Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 62 (4,12-19; 5,1-5)
12. Љубљени, не чудите се огњу који вам бива ради кушања вашег, као да вам се нешто необично догађа, 13. него се радујте што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе његове радовали и веселили. 14. Ако вас руже за Име Христово, блажени сте, јер Дух Божији, Дух славе и силе почива на вама; они, дакле, хуле на њега, а ви га прослављате. 15. Само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац, или као онај који се меша у туђе послове. 16. Но ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога због тог удела. 17. Јер је време да почне суд од дома Божијег; ако ли прво почне од нас, какав ли ће тек бити крај онима што се противе јеванђељу Божијем? 18. И ако се праведник једва спасава, безбожник и грешник где ће се јавити? 19. Зато и они који страдају по вољи Божијој, нека њему као верноме Саздатељу, повере душе своје у доброчинству. 1. Презвитере који су међу вама молим, ја који сам сапрезвитер и сведок Христових страдања, и заједничар у слави која ће се открити: 2. „Чувајте стадо Божије, које вам је поверено, и надгледајте га, не принудно, него добровољно, и по Богу, не због нечасног добитка, него од срца; 3. Нити као да господарите наседством Божијим; него будите углед стаду; 4. И кад се јави Архипастир, примићете венац славе који не вене. 5. Тако и ви млађи покоравајте се старешинама, а сви, покоравајући се једни другима, пригрлите смиреноумље, јер се Бог гордима противи а смиренима даје благодат.”
Јеванђеље Марко, зачало 57. (12,38-44)
38. И говораше им у науци својој: „Чувајте се књижевника који воле да иду у дугачким хаљинама, и да их поздрављају на улицама, 39. и желе прва места по синагогама, и зачеља на гозбама. 40. Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, биће још већма осуђени.” 41. И седе Исус према храмовној благајни и гледаше како народ меће новце у њу. И многи богати метаху много. 42. И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант. 43. И дозвавши ученике своје рече им: „Заиста вам кажем: 'Ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у храмовну благајну. 44. Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју.'"