МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 25. по Духовима
Недеља 24. по Духовима
23.11.1846
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Новембар 1846.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23  ▶ Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак

Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 221 (2,14-22)
14. Јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство, 15. укинувши телом својим закон са његовим заповестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једног новог човека, стварајући мир; 16. и да помири са Богом и једне и друге у једном телу крстом, убивши непријатељство на њему. 17. И Он дошавши благовести мир вама који сте далеко и онима који су близу. 18. Јер кроз Њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у једном Духу. 19. Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, 20. назидани на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Исус Христос, 21. на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу; 22. у кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу.
Јеванђеље Лука, зачало 39. (8,40-56)
40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху. 41. И гле, дође човек по имену Јаир, и он беше старешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов. 42. Јер у њега беше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. 43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; 44. и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене. 45. И рече Исус: „Ко је то што ме се дотаче?” А када сви одрицаху, рече Петар и који бејаху с њим: „Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: \'Ко је то што ме се дотаче?\'” 46. А Исус рече: „Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изађе из мене.” 47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. 48. А он јој рече: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.” 49. Док он још говораше дође неко од старешине синагоге и рече му: „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.” 50. А када чу Исус, одговори му говорећи: „Не бој се, само веруј, и биће спасена.” 51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и девојчином оцу и матери. 52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: „Не плачите, није умрла него спава.” 53. И подсмеваху му се знајући да је умрла. 54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: „Девојко, устани.” 55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповеди да јој даду да једе. 56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповеди да никоме не казују шта се догодило.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. апостоли Олимп, Ераст, Кварт, Родион, Сосипатер и Терције. Беху сви из Седамдесет апостола. Последња тројица спомињу се још и на другом месту, и то: Родион 8. априла, Сосипатер 28. априла, а Терције 30. октобра. Св. Олимп и Родион беху следбеници апостола Петра; и када Петар пострада, пострадаше и они, јер по заповести Нероновој бише обезглављени. Ераст био најпре економ цркве Јерусалимске, а по том епископ у Панеади Палестинској. Кварт био епископ у Бејруту; много је страдао но многе је и привео вери Христовој. Сосипатер био епископ у Иконији; а Терције био другим епископом у истој тој Иконији. Духовно војеваше, победници бише, и венцима се славе увенчаше.

2. Св. муч. Орест. Из града Тијане у Кападокији. Св. Орест беше хришћанин од рођења и лекар по занимању. Би истјазаван сурово неким опаким кнезом Максимином у време царовања Диоклецијанова. Када га кнез најпре саветоваше, да се одрекне Христа и поклони идолима, одговори Орест: „Кад би ти познавао силу Распетога, ти би одбацио лаж идолску и поклонио би се Богу истинитоме“. За то би бијен много, па струган и трзан, па опаљиван врелим гвожђем, па најзад бачен у тамницу, да умре од глади. Седам дана проведе Орест млади без хлеба и воде. Осмог дана поново би изведен пред кнеза, који му поче страшно претити мукама. На то му Орест одговори: „Готов сам сваке муке претрпети имајући знамење Господа мога Исуса Христа изображено на срцу моме.“ Тада нареди кнез, те му ударише у ноге 20 клинаца гвоздених, па везаше за коња и најурише по трњу и камењу, докле мученик Божји не издахну. На том месту где беше тело Орестово бачено јави се неки човек светао као сунце, па сабра све кости Орестове и пренесе их на једно брдо близу града Тијане, и ту чесно сахрани. Овај дивни светитељ Орест јавио се св. Димитрију Ростовском и показао му све своје ране на телу.

3. Св. Нон епископ Илиопољски. Беше се прочуо као велики подвижник у Тавенском манастиру у Мисиру, због чега би изабран за епископа 448. год., на епархију Едеску. Доцније пређе на епархију Илиопољску. Овде он обрати 30000 Арапа у веру Христову. По смрти еп. Ива св. Нон поново се врати у Едесу, где остане до смрти, наиме до 471. год., када се и упокоји. По његовим молитвама обраћена у веру Христову знаменита грешница Пелагија, која се после прославила светошћу живота свога (Види 8. октобар).

Млади Орест младост не пожали,
Пред судијом Христом се похвали,
Живим Богом, јединим и светим,
За род људски на Крсту Распетим.
Орест свети, шибан по плећима,
Наруга се мртвим идолима;
Орест дивни на огњу спаљиван,
Росом Духа Божјег прохлађиван.
У ноге му чавле ударише,
Све му тело ранама покрише;
Духом силан Орест се мољаше.
Благодарност Богу одаваше,
Што га мука таквих удостоји,
Што га себи за сина посвоји.
О Оресте, Божји угодниче,
И за Христа храбри мучениче,
Помози нам до последњих дана,
Помози нам твојим молитвама,
И ми чесно живот да кончимо,
Раја с тобом да с’ удостојимо.

РАСУЂИВАЊЕ
Пречудни путеви Божјег Промисла показали су се у једном изузетном и чудесном догађају у манастиру Дохијару, у време блаженог Неофита, синовца св. Јевтимија. Када по смрти Јевтимијевој Неофит отпоче зидати нову и већу цркву св. Николају чудотворцу, нестаде му средстава, и он се поче молити Богу за помоћ. И Бог му поможе на један чудесан начин. Према Дохијарском манастиру лежи полуострво Лонгос или Сика. На том острву имаше Неофит један омањи метох, близу кога налазио се један кип човечји од камена. На том кипу стајало је написано: „Ко мене удари у главу, наћиће много злата“. Многи су ударали кип у главу, но нису ништа нашли. Пошље Неофит неким послом манастирског послушника Василија. Овај Василије једног дана стајао пред статуом и чудио се тајанствености онога натписа. У том сунце се роди; и статуа баци своју сенку према западу. Василије узе камен и удари главу сенке, и ту поче копати, и нађе котао пун златних новаца. Одмах отрчи и јави игуману Неофиту. Игуман одреди тројицу чесних монаха, да иду с Василијем на манастирској лађици и донесу злато. Оду, дакле, ови монаси, натоваре злато на лађицу и пођу обратно. Но кад су били на мору, ђаво им утисне у главу мисао, да се дочепају тог злата сами за себе. И она тројица чесних монаха, прелештени ђаволом, вежу Василија конопом, обесе му камен о врат, и баце га у море. Кад је Василије пао на дно мора, на једанпут му се јаве архангели Михаил и Гаврил као два светла младића, узму га, пренесу у Дохијарску цркву и метну у га у закључану цркву пред царске двери. Сутрадан када монаси уђоше у цркву, нађоше Василија везана где лежи пред олтаром. Игуман га испита и сазна чудесан догађај са њим. У том стигоше и она три монаха, који видевши Василија жива беху као громом поражени. Њих игуман достојно казни, а злато узе и доврши цркву, но не посвети је св. Николи него св. архангелима Михаилу и Гаврилу. Ето зашто се стара Јевтимијева црква у Дохијару назива црква св. Николе, а нова пак св. архангела Михаила и Гаврила.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно спасење Павлово од змије (Дела Ап. 27), и то:
1. како Павле зграби грања и баци на огањ;
2. како отровна змија искочи из огња и ухвати му се за руку;
3. како он отресе змију и не би му ништа.

БЕСЕДА
о Једином миру и измиритељу

Јер је он мир наш који обоје састави
уједно. (Еф. 2, 14)

Између Израиљаца и незнабожаца зјапио је бездан, који нико од смртних није могао испунити и поравнати. Господ Христос једини могао је то учинити, и Он је то учинио. Оно што је било удаљено Он је приближио и спојио. Чиме? Крвљу Својом. Наиме Својом жртвом Он је заменио све остале жртве. Тиме је Он искупио и Собом заменио сву природу, од које су људи узимали и Богу (односно боговима) на жртву приносили. Једна је жртва довољна и за Израиљце и за незнабошце – то је жртва Христова. Даље, крв животињска делила је Израиљце и незнабошце, и по месту где је приношена, и по божанству коме је приношена, и по врсти животиње која је приношена, и по начину како је приношена. Сада је крв Христова пречиста дошла на место све оне крви, и ова крв Христова уједињава, збратимљава Израиљце и незнабошце. И једни и други постају крвна браћа, као што смо и ми сви верни крвна браћа, због крви Христове, којом се искуписмо од клетве и којом се и сада хранимо. Међустење ограде, која је делила и растављала, Он разори, и састави руке и срца Израиљаца и незнабожаца. Чиме? Тијелом Својијем. То јест: живом истином, ваплоћеном истином у Себи. Сен законска замењивала је истину код Израиљаца а басне код незнабожаца. Обоје то Он удаљи и показа живу истину у телу. И свет виде и обрадова се.
О Господе Исусе Христе, преблаги Искупитељу наш, уједини срца нас верних Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024