МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета – Слепога
Недеља седмице четврте по Васкрсу - О Самарјанки
18.05.1846
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1846.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18  ▶ Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља


Јутрења
Јеванђеље Јован, зачало 63 (20,1-10)
1. А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још беше мрак, и виде да је камен дигнут са гроба. 2. Онда отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где га положише. 3. Тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу. 4. Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб. 5. И надвиривши се, виде покрове где леже; али не уђе. 6. Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и виде покрове где леже. 7. И убрус који беше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном месту. 8. Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и виде и верова; 9. јер још не знађаху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих. 10. Онда се ученици опет вратише дома.

Литургија
Дела светих апостола, зачало 28 (11,19-26; 29-30)
19. Они, међутим, који се расијаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије не проповедајући реч никоме до само Јудејцима. 20. А неки од њих беху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију говораху јелинистима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу. 21. И рука Господња беше с њима; и велики број их поверова и обрати се Господу. 22. А дође реч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије. 23. Кад овај дође и виде благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу; 24. Јер беше човек благ и пун Духа Светога и вере. И обрати се многи народ Господу. 25. Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију. 26. И они се целу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији ученици бише названи Хришћани. 29. А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље на помоћ браћи која живљаху у Јудеји. 30. Ово и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
Јеванђеље Јован, зачало 12 (4,5-42)
5. Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. 6. А онде беше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сеђаше тако на извору; беше око шестога часа. 7. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем. 8. Јер ученици његови беху отишли у град да купе хране. 9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. 10. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. 11. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? 12. Е да ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? 13. Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; 14. А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни. 15. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам. 16. Рече јој Исус: Иди, зови мужа свога, и дођи овамо. 17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа; 18. Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала. 19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк. 20. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба клањати. 21. Рече јој Исус: Жено, веруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму. 22. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца. 23. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. 24. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају. 25. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све. 26. Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом. 27. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом? 28. А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима: 29. Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос? 30. Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему. 31. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи! 32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. 33. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе? 34. Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дело. 35. Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву. 36. И који жање прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радује заједно и који сије и који жање. 37. Јер у томе је истинита реч, да је други који сије, а други који жање. 38. Ја вас послах да жањете где се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли. 39. А из града онога многи од Самарјана повероваше у њега за реч жене која је сведочила: Каза ми све што учиних. 40. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде онде два дана. 41. И много их више верова за реч његову, 42. Те жени говораху: Сад не верујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света великомученица Ирина. Живела у времена апостолска на Балкану, у некоме граду Магедону, где њен отац Ликиније беше малим царем. Неки мисле да је била Словенкиња. Рођена као незнабошка, од родитеља незнабожаца. Пенелопа – тако јој беше име незнабожачко – поучи се вери хришћанској од учитеља јој Апелијана. Свети Тимотеј, ученик апостола Павла, крсти њу и њене дворкиње, и доносе јој посланице апостола Павла на читање. Одрицањем да се уда, она разгневи свога оца, и отац је хтеде мучити, али чудесним начином она обрати свога оца у Хришћанство. Још од четири цара, осим њенога оца, стављена на разне муке, но Бог је преко својих ангела спасаваше. Цар Седекија закопа је до главе у јендек напуњен змијама и скорпијама. Но ангел Божји умртви отровне гадове и сачува свету девицу неповређену. Тада исти цар покуша да је преструже тестером, но тестера се одбијаше од тела њенога као од камена. Потом опет исти цар веза је за точак под воденицом и пусти воду, да је тако умори. Но вода не хтеде тећи него стајаше, и девица оста здрава и жива. Цар Савах, син Седекијин, поткова је ексерима, натовари на њу врећу песка, и заузда је, па нареди те је вођаху као скота далеко изван града. „Заиста сам као скот пред Тобом, Господе!“ говораше света мученица трчећи зауздана за својим мучитељима. Но ангел Божји потресе земљу, и земља се отвори и прогута мучитеље њене. Преживевши све муке, кроз које обрати огроман број незнабожаца у хришћанство, Ирина пређе у град Калипољ, где проповедаше веру у Христа. Цар тамошњи Нумеријан хтеде је уморити на тај начин што је бацаше у три усијана метална вола једно за другим. Но девица би спасена и остаде жива. И многи видеше и вероваху. Епарх Ваводин, одведе је у град Константину, где је умисли убити на тај начин, што је стави на усијане решетке. Но то не нашкоди светој Ирини, а многе приведе правој вери. Најзад дође Ирина у град Месемврију, где је умртви цар Саворије, но Бог је оживе. А цар са многим народом видећи то, поверова у Христа и крсти се. И тако света Ирина својим страдањем и чудесима приведе у веру Христову преко сто хиљада незнабожаца. Најзад сама леже у гроб и нареди Апелијану да гроб затвори. После четири дана, кад гроб отворише, ње не беше у гробу. Тако прослави Бог занавек девицу и мученицу Ирину, која све жртвова и све претрпе, да се Бог што више прослави међу људима.

2. Свети Мартин и Ираклије. Словени. Беху гоњени од јеретика, аријеваца, у Илирији. Послани у изгнанство ови витези Православља скончаше земни живот у IV веку, и преселише се ка Господу.

Пенелопа кћи царева на чардаку беше,
Кад joj тице, три по реду, хитро долетеше.
Прво голуб, бел ко млеко, c маслиновом граном,
По том op’o c венцем цветним у кљуну кошчаном.
Најзад гавран c гујом љутом слете и улете.
Пенелопа слуге пита, могу л’ да се сете?
Слуге ћуте. Нико не зна. Свак се чудом чуди.
Апелијан старац рече: сви смо смртни људи,
Но чуј мене, Пенелопо, чуј ме чедо красно,
Дух Божији кроз те знаке прориче ти јасно:
Голуб значи тихост твоју, зваћеш се Ирина,
Благодат на теби Божју – то значи маслина.
Op’o значи победника – победићеш страсти,
Венац цветни значи славу и небеске сласти;
Гавран c гујом то је демон c пакостима својим,
Но ти ћеш га победити терпјенијем твојим.
To Ирина све саслуша, срцем устрепери,
И реши се сва се дати спасоносној вери.
Што решила, то свршила, и Бог joj поможе.
Молитвама њеним светим спаси и нас, Боже.

РАСУЂИВАЊЕ
Нe помаже молитва речима, ако срце не учествује у молитви. Само усрдну молитву слуша Бог. Авва Ксој Тивејски враћао се једанпут са Синајске горе, па сретне монаха који му се пожали како у манастиру много страдају од суше. Рекне му Ксој: зашто се не молите и не просите од Бога? Одговори монах: и молимо се и просимо, но кише нема. Нa то ћe Kcoj: очигледно, ви се не молите усрдно. Хоћеш ли да се увериш да је то тако? И рекавши то уздиже старац руке к небу и помоли се. И киша обилата спусти се на земљу. Видевши ово, удивљени монах падне на земљу пред старцем и поклони му се, но старац, бојећи се славе људске, хитно побегне од њега. – Просите и даће вам се, рекао је сам Господ. Но залуд су уста пуна молитве, ако је срце празно: Бог не стоји и не слуша на устима него у срцу. Нека се срце испуни молитвом, ма уста и ћутала. Бог ћe молитву чути и примити. Јер само усрдну молитву слуша Бог.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесеног Господа Исуса и то:
1. како Својим вазнесењем Он означава победни свршетак целокупног деловања Свог на земљи у току неких 33 године,
2. како Својим вазнесењем Он учи нас, да к небу, a не к земљи, управљамо сва стремљења своја.

БЕСЕДА
о божанском браку душе људске

Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш. (Јерем. 3, 14)

Душа је људска невеста, а Господ живи и свесилни муж је душе људске. Своју невесту, душу, Господ одева у сјај и храни је благодаћу Својом. А душа од Бога мужа рађа добру децу, и децу многу, у виду многих и красних добродетељи. Ниједну добродетељ не може душа сама од себе родити. Само оплођена Богом, душа рађа добродетељи. Оплођена пак светом, душа или остаје јалова или рађа грех и порок. Зато Господ и говори људима: ја сам муж ваш. Да би душа људска знала, за кога је обручена и с ким је венчана, те да не би лутала и прељубом себе умртвљавала и у пепео претварала!
Бог је веран муж душе људске. Он никад невесту душу не изневерава. Његова љубав према души никад не хладни, све док душа не окрене се од Бога и не учини прељубу. Но и тада Бог не напушта душу одједанпут, но иде за њом и враћа је с пута погибељи. Обратите се, говори тада Господ душама људским. Покајте се, и опростићу вам. Обратите се, и примићу вас. Покајници би знали рећи, колика је милост Божја. Они би могли потврдити, како је истрајна љубав Божја и према грешницима, све до последњег часа. Бог је веран у љубави Својој, и није брз на освету души прељубници. Он се стара непрестано да поврати души прељубној изгубљени стид. А стид рађа покајање, а покајање води обновљењу, а обновљење води првобитној љубави и верности.
О Господе свесилни, помози нам, да од Твоје вечне љубави душе наше роде род добар и изобилан. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024