Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 197 (13,3-13)
3. Јер тражите да искушате Христа који у мени говири, који за вас није слаб, него је силан међу вама. 4. Јер ако и распет би по слабости, али живи по сили Божијој; јер смо и ми слаби у Њему, али ћемо живети с Њим силом Божијом за вас. 5. Сами себе испитујте, јесте ли у вери, сами себе испробајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Сем ако у нечему нисте ваљани. 6. А надам се да ћете познати да ми нисмо неваљани. 7. А молимо се Богу да ви не чините никаква зла, не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо. 8. Јер ништа не можемо против истине, него за истину. 9. Јер се радујемо када смо ми слаби, а ви јаки; за то се и молимо Богу, за ваше савршенство. 10. Због тога, одсутан вам пишем ово, да када будем присутан не поступим строго, по власти коју ми је дао Господ за изграђивање а не за рушење. 11. Најзад, браћо, радујте се, усавршавајте се, утешавајте се, исто мислите, мир имајте, и Бог љубави и мира биће с вама. 12. Поздравите један другога светим целивом. Поздрављају вас сви свети. 13. Благодат Господа Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа са свима вама. Амин.
Јеванђеље Марко, зачало 18 (4,35-41)
35. И рече им у онај дан увече: „Пређимо на ону страну.” 36. И они, оставивши народ, узеше га као што беше у лађи; а и друге лађе бејаху с њим. 37. И настаде велика бура од ветра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне. 38. А он бејаше на крми спавајући на узглављу; и пробудише га и рекоше му: „Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?” 39. И уставши запрети ветру, и рече мору: „Ћути, престани!” И утоли ветар, и постаде тишина велика. 40. И рече им: „Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере?” 41. И страхом се великим испунише, и говораху један другоме: „Ама ко је овај да га и ветар и море слушају?”