МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта – Самарјанке
Среда седмице четврте - Преполовљење
18.05.1854
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1854.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18  ▶ Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда

Дела светих апостола, зачало 34 (14,6-18)
6. Схвативши то они побегоше у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову, 7. И тамо проповедаху јеванђеље. 8. А неки човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, будући хром од утробе матере своје, и никада не беше ходио. 9. Овај слушаше Павла где говори, који погледавши на њега и видевши да има веру да ће оздравити, 10. Рече снажним гласом: „Теби говорим у име Господа Исуса Христа, усправи се на ноге своје!" И он скочи, и хођаше. 11. А кад виде народ шта Павле учини, подиже глас свој говорећи ликаонски: „Богови постадоше слични људима и сиђоше к нама." 12. И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер он вођаше реч. 13. А жрец Зевса што беше пред градом њиховим, доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да принесе жртву. 14. А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје, и ускочише међу народ вичући и говорећи: 15. „Људи, шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам благовестимо да се од ових ништавних ствари обратите Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; 16. који у прошлим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима; 17. мада ипак не остави себе непосведочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем." 18. И ово говорећи једва умирише народ да им не приноси жртве (него да иде сваки својој кући. А док они онде борављаху и поучаваху),
Јеванђеље Јован, 26. зач. (7,14-30)
14. А већ у половини Празника дође Исус у храм и учаше. 15. И чуђаху се Јудејци говорећи: „Како овај зна књиге а није се учио?" 16. Тада им одговори Исус и рече: „Моја наука није моја, него Онога који ме је послао. 17. Ако хоће ко вољу његову да твори, познаће да ли је ова наука од Бога, или ја сам од себе говорим. 18. Који говори сам од себе, своју славу тражи: а ко тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде. 19. Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава Закон. Зашто тражите да ме убијете?" 20. Одговори народ и рече: „Демон је у теби; ко тражи да те убије?" 21. Одговори Исус и рече им: „Једно дело учиних, и сви се дивите томе. 22. Мојсеј вам је дао обрезање, не што је оно од Мојсеја, него од отаца, и у суботу обрезујете човека. 23. Ако у суботу човек прима обрезање, па се тиме не нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене гневите што целог човека излечих у суботу? 24. Не судите по изгледу, него праведан суд судите." 25. Тада говораху неки од Јерусалимљана: „Није ли то онај кога траже да убију? 26. И гле, говори слободно и ништа му не веле. Да стварно не дознаше наши главари да је он заиста Христос? 27. Али овога знамо откуда је; а Христос када дође, нико неће знати откуда је." 28. Тада Исус повика у храму учећи и говорећи: „И познајете ме и знате откуда сам; и сам од себе нисам дошао, него је истинит Онај који ме посла, кога ви не знате. 29. Ја га знам, јер од њега јесам, и Он ме посла." 30. Тада тражаху да га ухвате, и нико не метну на њега руку, јер још не беше дошао час његов.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света великомученица Ирина. Живела у времена апостолска на Балкану, у некоме граду Магедону, где њен отац Ликиније беше малим царем. Неки мисле да је била Словенкиња. Рођена као незнабошка, од родитеља незнабожаца. Пенелопа – тако јој беше име незнабожачко – поучи се вери хришћанској од учитеља јој Апелијана. Свети Тимотеј, ученик апостола Павла, крсти њу и њене дворкиње, и доносе јој посланице апостола Павла на читање. Одрицањем да се уда, она разгневи свога оца, и отац је хтеде мучити, али чудесним начином она обрати свога оца у Хришћанство. Још од четири цара, осим њенога оца, стављена на разне муке, но Бог је преко својих ангела спасаваше. Цар Седекија закопа је до главе у јендек напуњен змијама и скорпијама. Но ангел Божји умртви отровне гадове и сачува свету девицу неповређену. Тада исти цар покуша да је преструже тестером, но тестера се одбијаше од тела њенога као од камена. Потом опет исти цар веза је за точак под воденицом и пусти воду, да је тако умори. Но вода не хтеде тећи него стајаше, и девица оста здрава и жива. Цар Савах, син Седекијин, поткова је ексерима, натовари на њу врећу песка, и заузда је, па нареди те је вођаху као скота далеко изван града. „Заиста сам као скот пред Тобом, Господе!“ говораше света мученица трчећи зауздана за својим мучитељима. Но ангел Божји потресе земљу, и земља се отвори и прогута мучитеље њене. Преживевши све муке, кроз које обрати огроман број незнабожаца у хришћанство, Ирина пређе у град Калипољ, где проповедаше веру у Христа. Цар тамошњи Нумеријан хтеде је уморити на тај начин што је бацаше у три усијана метална вола једно за другим. Но девица би спасена и остаде жива. И многи видеше и вероваху. Епарх Ваводин, одведе је у град Константину, где је умисли убити на тај начин, што је стави на усијане решетке. Но то не нашкоди светој Ирини, а многе приведе правој вери. Најзад дође Ирина у град Месемврију, где је умртви цар Саворије, но Бог је оживе. А цар са многим народом видећи то, поверова у Христа и крсти се. И тако света Ирина својим страдањем и чудесима приведе у веру Христову преко сто хиљада незнабожаца. Најзад сама леже у гроб и нареди Апелијану да гроб затвори. После четири дана, кад гроб отворише, ње не беше у гробу. Тако прослави Бог занавек девицу и мученицу Ирину, која све жртвова и све претрпе, да се Бог што више прослави међу људима.

2. Свети Мартин и Ираклије. Словени. Беху гоњени од јеретика, аријеваца, у Илирији. Послани у изгнанство ови витези Православља скончаше земни живот у IV веку, и преселише се ка Господу.

Пенелопа кћи царева на чардаку беше,
Кад joj тице, три по реду, хитро долетеше.
Прво голуб, бел ко млеко, c маслиновом граном,
По том op’o c венцем цветним у кљуну кошчаном.
Најзад гавран c гујом љутом слете и улете.
Пенелопа слуге пита, могу л’ да се сете?
Слуге ћуте. Нико не зна. Свак се чудом чуди.
Апелијан старац рече: сви смо смртни људи,
Но чуј мене, Пенелопо, чуј ме чедо красно,
Дух Божији кроз те знаке прориче ти јасно:
Голуб значи тихост твоју, зваћеш се Ирина,
Благодат на теби Божју – то значи маслина.
Op’o значи победника – победићеш страсти,
Венац цветни значи славу и небеске сласти;
Гавран c гујом то је демон c пакостима својим,
Но ти ћеш га победити терпјенијем твојим.
To Ирина све саслуша, срцем устрепери,
И реши се сва се дати спасоносној вери.
Што решила, то свршила, и Бог joj поможе.
Молитвама њеним светим спаси и нас, Боже.

РАСУЂИВАЊЕ
Нe помаже молитва речима, ако срце не учествује у молитви. Само усрдну молитву слуша Бог. Авва Ксој Тивејски враћао се једанпут са Синајске горе, па сретне монаха који му се пожали како у манастиру много страдају од суше. Рекне му Ксој: зашто се не молите и не просите од Бога? Одговори монах: и молимо се и просимо, но кише нема. Нa то ћe Kcoj: очигледно, ви се не молите усрдно. Хоћеш ли да се увериш да је то тако? И рекавши то уздиже старац руке к небу и помоли се. И киша обилата спусти се на земљу. Видевши ово, удивљени монах падне на земљу пред старцем и поклони му се, но старац, бојећи се славе људске, хитно побегне од њега. – Просите и даће вам се, рекао је сам Господ. Но залуд су уста пуна молитве, ако је срце празно: Бог не стоји и не слуша на устима него у срцу. Нека се срце испуни молитвом, ма уста и ћутала. Бог ћe молитву чути и примити. Јер само усрдну молитву слуша Бог.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесеног Господа Исуса и то:
1. како Својим вазнесењем Он означава победни свршетак целокупног деловања Свог на земљи у току неких 33 године,
2. како Својим вазнесењем Он учи нас, да к небу, a не к земљи, управљамо сва стремљења своја.

БЕСЕДА
о божанском браку душе људске

Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш. (Јерем. 3, 14)

Душа је људска невеста, а Господ живи и свесилни муж је душе људске. Своју невесту, душу, Господ одева у сјај и храни је благодаћу Својом. А душа од Бога мужа рађа добру децу, и децу многу, у виду многих и красних добродетељи. Ниједну добродетељ не може душа сама од себе родити. Само оплођена Богом, душа рађа добродетељи. Оплођена пак светом, душа или остаје јалова или рађа грех и порок. Зато Господ и говори људима: ја сам муж ваш. Да би душа људска знала, за кога је обручена и с ким је венчана, те да не би лутала и прељубом себе умртвљавала и у пепео претварала!
Бог је веран муж душе људске. Он никад невесту душу не изневерава. Његова љубав према души никад не хладни, све док душа не окрене се од Бога и не учини прељубу. Но и тада Бог не напушта душу одједанпут, но иде за њом и враћа је с пута погибељи. Обратите се, говори тада Господ душама људским. Покајте се, и опростићу вам. Обратите се, и примићу вас. Покајници би знали рећи, колика је милост Божја. Они би могли потврдити, како је истрајна љубав Божја и према грешницима, све до последњег часа. Бог је веран у љубави Својој, и није брз на освету души прељубници. Он се стара непрестано да поврати души прељубној изгубљени стид. А стид рађа покајање, а покајање води обновљењу, а обновљење води првобитној љубави и верности.
О Господе свесилни, помози нам, да од Твоје вечне љубави душе наше роде род добар и изобилан. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024