Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 131 (4,9-16)
9. Јер мислим да Бог нас апостоле показа последње, као на смрт осуђене; јер постасмо призор и анђелима и људима. 10. Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми презрени. 11. До овога часа подносимо и глад и жеђ и голотињу и ударце, и потуцамо се, 12. и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне,трпимо; 13. кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, свима смеће до данас. 14. Не пишем ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу децу. 15. Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем. 16. Молим вас, дакле, угледајте се на мене.
Јеванђеље Матеј, зачало 72 (17,14 -23)
14. И када дођоше народу, приступи му човек и паде на колена пред њим говорећи: 15. „Господе, помилуј сина мог, јер је месечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. 16. И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцелити.” 17. А Исус одговарајући рече: „O роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.” 18. И запрети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа. 19. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: „Зашто га ми не могосмо изгнати?” 20. А Исус им рече: „За неверовање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате вере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: ‘Пређи одавде тамо‘, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. 21. А овај се род не изгони осим молитвом и постом.” 22. А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: „Син Човечији биће предан у руке људске; 23. и убиће га, и трећи дан устаће.” И веома се ожалостише.
