МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Понедељак сиропусне седмице
03.03.1829
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1829.
1   Недеља
2   Понедељак
3  ▶ Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 76 (1,1-15)
1. Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу (Речи) живота; 2. и Живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и објављујемо вам Живот вечни, који беше у Оца и јави се нама; 3. што смо видели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом. 4. И ово вам пишемо да радост наша буде потпуна. 5. И ово је обећање које смо чули од њега и јављамо вама, да је Бог светлост, и таме у њему нема никакве. 6. Ако речемо да имамо заједницу с њим и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину. 7. Ако ли у светлости ходимо, као што је Он сам у светлости, имамо заједницу једни са другима, и крв Исуса Христа, Сина његова, очишћава нас од свакога греха. 8. Ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама. 9. Ако исповедамо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе, и очисти нас од сваке неправде. 10. Ако речемо да нисмо сагрешили, правимо га лажом и реч његова није у нама.
Јеванђеље Лука, зачало 96 (19,29-40; 22,7-39)
29. А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих, 30. рекавши: „Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. 31. И ако вас ко упита: ‘Зашто дрешите?‘ овако му кажите: ‘Оно треба Господу.‘” 32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 33. А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: „Што дрешите магаре?” 34. А они рекоше: „Оно треба Господу.” 35. И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. 36. И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу. 37. А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видеше, 38. говорећи: „Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!” 39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: „Учитељу, забрани ученицима својим.” 40. И одговарајући рече им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.” 7. А дође дан бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.” 9. А они му рекоше: „Где хоћеш да уготовимо?” 10. А он им рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. 11. И реците домаћину куће: 'Учитељ ти вели: где је одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; онде уготовите.” 13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. 14. И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 15. И рече им: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам; 16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.” 17. И узевши чашу заблагодари, и рече: „Узмите и разделите је међу собом; 18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.” 19. И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: „Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен." 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива. 21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези. 22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човеку ономе који га издаје!" 23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити. 24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи. 25. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори. 26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старешина као слуга. 27. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. 29. И ја вама завештавам Царство као што Отац мој мени завешта, 30. да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да седите на престолима и судите над дванаест племена Израиљевих." 31. И рече Господ: „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. 32. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју. 33. А он му рече: „Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи." 34. А он рече: „Кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш." 35. И рече им: „Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде?" А они рекоше: „Ништа." 36. А он им рече: „Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: 'И уврстише га међу безаконике', треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се." 38. А они рекоше: „Господе, ево овде два ножа." А он им рече: „Доста је." 39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Шта значи „ходити у истини“? Значи – мислити и осећати како захтева истина која се прими у срце. Истина је да је Бог свугде и да све види. Онај ко ту истину прихвати срцем и почне да се понаша, и изнутра и споља, као да је пред њим сам Бог који види све што се у њему налази – ходи у истини. Истина је да Бог све држи у својим рукама и да без Њега ми ништа успешно не можемо учинити. Онај ко ту истину прими к срцу и почне да се у свему што ради Богу молитвом обраћа за помоћ; онај ко све што се са њим дешава прима као да је из руке Господње – ходи у истини. Истина је да нас смрт може сваког часа узети и да нас по смрти одмах чека суд. Ко ту истину прими срцем и почне да живи као да ће следеће минуте умрети и предстати суду Божијем – ходи у истини. Тако треба разумети и у вези са сваком другом истином.

Повратак на Свето писмо
Охридски пролог
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024