МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга – Мироносица
Субота седмице друге
15.05.1864
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1864.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15  ▶ Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак

Дела светих апостола, зачало 15 (5,21-33)
21. А они, чувши то, уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу. 22. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише, 23. Говорећи: „Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре где стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо." 24. А кад чуше ове речи свештеник и војвода храма и првосвештеници бејаху у недоумици шта се то догодило с њима. 25. А неко дође и јави им говорећи: „Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ." 26. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем. 27. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: 28. „Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човека." 29. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: „Богу се треба покоравати више него људима. 30. Бог отаца наших васкрсе Исуса, кога ви убисте обесивши на дрво. 31. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење грехова. 32. И ми смо његови сведоци ових речи, и Дух Свети кога Бог даде онима који се њему покоравају." 33. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.

Јеванђеље Јован, 19. зач. (6,14-27)
14. А људи видевши знамење које учини Исус говораху: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет." 15. А кад разуме Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам. 16. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море, 17. и ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ беше пао мрак, а Исус не беше дошао к њима. 18. А море се подизаше од великога ветра. 19. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше. 20. А он им рече: „Ја сам; не бојте се!" 21. И хтедоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху. 22. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, виде да онде не беше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше; 23. а друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога места где једоше хлеб када Господ заблагодари. 24. Када, дакле, виде народ да Исуса не беше онде, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса. 25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: „Рави, када си дошао овамо?" 26. Исус им одговори и рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видели, него што сте хлеба јели и наситили се. 27. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син Човечији, јер овога потврди Бог Отац.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученици Еспер, Зоа, Кириак и Теодул. У време цара Адријана (117-138) неки Катал незнабожац купи као робове Еспера, жену му Зоу и синове њихове Кириака и Теодула. Како ови беху убеђени хришћани, то не хтедоше ништа окушати од идолских жртава, него оно што им се даваше они бацаху псима, а сами гладоваху и трпљаху. Сазнавши за ово Катал, разгневи се веома, па поче тешко истјазавати све своје робове. Најпре мучаше децу, но деца осташе непоколебљива у вери и, шта више, тражаху од мучитеља теже муке. Најзад сви четворо буду бачени у огњену пећ, где после благодарне молитве предаду дух свој Господу. Тела њихова остану читава и неопаљена од огња.

2. Свети Атанасије Велики, архиепископ александријски. У данашњи дан празнује се пренос његових моштију и чудеса од истих. А живот и рад овога великог светитеља описан је под 18. јануаром.

3. Свети мученици Борис и Гљеб. Синови великога кнеза Владимира, покрститеља руског народа. До свога крштења Владимир имаше много жена, и од њих децу. Борис и Гљеб беху браћа од једне мајке. Пред смрт Владимир раздели државу на све своје синове. Но Свјатополк, најстарији му син, кнез кијевски, пожели да узме и делове намењене Борису и Гљебу. Зато посла људе те на једном месту уби Бориса, а на другом Гљеба. Беху ова два брата необично побожна и у свему богоугодна, и сретоше смрт са молитвом и уздизањем свога срца ка Богу. Њихова тела остану нетљена и благоухана, и буду сахрањена у граду Вишгороду, где до дана данашњега исходи из њих благодатна сила, која исцељује људе од разних болести и мука.

4. Свети Михаил (Борис), цар Бугарски. Рођен и васпитан као незнабожац. Борис се покрсти под упливом свога стрица Бојана и сестре своје. На крштењу добије име Михаил. Патријарх Фотије пошаље му свештенике, који постепено крсте сав бугарски народ. Многи великаши у Бугарској противили су се новој вери, али је нова вера победила и крст се заблистао на многим храмовима, што их подиже благочестиви цар Михаил. Веру међу Бугарима, као и међу Србима, утврдише нарочито Петочисленици Охридски, ученици светих Кирила и Методија, који су народу проповедали на народном, словенском језику, науку Христову. Михаил се замонаши у старости и повуче у манастир. Но кад његов син Владимир поче кварити дело очево и сузбијати Хришћанство, Михаил се обуче поново у војводско одело, припаса мач, скиде Владимира с престола, па постави млађег сина Симеона. Потом поново обуче монашку ризу, повуче се у тишину и, у подвигу и молитви, мирно сконча земни живот „у благој вери, у правом исповедању Господа нашега Исуса Христа, велик, чесан и благоверан“, и пресели се у небески живот 2. маја 906. године.

Михаил Бугарски крстом народ крсти,
У Христово стадо пагане уврсти.
И примером својим људска срца косну,
Да заволе људи веру спасоносну.
Па построји цркве, безбоштво истреби,
И Божијег Духа прослави у себи.
Још напусти славу и сујете луде,
Истини и правди он научи људе.
Нe пожали себе рад Божјег имена
И ради спасења бугарског племена.
Венчан би на земљи венцем царовања.
A на небу венцем вечног радовања.

РАСУЂИВАЊЕ
Блажени Максим, Христа ради јуродиви, ходио је зими наг московским улицама. На савете људи да се обуче и заштити од зиме, он је одговарао: „Јесте зима љута, али је сладак Рај!“ И још је говорио: „За терпенiе дастъ Богъ спасенiе“. Кад Христос Господ није жалио Себе предати на муке и на смрт, зашто бисмо ми жалили сами себе ради самих нас. Он нам је преписао један рецепт, једну дијету за духовно оздрављење наше, и то је Он назвао лаким јармом. Много је тежи јарам који ми сами на себе товаримо, јер нас тај јарам обара у све тежу и тежу духовну болест. Земља од нас тражи много веће жртве, не обећавајући нам никакву награду после смрти. Земља тражи да жртвујемо њој и Бога и душу и савест и ум и сведостојанство човечанско и божанско, и зато нам показује мрачан и смрадан гроб, као крај свему и плату за све. Христос тражи да жртвујемо само земљу, и животињство наше, и грех, и порок, и свако неваљалство, и зато нам обећава васкрсење и бесмртан живот у рају. Јесте зима љута, али је сладак Рај!

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесење Господа Исуса и то:
1. како My ce ученици поклонише,
2. како се враћају у Јерусалим c великом радошћу.

БЕСЕДА
о извору живе воде и о сухом бунару

Чудите се томе, небеса… вели Господ, јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи бунаре, бунаре испроваљиване, који не могу да држе воду. (Јерем. 2, 12-13)

Је ли ово речено само за онда, или и за данас? Извесно, и за данас. Је ли ово речено само за народ јеврејски, или и за наш народ? Извесно, и за наш народ. Као што је речено: не убиј, не укради, не сведочи лажно, не само за оно време него и за сва времена, и не само за јеврејски народ него за све народе, тако и ово. И ово важи и данас и увек, за сваки народ и за сваког човека, који год окреће леђа извору воде живе у дворишту своме и копа бунар, да из њега пије кишницу.
Извор живе воде је сам Господ, непресушан, обилат и сладак. Бунар је сваки посао људски, који се ради насупрот Бога и Божјег закона, и од кога људи очекују напредак и срећу и утољење своје глади и жеђи. Такав је бунар безбоштво, и среброљубље, и прождрљивост, и разврат, и властољубље, и сујета, и поклоњење идолима, и гатарство, и све остало што има ђавола за саветника, грех за копача, а лажну наду за водоношу. Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! вели Господ (Јеремија 2, 12), како се избезуми човек, и поче да оставља живу воду и да копа бунар у врелом угљевљу, које му још више распаљује жеђ!
О браћо, и наш народ учини два зла, јер заборави Господа као извор свакога добра, и јер пође да тражи себи добра у злу и кроз зло. Може ли се наћи вода у огњу? и пшеница у песку? Не може, не може, браћо. Још мање се може наћи мира, и среће, и задовољства, и радости, и живота, и ма каквог добра, у бунарима греха и безбоштва.
О Господе, бесмртни изворе свакога добра што срце људско може пожелети и што ум људски може замислити, смилуј се нама грешним и недостојним. Одврати нас моћном десницом Твојом од безбожних и узалудних послова наших, и напој нас слатком и живом водом Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024