Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 200 (1,11-19)
11. А дајем вам на знање, браћо, да јеванђеље које сам ја благовестио, није од човека; 12. Нити га ја примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа. 13. Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је. 14. И напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања. 15. А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом, 16. да објави Сина свога у мени, да га благовестим међу незнабошцима, тога часа не питах тела и крви, 17. нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли пре мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск. 18. А потом, након три године, изађох у Јерусалим да видим Петра, и остадох код њега петнаест дана. 19. А другога од апостола не видех, осим Јакова брата Господњега.
Јеванђеље Лука, зачало 30. (7,11-16)
11. И догоди се потом да он иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа. 12. А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица; и многи народ из града иђаше са њом. 13. И видевши је Господ сажали се на њу и рече јој: „Не плачи!” 14. И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: „Момче, теби говорим, устани!” 15. И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој. 16. А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: „Велики пророк подиже се међу нама и Бог походи народ свој.”