Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 267 (2,20; 3,1-8)
20. Јер сте ви наша слава и радост. 1. Зато, не могавши више издржати, нађосмо за добро да останемо сами у Атини, 2. па посласмо Тимотеја, брата нашега и служитеља Божијега и сарадника нашега у јеванђељу Христовом, да вас утврди и да вас ободри у вери вашој, 3. да се нико не поколеба у овим невољама; јер сами знате да нам то предстоји. 4. Јер кад смо још код вас били, ми смо вам казали унапред да ћемо имати невоља, и као што знате, то се и догодило. 5. Ради тога и ја, не могавши више издржати, послах да сазнам о вери вашој, да вас како није искушао кушач, па да наш труд буде узалуд. 6. А сада, када нам је Тимотеј дошао од вас, и донио нам добре вести о вашој вери и љубави, и да нас се свагда радо сећате, желећи да видите нас, као и ми вас, 7. Зато се вама утешисмо, браћо, вером вашом при свој нашој невољи и беди. 8. Јер сад смо живи, кад ви чврсто стојите у Господу.
Јеванђеље Лука, зачало 59. (11,29-33)
29. А народу који се скупљаше стаде говорити: Нараштај је овај зао нараштај; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. 30. Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син Човечији бити знак нараштају овоме. 31. Царица јужна устаће на суду с људима нараштаја овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову, а гле, овде је већи од Соломона. 32. Људи Ниневљани ће устати на суду с нараштајем овим, и осудиће га, јер се покајаше на проповед Јонину, а гле, овде је већи од Јоне. 33. Нико пак не меће запаљену светиљку на скривено место, нити под суд, него на свећњак да виде светлост они који улазе.
