МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 30. по Духовима - Светих Праотаца
Субота 30. по Духовима
26.12.1841
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Децембар 1841.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26  ▶ Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 328 (5,1-8)
1. Угледајте се, дакле, на Бога као деца вољена. 2. И живите у љубави као што је и Христос нас љубио и предао себе за нас као принос и жртву Богу на пријатни мирис. 3. А блуд и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што и доликује светима; 4. ни срамотне ни луде речи или шале, што год је непристојно, него радије захваљивање. 5. Јер знајте ово, да ниједан блудник, или нечист, или лакомац, који је идолопоклоник, нема наслеђа у Царству Христа и Бога. 6. Нико да вас не заварава празним речима; јер због тога долази гнев Божији на синове противљења. 7. Не будите, дакле, саучесници њихови. 8. Јер некада бејасте тама, а сада сте светлост у Господу: владајте се као деца светлости;
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Лука, зачало 74. (14,1-11)
1. И догоди се да уђе у суботу у дом једног од старешина фарисејских да једе хлеб; и они мотраху на њега. 2. И гле, беше пред њим неки човек који имаше водену болест. 3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: „Је ли допуштено у суботу лечити?” А они оћуташе. 4. И он га се дохвати, исцели га и отпусти. 5. И одговарајући рече им: „Који од вас не би свог магарца или вола, да упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?” 6. И не могоше му одговорити на то. 7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им: 8. Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу званицама неко угледнији од тебе; 9. И да не дође онај који је позвао и тебе и њега, и рекне ти: „Подај место овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш последње место. 10. Него кад будеш позван, дошавши седи на поседње место, да ти онај који те је позвао рече када дође: 'Пријатељу, помакни се навише.' Тада ће ти бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.” 11. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученици Евстратије, Аксентије, Евгеније, Мардарије и Орест. Ових пет храбрих мужева засијаше као пет сјајних звезда у црно време христоборних царева Диоклецијана и Максимијана. Евстратије свети беше римски војвода у граду Саталиону, Евгеније му беше друг у војсци, Орест беше, такође, угледан војник, Аксентије свештеник, а Мардарије прост грађанин и земљак Евстратијев, будући обојица из града Аравракина. Царски намесници Лисије и Агрикола мучише најпре Аксентија као свештеника. Видећи невино страдање хришћана, Евстратије се сам пријави Лисију и изјави, да је хришћанин. За време мучења Евстратијева ступи Евгеније пред судију и узвикну: „Лисије, и ја сам хришћанин“. А када Евстратија провођаху са осталим мученицима кроз град Аравракин, виде их Мардарије са крова своје куће, опрости се са женом и двоје нејаке деце, и појури за њима вичући мучитељима у лице: „И ја сам хришћанин као и господин мој Евстратије“. А светом Оресту испаде крст из недара, када стрељаше нишан пред Лисијем, по чему га Лисије позна да је хришћанин, што и сам Орест отворено исповеди. Беше Орест млад и красан војник, и растом надвишаваше све остале војнике. Аксентије би посечен, Евгеније и Мардарије скончаше у мукама, Орест издахну на усијаном гвожђу, а Евстратије у пећи огњеној. Пред смрт причести светог Евстратија у тамници свети Власије (в. 11. фебруар). Мошти њихове беху доцније пренете у Цариград и сахрањене у цркви њиховог имена – Светих Петочисленика. У тој цркви њих су виђали живе, а свети Орест јавио се и светом Димитрију Ростовском (в. 28. октобар). Од светог Евстратија остала је красна молитва која се чита на суботној полуноћници: Величаја величају тја Господи.

2. Света мученица Лукија (Луција), девица. Са мајком посетила гроб свете Агатије у Катанији, где јој се јави света Агатија. Њена крвоточна мајка исцели се тада чудотворно у цркви. Лукија раздаде све своје имање нишчим, што огорчи њенога вереника, који ју као хришћанку оптужи судији Пасхасију. Зли судија нареди, да је воде у блудилиште, да је оскврне. Но силом Божјом она поста непокретна као за земљу закована, и мноштво људи не могоше је с места кренути. Тада неки разјарени незнабожац забоде јој мач у грло и она предаде душу своју Богу и пресели се у царство вечно. Пострада 304. године.

3. Свештеномученик Гаврил, патријарх српски. У страшно време турске владавине над Србијом овај велики јерарх оде у Русију, где је учествовао на Сабору московском 1655. године. Вративши се, би оптужен као велеиздајник. Уз то још подигоше тужбу на њ неки зли Јевреји зато што беше превео неколико Јевреја у веру хришћанску. У својој тужби Јевреји наведоше, како он ради на покрштењу Турака, да би тиме јаче озлоједили турске власти. Изведен на суд, он би осуђен да прими веру мухамеданску. Но како Гаврил не хте о томе ни чути, то би, после тамновања, на смрт осуђен и обешен у Бруси 1659. године. И тако оде своме љубљеном Христу, да од Њега прими двојни венац, и као јерарх и као мученик.

Петочисленици, Христови војници,
Бестрашни јунаци, чесни мученици,
Поруге и муке, огањ и вешала,
To све за вас бешe ко детиња шала.
У бешчешће римско ниједан не приста,
Са радосним срцем страдасте за Христа.
Евстратије дивни, војвода јуначни,
Презре милост царску и свет овај плачни,
C њим ко c огњем живим, што лишће запали,
Пођоше у муке другови остали.
Аксентије јереј, верни Христов слуга.
За Христа претрпе безбројно поруга:
Евгеније војник и Орест чудесни
Ругаху се смрти, васкрсења свесни
Мардарије жену и децу остави,
Те и њих и себе за навек прослави.
O јуначко племе, децо благодати,
Такве људе може само Црква дати,
Таква срца само Дух Божији ствара,
Он што бездне мрачне у пламен претвара!
Мученици славни и нас спомените,
Молитвама вашим Цркву укрепите.

РАСУЂИВАЊЕ
Чинити милостињу од онога што човеку треба, то је права милостиња. Нe грешити онда кад је човек најизложенији грешењу, то има вредности пред Богом. Када св. Лукија виде своју болесну мајку чудесно исцељену, она joj предложи, да своје имање употреби на милостињу беднима. На то joj мајка одговори, да она не жели да се растаје од имања до смрти своје, али да пристаје да се њено имање по смрти њеној употреби на цељ, на какву Лукија хоће. „Прво покриј очи моје земљом“, рече мајка, „па онда што ти је угодно чини са имањем.“ Рече joj Лукија: „Није много угодан Богу, који Њему даје оно што не може собом понети (у гроб) нити што сам не потребује, но ако хоћеш да учиниш богоугодно дело, подај My оно што сама потребујеш. По смрти пак ти ништа не потребујеш, и тада нудиш њему оно што не можеш сама собом да понесеш. Него док си жива и здрава, подај Христу што имаш; и све што си мени наменила, почни одмах давати Њему.“ Добра мајка мудре ћерке на ово се сагласи.
Када мучитељ Пасхасије принуђаваше ову свету девојку на телесни грех, не хте Лукија ни помишљу сагласити се на то. A када joj мучитељ запрети, да ће је његови људи насилно оскврнити, рекавши c подсмехом: „Кад будеш оскврњена, побећи ће од тебе Дух Свети.“ На то Лукија благодатна одговори: „Никад се тело не може оскврнути без пристанка (саизвољења) ума.“ И пође Лукија света у смрт, раздавши претходно све своје имање и не оскврнивши своје младо и чисто тело.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам испуњење речи Нојевих над потомством његовим (Постања 9) и то:
1. како се Јафетити (бела раса) раширише по целом свету,
2. како се они уселише у шаторе Симове, тј. у Цркву, у духовни шатор Христов, који се поче од Семита, Јевреја,
3. како племена хамитска осташе до данас у потчињеном положају.

БЕСЕДА
о Исаку

И јави му се Господ и рече: Ја сам Бог Аврама оца Твојега, не бој се, ја сам с тобом и благословићу те. (Постања 26, 24)

Од увек је, браћо, тесан пут, којим праведници ходе. Од увек су они стешњени или од оних који не верују у Бога или од оних који криво верују. Авељ је био стешњен својим братом Каином. Ноје и Лот једним скроз поквареним родом, а Аврам, Исак и Јаков незнабошцима. Но Бог не оставља праведника самог на тесном путу. То видимо и код Исака. Ја сам Бог Аврама оца твојега, не бој се. Ове многозначајне речи Исак је разумео. Тим речима Бог га је и храбрио и опомињао. Хоће рећи: због Аврама и тебе ћу благословити; и као што сам Аврама чувао усред незнабожаца, тако ћу и тебе; и још: буди ми веран као и Аврам отац твој. И следоваше Исак примеру оца свога и не одступаше од Бога целог живота свог. Беше ратар и сточар као и отац му; беше праведан и кротак, избегавајући свађу с људима и чинећи добро људима. Видјесмо, да је Господ с тобом (Постања 26, 28), морадоше му најзад признати мрзитељи и гонитељи његови. И удостоји се Исак, да се Бог назове Богом његовим; као што се називао Богом Аврамовим, тако се после називао и Богом Исаковим.
О Господе дивни у светим Својим, помени и наша имена уз имена праведника и светитеља Твојих у Царству Твоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024