Посланица Светог Апостола Павла Филипљанима, зачало 243 (2,24-30)
24. А уздам се у Господа да ћу и сам убрзо доћи. 25. Сматрао сам пак за неопходно да пошаљем к вама Епафродита, брата и сатрудника и саборца мојега, а кога сте ви послали да ми се нађе за моје потребе. 26. Јер је силно чезнуо за свима вама, и било му је жао што сте чули да се разболео. 27. И заиста беше болестан готово на смрт али га Бог помилова, и не само њега, него и мене да ми не дође жалост на жалост. 28. Зато га хитно послах да се обрадујете када га опет видите, а ја да будем мање жалостан. 29. Примите га, дакле, у Господу са пуном радошћу, и такве поштујте, 30. јер се за дело Христово изложи до смрти, не марећи за свој живот, да надокнади оно у чему не стигосте ви да ме услужите.
Јеванђеље Лука, зачало 28. (6,46-49; 7,1)
46. А што ме зовете: „Господе, Господе”, а не извршујете што говорим? 47. Сваки који долази мени и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам коме је сличан: 48. Сличан је човеку који градећи кућу ископа и удуби и положи темељ на камену; а када дођоше воде, навали река на ту кућу и не могаше је покренути, јер јој је темељ на камену. 49. А који је чуо и није извршио сличан је човеку који сагради кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах паде, и распаде се кућа она страшно. 1. А када заврши све речи своје пред народом, уђе у Капернаум.