Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 207 (3,15-22)
15. Браћо, као човек говорим, нико потврђено завештање човеково не одбацује нити му што додаје. 16. Аврааму пак и семену његову речена бише обећања; не каже: и семенима, као за многе, него као за једно: „И семену твојему, које је Христос.” 17. Ово пак велим: Закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, не поништава завет који је од Бога раније потврђен за Христа, да се не укине обећање. 18. Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму га обећањем дарова Бог. 19. Шта ће, дакле, закон? Због греха додаде се, док не дође семе коме је дато обећање, и установљен је преко анђела, руком посредника. 20. Посредника пак нема где је један; а Бог је један. 21. Зар је, дакле, закон противан обећањима Божијим? Никако! Јер да је дат закон који може оживљавати, заиста би од закона била праведност; 22. Али Писмо затвори све под грех да би се обећање дало кроз веру Исуса Христа онима који верују.
Јеванђеље Марко, зачало 23. (6,7-13)
7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим. 8. И заповеди им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хлеба, ни новаца у појасу; 9. Него обувени у сандале, и не облачити две хаљине. 10. И рече им: „Где уђете у дом, онде останите док не изиђете оданде. 11. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.” 12. И отишавши проповедаху да се покају. 13. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху.