МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Четвртак 1. седмице Великог поста
02.03.1838
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1838.
1   Четвртак
2  ▶ Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота


На 6. часу
Књига пророка Исаије (2,11-21)
11. Поносите очи човечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 12. Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на свакога који се подиже, те ће бити понижени, 13. и на све кедре Ливанске велике и високе и на све храстове Васанске, 14. и на све горе високе и на све хумове издигнуте, 15. и на сваку кулу високу и на сваки зид тврди, 16. И на све лађе Тарсиске и на све ликове миле. 17. Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 18. И идола ће нестати сасвим. 19. И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу. 20. Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима, 21. улазећи у расеклине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (2,4-19)
4. то је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, 5. и сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу, 6. али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу. 7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива. 8. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, кога створи. 9. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. 10. А вода тецаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке. 11. Једној је име Фисон, она тече око целе земље Евилске, а онде има злата, 12. и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха. 13. А другој је реци име Геон, она тече око целе земље Хуске. 14. А трећој је реци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је река Ефрат. 15. И узевши Господ Бог човека намести га у врту Едемском, да га ради и да га чува. 16. И запријети Господ Бог човеку говорећи: „Једи слободно са свакога дрвета у врту; 17. али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш." 18. И рече Господ Бог: „Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему." 19. Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

Приче Соломонове (3,1-18)
1. Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека храни срце твоје. 2. Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. 3. Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. 4. Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. 5. Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. 6. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје. 7. Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се од зла. 8. То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим. 9. Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог; 10. и биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих. 11. Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање његово. 12. Јер кога љуби Господ онога кара, и као отац сина који му је мио. 13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14. Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. 15. Скупља је од драгога камења, и што је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. 16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. 17. Пути су њезини мили пути и све стазе њезине мирне. 18. Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети великомученик Теодор Тирон. Тирон значи регрут. Тек што свети Теодор беше ступио у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији, када отпоче гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. Како Теодор не хте крити да је и он хришћанин, то би потегнут на суд и вргнут у тамницу, и тамница закључана и запечаћена. Јер, нечастиви судија хоћаше Теодора уморити глађу. У тамници се јави Теодору сам Господ Христос и охрабри мученика Свога говорећи му: „Не бој се, Теодоре, Ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са Мном на небесима“. У томе се јави мноштво ангела у тамници, и сва тамница се осветли пресјајно, и стражари тамнички видеше ангеле у бело одевене, и врло се уплашише. Потом би Теодор свети изведен, истјазаван и на смрт осуђен. Бачен би у огањ, и предаде душу своју свету Богу вишњем. Пострадао 306. године.

2. Преподобни Теодосије Бугарин и Роман, ученик Теодосијев. Као монах свети Теодосије настанио се недалеко од града Трнова где је основао обитељ, која се по њему прозвала Теодосијева. Видно се истакао на сабору у Бугарској против богумила 1360. године. Штитећи веру православну на том сабору, он је разлозима посрамио богумиле. Скончао свој земаљски живот у Цариграду 1362. године. Његов ученик Роман продужио је подвизавати се у Теодосијевој обитељи до своје смрти.

3. Света Маријамна (Марија). Сестра светог апостола Филипа. Путовала са својим братом и заједно с њим проповедала јеванђеље у Јерапољу и по другим местима. После мученичке смрти Филипове, Маријамна продужи свој мисионарски рад у Ликаонији, где и сконча.

„He бојте ce света, јер ja свет надвлада’!“
To cy речи свете и онда и сада.
To je мелем прави за све страдалнике,
Највише за дивне Божје мученике.
Нашто се бојати многобојазнога?
O тај свет се боји и од хлада свога!
Нашто страх од силних и од властвујућих.
И од смртних твари, стално умирућих?
Ko je c Домаћином, не боји се дома,
Домаћин све види шта у дому има,
A ту ништа нема, што Он не би знао,
E пa слуга Његов што би се бојао?
Па још када чује Господа где вели:
„He бојте се света!“ шта више да жели?
„He бојте се света, јер ја свет надвлада’!“
Христос наш над светом царује и влада.
Теодор се огњу и смрти подсмехну,
Зато доби венце што никад не вену.

РАСУЂИВАЊЕ
Уметник је онај ко из грубог и безобличног камења истеше и изваја облике сличне живим створењима. Уметник је онај ко из вуне овчије изатка разнобојан ћилим. Уметник је и онај ко из земљаних цигала сагради величанствен дворац. Но какав уметник у свету да се сравни с Уметником Христом, који из људи неуких ствара мудраце, из рибара апостоле, из страшљиваца јунаке, из развратника светитеље? Али све се мора подати руци уметника да би се створило оно што уметник зна и уме. И све ствари се у истини подају руци уметника. И људи се морају подати руци Христовој, да би Он од њих истесао, изаткао или саградио оно што једини Он зна и уме. Деветнаест минулих столећа сведоче нам да сви они који се не успротивише, него се подадоше Христу Уметнику, посташе од грубијана и незналица ангеловидна деца Божја.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као Уметника над уметницима и то:
1. који од подивљалог од страсти тела људског ствара благородни орган сваке добродетељи,
2. који од хаоса у души људској ствара козмос, чисто и светло огледало славе Божје,
3. који од облагорођених људи ствара царство непорочних, државу светих – уметничко дело без примера и без сравњења.

БЕСЕДА
о смрти као спавању

Он рече: не плачите, није умрла него спава.
И подсмијеваху му се знајући да је умрла. (Лк. 8, 52-53)

Реч је овде о умрлој кћери кнеза Јаира. И сам Јаир рекао је да му је кћи умрла, и слуге његове то су потврдиле. Но Господ Живодавац рече: не плачите, није умрла. Људи му се подсмеваху знајући да је умрла. Незналице се праве да знају боље од Знанца. Слепи се праве да виде боље од Видовитог. А када девојка васкрсе и показа се жива, незналице се зачудише чудом великијем (Мк. 5, 42).
И дан-данас незналице се подсмевају када чују божанску истину. Божанска истина говори: има Бога живога! а незналице се подсмевају као знајући да Бога нема. Божанска истина говори: има царства небескога! а незналице се и ту подсмевају као знајући да царства небескога нема. Божанска истина тврди: васкрснуће мртви! а незналице и то одричу као знајући да то бити неће. А када се покаже Бог, и јаве ангели Божји, и објави царство небеско, и васкрсну мртви, онда ће се незналице зачудити чудом великијем.
Ко може спасти свет од незналица? Нико осим Христа Свезнајућег и Свемоћног. А чиме се могу спасти незналице? Ничим осим вером у Христа и вером Христу. Ко су највеће незналице у свету? Они који поричу ма шта што је Христос тврдио, и тврде ма шта што је Христос порицао. Једном речју: они који мисле да знају нешто насупрот Христовом знању. То су највеће и најопасније незналице, најопасније и по себе и по друге.
Браћо моја, знајте да нас све и свако може преварити, само не Христос, Господ и Пријатељ наш. Он зна увек, а ми не знамо увек, изузев кад гледамо у Њега и слушамо Њега.
Господе милостиви и премилостиви, помози свима незналицама, да се пре смрти и Суда зачуде чудом великијем, да би се и они спасли у царству светих Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024