Јутрења

Јеванђеље Матеј, зачало 90 (22,15-46; 23,1-39)
15. Тада отидоше фарисеји и на већању се договорише како би га ухватили у речи.16. И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: „Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијем заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи.17. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?”18. Разумевши Исус лукавство њихово рече: „Што ме кушате, лицемери?19. Покажите ми новац порезни.” А они му донесоше динар.20. И рече им: „Чији је овај лик и натпис?”21. Рекоше му: „Ћесарев.” Тада им рече: „Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.”22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га24. Говорећи: „Учитељу, Мојсеј рече: ‘Ако умре ко без деце, да узме брат његов жену његову и подигне семе брату своме.‘25. У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату своме.26. А тако и други, и трећи, све до седмога.27. А после свију умре и жена.28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.”29. А Исус одговарајући рече им: „Варате се, не знајући Писма ни силе Божије.30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.”33. И народ чувши дивљаше се науци његовој.34. А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно.35. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи:36. „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“37. А Исус му рече: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.“38. Ово је прва и највећа заповест.39. А друга је као и ова:„Љуби ближњега свога као самога себе.“40. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.“41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус42. говорећи: „Шта мислите за Христа? Чији је син?“ Рекоше му: „Давидов.“43. Рече им: „Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:44. 'Рече Господ Господу мојему: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?'45. Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?“46. И нико му не могаше одговорити ни реч; нити смеде ко од тога дана да га запита више.1. Тада Исус рече народу и ученицима својим2. говорећи: „На Мојсејеву столицу седоше књижевници и фарисеји.3. Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по делима њиховим не поступајте, јер говоре а не творе,4. Него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну.5. А сва дела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим.6. И воле зачеља на гозбама и прва места по синагогама.7. И да им се клања по трговима, и да их људи зову: „Учитељу!”8. А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа.9. И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац, који је на небесима.10. Нити се зовите наставници; јер је у вас један Наставник, Христос.11. А највећи између вас да вам буде слуга.12. Јер који се уздиже понизиће се, а који се понизи узвисиће се.13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели.14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и копно да бисте добили једнога следбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе.16. Тешко вама, вођи слепи, који говорите: ‘Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је.‘17. Безумници и слепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује?18. И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је.19. Безумници и слепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује?20. Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему.21. И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему.22. А који се куне небом, куне се престолом Божијим и Оним који седи на њему.23. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати.24. Вођи слепи, који оцеђујете комарца а камилу прождирете.25. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неправде.26. Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.27. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.28. Тако и ви: споља се показујете људима праведни а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.29. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника,30. и говорите: „Да смо ми били у време отаца својих, не бисмо с њима пристали у крв пророка."31. Тиме сами сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.32. Испуните и ви меру отаца ваших.33. Змије, породи аспидини, како ћете побећи од осуде за пакао?34. Зато, ево, ја ћу вам послати пророке и мудраце и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а друге шибати по синагогама својим и гонити од града до града;35. да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Захарије сина Варахијина, којега убисте између храма и жртвеника.36. Заиста вам кажем да ће све ово доћи на род овај.37. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтедосте!38. Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста.39. Јер вам кажем: „Нећете ме од сада видети док не речете: „Благословен који долази у име Господње."

На 6. часу

21. Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. 22. А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховем. 23. А под тем небом бeјаху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело. 24. И чух хуку крила њиховех кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас свемогућег и као граја у околу; и кад стајаху, спуштаху крила. 25. И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које баше над главама њиховим. 26. И одозго на оном небу што им баше над главама, баше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу баше по обличју као човек. 27. И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега. 28. Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи баше светлост унаоколо. То баше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.

1. И рече ми: „Сине човечији, устани на ноге да говорим с тобом.”

На Пређеосвећеној Литургији

5. А кћи Фараонова дође да се купа у реци, и девојке њезине ходаху крај реке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади. 6. А кад отвори, виде дете, и гле, дете плакаше; и сажали јој се, и рече: „То је Јеврејско дете.” 7. Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: „Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?” 8. А кћи Фараонова рече јој: „Иди.” И отиде девојчица, и дозва матер детињу. 9. И кћи Фараонова рече јој: „Узми ово дете, и одој ми га, а ја ћу ти платити.” И узе жена дете и одоји га. 10. А кад дете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надене му име Мојсије говорећи: „Јер га из воде извадих.”

13. Једног дана, синови Јовљеви и кћери пијаху вино у дому брата својег најстаријег. 14. И гле, весник дође Јову, и рече му: „Парови волова ораху, и магарице пасоше близу њих. 15. И дођоше отимачи, отеше их и слуге побише мачем, и спасох се једини ја, и дођох да те обавестим.” 16. Док је он још говорио, дође други весник, и рече Јову: „Огањ паде с неба, и спали овце, и пастире прогута слично, и спасох се једини ја, и дођох да те обавестим.” 17. Док је он још говорио, дође други весник, и рече Јову: „Коњаници у три чете опколише камиле и заробише их, и слуге побише мачем, и спасох се једини ја, и дођох да те обавестим.” 18. Док је он још говорио, дође други весник, и рече Јову: „Док су синови твоји и кћери твоје јели и пили код брата својег најстаријег, 19. изненада наиђе силан ветар преко пустиње, и дотаче се четири угла куће, и паде кућа на децу твоју, и погибоше, и спасох се једини ја, и дођох да те обавестим.” 20. Кад чу ово Јов, уставши раздра хаљине своје, и остриже власи главе своје, (и посу пепелом главу своју), и павши на земљу, поклони се (Господу) 21. и рече: „Сам наг изиђох из утробе матере своје, наг ћу и отићи туда: Господ даде, Господ узе: како се Господу изволи, тако и би: да буде име Господње благословено (довека).” 22. У свим овим догађајима, ништа не сагреши Јов пред Господом, (ни уснама својим), ни рече безумље за Бога.

Јеванђеље Матеј зачало 102 (24,36-51; 25,1-46; 26,1-2)
36. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам.37. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човечијега.38. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег,39. и не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човечијега.40. Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити.41. Две ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга оставити.42. Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.43. Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће време доћи лопов, стражио би и не би дао да му провали кућу.44. Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син Човечији.45. Ко је, дакле, тај верни и мудри слуга кога постави господар његов над својим домаћима да им даје храну на време?46. Благо томе слуги кога господар његов, дошавши, нађе да чини тако.47. Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим.48. Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: „Неће мој господар још задуго доћи;”49. и почне тући другове своје, а јести и пити с пијаницама;50. доћи ће господар тога слуге у дан када се не нада, и у час када не мисли, 51. и расећи ће га напола, и даће му удео са лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба.1. Тада ће бити Царство небеско као десет девојака које узеше светиљке своје и изиђоше у сретање женику.2. А пет њих беху мудре и пет луде.3. Јер луде, узевши светиљке своје, не узеше са собом уља.4. А мудре узеше уље у посудама са светиљкама својим.5. А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.6. А у поноћи стаде вика: „Ево женик долази, излазите му у сретање.”7. Тада устадоше све девојке оне и украсише светиљке своје.8. А луде рекоше мудрима: „Дајте нам од уља вашега, јер се наше светиљке гасе.”9. А мудре одговорише говорећи: „Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи.”10. А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.11. А после дођоше и оне друге девојке говорећи: „Господару, Господару! Отвори нам.”12. А он одговарајући рече им: „Заиста вам кажем, не познајем вас.”13. Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човечији доћи.14. Јер као што човек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје;15. и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде.16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.17. Тако и онај што прими два, доби и он још два.18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога.19. А после дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима.20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: "Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима."21. А господар његов рече му: "Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога."22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: "Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима."23. А господар његов рече му: "Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога."24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: "Господару, знао сам да си ти тврд човек: жањеш где ниси сејао, и скупљаш где ниси вијао;25. па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје."26. А господар његов одговарајући рече му: "Зли и лени слуго, знао си да жањем где нисам сејао, и скупљам где нисам вијао.27. Требало је зато моје сребро да даш мењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком.28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата.29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега.30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.31. А када дође Син Човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сести на престо славе своје.32. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради.33. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са леве.34. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: „Ходите благословени Оца мога; примите Царство које вам је припремљено од постања света.35. Јер огладнех, и дадосте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; странац бејах, и примисте ме;36. Наг бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и посетисте ме; у тамници бејах, и дођосте ми."37. Тада ће му одговорити праведници говорећи: „Господе, када те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?38. Кад ли те видесмо странца, и примисмо? Или нага, и оденусмо?39. Кад ли те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти?"40. И одговарајући Цар, рећи ће им: „Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте."41. Тада ће рећи и онима што му стоје с леве стране: „Идите од мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим.42. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;43. странац бејах, и не примисте ме; наг бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не посетисте ме."44. Тад ће му одговорити и они говорећи: „Господе, када те видесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти?"45. Тада ће им одговорити говорећи: „Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте."46. И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.1. И када сврши Исус све речи ове, рече ученицима својима:2. „Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човечији биће предан да се разапне."