да се не веселимо пре жетве. Овај живот наш није жетва но сетва, и труд, и зној и страх. Ратар живи у страху све док не сабере плодове с њиве. Оставимо и ми весеље за дан жетве, а сад је време труду и страху. Да ли ћу бити спасен? То питање треба свакога од нас да мучи онако исто као што ратара мучи питање: да ли ћу пожњети плод од труда мога на њиви? Сваки дан ратар се труди и страхује. Трудимо се и ми и страхујмо све вријеме свога живљења на земљи.
О Господе страшни и силни, одржи нас у страху Твоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024