МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва – Светла
Среда седмице прве
05.05.1831
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1831.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5  ▶ Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак

Дела светих апостола, зачало 5 (2,22-36)
22. Људи Израиљци, чујте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате, 23. Овога, по одређеном савету и промислу Божијем преданог узесте и рукама безаконика приковасте и убисте. 24. Њега Бог васкрсе, раздрешивши муке смрти, јер не беше могуће да га она држи. 25. Јер Давид говори за њега: „Господа непрестано гледах пред собом, јер ми је с десне стране, да се не поколебам.” 26. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади. 27. Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење. 28. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим. 29. Људи браћо, нека је допуштено са слободом рећи вам за праоца Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана. 30. Будући, дакле, да је био пророк, и знајући да му се Бог заклетвом заклео да ће од плода бедара његових по телу подигнути Христа да седи на престолу његову, 31. предвидевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа његова у аду, нити тело његово виде труљења. 32. Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми сведоци. 33. Десницом, дакле, Божијом вазнесе се, и примивши од Оца обећање Светога Духа, изли ово што ви сада видите и чујете. 34. Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: „Рече Господ Господу мојему: 'Седи мени с десне стране, 35. док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.'" 36. Чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом учинио Бог њега, овога Исуса, кога ви распесте.

Јеванђеље Јован, зачало 4 (1,35-51)
35. Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његових. 36. И угледавши Исуса где иде, рече: „Гле, Јагње Божије!” 37. И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом. 38. А Исус обазревши се и видевши их, где иду за њим, рече им: „Шта тражите?" А они му рекоше: „Рави", што преведено значи: учитељу, „где станујеш?" 39. Рече им: „Дођите и видите!" И отиђоше, и видеше где станује; и остадоше код њега онај дан. А бејаше око десетог часа. 40. А један од двојице који чуше од Јована и одоше за њим бејаше Андреј, брат Симона Петра. 41. Он нађе најпре брата својега Симона, и рече му: „Нашли смо Месију", што преведено значи: Христос. 42. И доведе га Исусу. И Исус погледавши на њега рече: „Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар." 43. Сутрадан хтеде Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: „Хајде за мном!” 44. А Филип беше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. 45. Филип нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.” 46. И рече му Натанаило: „Из Назарета може ли бити што добро?” Рече му Филип: „Дођи и види!” 47. А Исус виде Натанаила где долази к њему и рече за њега: „Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.” 48. Рече му Натанаило: „Откуда ме познајеш?” Одговори Исус и рече му: „Пре него те позва Филип, видех те кад беше под смоквом.” 49. Одговори Натанаило и рече му: „Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев.” 50. Одговори Исус и рече му: „Зато што ти казах да те видех под смоквом, верујеш? Видећеш више од овога.” 51. И рече му: „Заиста, заиста вам кажем: 'Од сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човечијега.'”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преп. Теодор Сикеот. Беше му место рођења село Сикеа у Галатији, због чега би прозван Сикеот. Још као десетогодишњи дечак Теодор се предаваше трудном посту и свеноћној молитви по угледу на некога старца Стефана, који живљаше у његовом дому. Мајка му Марија беше богата удовица и намераваше свога сина посветити војноме звању. Али јој се јави у сну св. Ђорђе и извести је, да је Теодор намењен на службу не цару земаљском него цару небеском. И Теодору се јављао св. Ђорђе много пута било да га поучи било да га спасе какве опасности, у коју су га злобни демони стављали. Имао је и неколико виђења Пресвете Богородице. Подвиг Теодоров надмашавао је својом суровошћу подвиге свих живих подвижника његовог времена. Мучио је тело своје и глађу и жеђу и железним оковима и свеноћним стајањем на молитви. Све – само да би душу своју везао љубављу за Бога и учинио је потпуном господарицом над телом. На Теодорову љубав одговорио је милостиви Господ љубављу. Он му је даровао велике моћи над злим дусима и над свима болестима и мукама људским. Био се прочуо на све стране као чудотворни исцелитељ. Због велике чистоте и духовности буде и преко воље посвећен за епископа Анастасиопољског. На епископској служби проведе 11 година, и онда умоли Бога, да га ослободи те службе, да би се поново посветио своме омиљеном подвигу. По том се врати у свој манастир, где у старости преда душу своју Господу, ради кога је драговољно много страдао. Скончао је у почетку царовања цара Ираклија око 613. год.

2. Св. муч. Леонид. Отац Оригенов. Пострадао за Христа у Александрији 202. год. Најпре му царским указом све имање одузето, а по том на смрт осуђен. Ориген писао оцу у тамницу: „Оче, не брини за нас, и не избегавај мучеништва због нас“ (тј. због деце).

3. Преп. монах Виталије. У време патријарха Јована Милостивог појави се неки млади инок, који чим дође састави списак свих развратница у Александрији. Подвиг овога инока беше изузетан и јединствен. Преко дана он се наимаше да ради најтеже послове, а ноћу је одлазио у блудне домове, давао зарађени новац каквој развратници и с њом се затварао у собу на целу ноћ. Чим би се затворили, Виталије би умолио жену, да она легне и спава, а он би у углу собе проводио целу ноћ у молитви Богу за ту грешницу. Тако би сачувао грешницу да не греши бар једне ноћи. Друге ноћи ишао би код друге, треће код треће, и тако редом док не би изређао све, па се поново враћао код оне с којом је почео. По његовим саветима многе су се грешнице оставиле свога прљавог заната, те једне су се удале, друге пошле у манастир, треће кренуле на поштен рад и зараду. Свим тим женама забрањивао је Виталије да објављују због чега он долази код њих. Због овога постане Виталије саблазан за сву Александрију. Људи су га на улици ружили, пљували, па и тукли. Но он је све стрпљиво сносио, јављајући своју добродетељ Богу а кријући је од људи. Када он умре, тада се дозна све о њему. На његовом гробу почну се догађати многа чудотворна исцелења; народ са разних страна почне доносити своје болеснике на његов гроб. Попљуван од људи он је био и остао прослављен од свевидећег Бога.

Виталије инок у великом граду
С молитвом у срцу хита своме раду,
А светина грешна праведна се прави,
Па инока ружи и пљује по глави.
Инок лице брише и трпи и ћути,
Нити одговара нит’ се на ког љути
Тада младић неки и развратник стари
Виталију приђе па га ошамари.
И рече му младић: ти скверни монаше,
Докле ћеш мучити ти стрпљење наше?
– Зашто ме удари? Виталије рече,
Ударен ћеш бити – да се сав град стече –
И не прође много а младић полуди
Што Божјег човека без Бога осуди.
И урлаше младић, сав град уплаши се,
Виталије мирно Богу престави се.
Тада лудак дође на гроб светитеља
И на гробу нађе себи исцелења.
Па исприча младић повест још недавну
И одаде хвалу Виталију славну.

РАСУЂИВАЊЕ
У време Сабора у Никеји завађени клирици писаху тужбе један против другог и даваху цару. Цар Константин прими све те тужбе, па и не отварајући сажеже их на пламену свеће. И рече цар зачуђеној околини својој: „кад бих ја својим очима видео епископа, или јереја, или монаха на делу грешном, ја бих га покрио својом хаљином, да нико више не види грех његов“. – Тако овај велики хришћански цар постиде клеветнике и затвори им уста. Наша вера забрањује нам да будемо шпијуни туђих грехова а налаже да будемо неумитне судије својих. Болесник у болници заузет је својом сопственом болешћу, те нема ни воље ни времена, да испитује друге болеснике и да се руга њиховој болести? Нисмо ли сви ми у овоме свету као болесници у болници? И не налаже ли нам обична памет, да гледамо своју болест а не туђу? Нека нико и не помишља, да ће се у оном свету излечити од своје болести. Овај свет је само болница и лечилиште, а у ономе нема болнице: онамо је само или двор или – тамница.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како је Он својим васкрсењем оправдао веру и наду људску у бесмртност;
2. како је Он Својим васкрсењем уништио код верних страх од смрти.

БЕСЕДА
о сили Божјој у слабости људској

Кад сам слаб онда сам силан. (II Кор. 12, 10)

У Светом Писму нема противречности, те и ове речи нису противречност, ма да тако звуче. Телесан се управља по звуку, а духован по смислу. За телесног човека свуда је противречност, јер он се боји препона, и бега и од сенке, ако му се ова учини препоном. Духован човек је као витез, који воли да савлађује препоне. За духовна човека у овим се речима крије цела наука о спасењу. Кад сам слаб онда сам силан. То јест, кад сам свестан свога ништавила и свемоћи Божје, онда сам силан. Кад знам, да сам од себе не могу никакво добро учинити ни себи ни другоме, и кад се сав положим на моћ и милост Божју, онда сам силан. Кад осећам да ја дављеник у овоме свету, нисам у стању ни пружену руку Божју сам својом силом прихватити, него вапијем к Богу, да ме руком Својом прихвати и извуче из дубине греховног понора, онда сам силан. Кад видим, да сам слаба и празна трска усред бурних ветрова и поплава, трска коју Бог може испунити Својом свесилном благодаћу, и кад се с вером помолим за Божју благодат, онда сам силан.
О безсилна браћо моја, положимо се на силу Божју, да би у ништавилу своме били силни. По човеку сте немоћни, но по Богу сте силни. Прилепите се к Богу, и сва сила Божја биће уз вас. Исповедите пред Богом немоћ своју, и Бог ће Вам послати свемоћну благодат Своју. Ово вам потврђује апостол својим примером и својим искуством: кад сам слаб, вели, онда сам силан. Ваистину, нема противречности у Светом Писму. Телесан човек говори о противречности по звуку речи, а духован улази у смисао, и расејава привидну противречност опитом.
О васкрсли Господе, смилуј се немоћи нашој, и испуни нас свесилном благошћу Својом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024