МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 1. по Духовима – Свих Светих
Недеља Силаска Светог Духа на Апостоле - Педесетнице - Духови
12.06.1848
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 1848.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12  ▶ Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак


На вечерњи
Четврта књига Мојсијева (11, 16-17; 24-29)
16. А Господ рече Мојсију:„ Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевијех, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом. 17. Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.

24. И Мојсије изађе и рече народу ријечи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора. 25. И Господ сиђе у облаку, и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад. 26. А два човека осташе у околу, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у околу. 27. И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: „Елдад и Модад пророкују у околу." 28. А Исус син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: „Мојсије господару мој, забрани им." 29. А Мојсије му одговори:„ Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!"

Књига пророка Јоила (2, 23-32)
23. И ви, синови Сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време. 24. И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем. 25. И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска моја, коју слах на вас. 26. И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога свог, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довека. 27. И познаћете да сам ја усред Израиља, и да сам ја Господ Бог ваш, и да нема другога, и народ мој неће се посрамити довека. 28. И после ћу излити дух свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре. 29. И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити дух свој; 30. И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима. 31. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи. 32. И сваки који призове име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ.

Књига пророка Језекиља (36, 24-28)
24. Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу. 25. И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших. 26. И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно. 27. И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете. 28. И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.


Јутрења
Јеванђеље Јован, зачало 65 (20,19-23)
19. А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, где се бeјаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: „Мир вам!" 20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видевши Господа. 21. А Исус им рече опет: „Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас." 22. И ово рекавши, дуну и рече им: „Примите Дух Свети! 23. Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су."

Литургија
Дела светих апостола, зачало 3 (2,1-11)
1. И кад се наврши педесет дана, беху сви апостоли једнодушно на окупу. 2. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху; 3. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. 4. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. 5. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. 6. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком. 7. И дивљаху се и чуђаху се сви говорећи један другоме: „Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? 8. Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили: 9. Парћани и Миђани и Еламити, и који живе у Месопотамији и Јудеји и Кападокији, у Понту и Азији, 10. У Фригији и Памфилији, у Египту и крајевима Либије близу Кирине, и дошљаци Римљани, и Јудејци и прозелити, 11. Крићани и Арапи, чујемо где они говоре на нашим језицима о величанственим делима Божијим?"

Јеванђеље Јован, зачало 27 (7,37-52; 8,12)
37. А у последњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: „Ко је жедан нека дође мени и пије! 38. Који у мене верује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће реке воде живе." 39. А ово рече о Духу кога требаше да приме они који верују у име његово, јер Дух Свети још не беше дат, зато што Исус још не беше прослављен. 40. А многи од народа, чувши ту реч, говораху: „Ово је заиста Пророк." 41. Други говораху: „Ово је Христос." А једни говораху: „Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42. Зар не рече Писмо да ће Христос доћи од семена Давидова и из села Витлејема где беше Давид?" 43. Тако настаде раздор у народу због њега. 44. А неки од њих хтедоше да га ухвате; али нико не метну руку на њега. 45. Дођоше пак слуге првосвештеницима и фарисејима, и они им рекоше: „Зашто га не доведосте?" 46. Слуге одговорише: „Никада човек није тако говорио као овај човек." 47. Тада им одговорише фарисеји: „Зар сте се и ви преварили?" 48. Верова ли ко у њега од главара или од фарисеја? 49. Него народ овај који не зна Закон, проклет је! 50. Рече им Никодим, који му је долазио ноћу и беше један од њих: 51. „Еда ли Закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?" 52. Одговорише му и рекоше: „Да ниси и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази." 12. Исус им опет рече, говорећи: „Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Исакије исповедник. У време цара Валента би велико гоњење Православља од стране аријана, које и сам цар помагаше. Чувши за ово гоњење, Исакије, пустињак негде на Истоку, остави пустињу и дође у Цариград да храбри правоверне и да изобличава јеретике. Баш у то време пође цар Валент с војском на север против Гота, који се од Дунава спуштаху ка Тракији. Исакије изађе пред цара и рече му: „Царе, отвори цркве правоверним, и Бог ће благословити пут твој!“ Но цар се оглуши о старца и продужи пут свој. Сутрадан опет истрча Исакије пред цара и опет му понови опомену своју, и умало цар не послуша старца, да га у том не спречи неки његов саветник припадник Аријеве јереси. Трећи дан истрча Исакије пред цара, ухвати коња царевог за узду и мољаше цара, да да слободу Цркви Божјој, и прећаше казном Божјом, ако се успротиви молби његовој. Разјарен цар нареди те старца бацише у неку пропаст од блата и трња. Но ангела три јавише се и извукоше старца из пропасти. Четврти дан изађе Исакије пред цара и прорече му грозну смрт, ако не да слободу православним: „Говорим ти, царе, одвешћеш војску на варваре, но нећеш одолети варварима, побећи ћеш испред њих, али ћеш бити ухваћен и жив сажежен“. Тако се све и зби. Варвари исекоше грчку војску као траву, а цар побеже са оним својим саветником, аријанцем, и сакри се у једну кошару. Варвари стигоше на то место, и сазнавши где је цар, опколише кошару, и запалише је, и изгори цар Валент са саветником својим. Потом се зацари цар Теодосије Велики, који чу за Исакија и његово испуњено пророчанство. Призва га цар к себи и поклони му се. Пошто се мир зацари у Цркви, и аријанци бејаху прогнани, хтеде се Исакије вратити у своју пустињу, али би умољен те оста у Цариграду. Неки велможа Сатурнин сагради му обитељ, где се старац до смрти подвизаваше, чинећи многа чудеса. Обитељ се напуни монасима и постаде великим манастиром. Пред смрт Исакије одреди за игумана Далмата, ученика свога, по коме се та обитељ доцније и назва далматска. И пресели се богоугодни старац Исакије око 383. године у вечност, да се наслађује гледањем лица Божјег.

2. Света Макрина. Баба светог Василија Великог. Беше дивна по уму и благочешћу своме. Ученица светог Григорија Неокесаријског чудотворца. У време Диоклецијана напустила дом свој и, са својим мужем Василијем, крила се по шумама и пустињама. Њихово имање буде конфисковано, но они нису за тим жалили. Лишени свега, осим љубави према Богу, они се настане у једној прастарој шуми, где проведу седам година. По Божјем Промислу козе су се спуштале с планине и давале се њима, и тако су се хранили. Скончали су обоје мирно у IV веку, после премногих страдања за веру Христову.

Исакије к’о пророк Илија
Врлином се слично сунцу сија,
Цара моли, цару прети зломе,
Што пркоси Богу великоме:
– O мој царе, на кога си уст’о
Царство твоје остануће пусто,
Што ратујеш са свевишњим Богом,
Прах и пeп’o под Његовом ногом!
C војском ходиш на љуте варваре
У своју се силу надаш, царе!
Сила твоја слична малом мраву,
Ko je c Богом, има силу праву.
У два рата кренула ти нога:
Против људи и противу Бога.
Све ћеш лако са људима бедним,
Ал’ мири сe c Богом непобедним.
Јерес бацај, Православље држи,
Јер ћe огањ љути да те спржи.
Огањ овде и огањ онамо,
Оба света изгубићеш срамно.
Цар не слуша свету опомену,
У рат пође, Бога не спомену.
У рат пође, из рата не дође –
Ко зли мирис Валент би и прође,
A Бог Цркву своју ослободи,
Исакије Раја се сподоби.

РАСУЂИВАЊЕ
Реч Божја је храна за душу. Реч Божја је и сила и светлост за душу. Ко чита реч Божју, тај даје души својој храну, силу и светлост. Ко год може, тај треба да чита реч Божју у Светоме Писму, a ко то не може, тај треба да слуша онога што чита. Сви светитељи истицали су корист од читања Светога Писма. Св. Серафим Саровски говори: „Душу треба снабдевати словом Божјим, јер је слово Божје, како вели Григорије Богослов, хлеб ангелски, којим се храни душа, гладна Бога. Но више свега треба читати Нови Завет и Псалтир. Од овога долази просвећивање разума… Врло је корисно читати слово Божје у самоћи, и прочитати сву Библију c разумевањем. За једно такво упражњење, изван других добрих дела, Господ даје човеку милост Своју и испуњава га даром разумевања. Када човек снабде душу своју словом Божјим, тада се испуњава разумевањем шта је добро a шта зло.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни свештенства и то:
1. како та благодат освећује, просвећује и оспособљава човека за дужност пастирску и учитељску,
2. како она омогућава и опуномоћава свештеника за свршавање осталих тајни.

БЕСЕДА
о тајни рукоположења

И они помоливши се Богу метнуше руке на њих. (Дела Ап. 6, 6)

Полагањем руку својих на изабране верне, апостоли су посвећивали епископе, свештенике и ђаконе. Из овога се види да хришћанска вера није само учење него и сила. Није довољно само знати, него треба и силу имати. И није довољно само од људи изабран бити, него треба и од Бога потврђен бити. Да није потребна сила за свештеничко звање, не би потребно било ни полагање руку, него само учење из уста у уши. Полагање руку пак означава предавање права и низвођење силе на избранога. А сила је у благодати Божјој, која утврђује човека, освећујући га и просвећујући. Управо благодат је Божја та која учи, води, пастирствује, и тајнама крепи стадо Христово. Свештеник је сасуд те неисказиве, страшне и сведовољне силе благодатне. Благо оном свештенику који разуме, какве је драгоцености он постао ризница! Благо њему, ако га страх Божји не остави дан и ноћ до последњег издисаја! На земљи нема ни веће части ни веће одговорности од звања и службе свештеничке. Полагањем руку од стране епископа свештеник је дошао у везу са небесним вечним извором благодати и са влашћу апостолском. Он је тиме постао друг у благодати и саслужитељ свих православих свештеника од времена апостолског до данас: са великим јерарсима, са безбројним светитељима, исповедницима, чудотворцима, подвижницима и мученицима. Њега благоукрашава њихово достојанство, но њега бремени њихова заслуга, њихов пример, њихов укор.
О браћо моја, велика је и превелика служба пастира над словесним стадом Христовим. Он је дужан за све молити се Богу, но и сви верни дужни су молити се Богу за њега.
О Господе, Врховни Архијереје, подржи свештенике православне благодаћу Духа Твог Светога у снази, у мудрости, у чистоти, у ревности, у кротости, у свакој апостолској врлини. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024