Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 94 (7,1-13)
1. Или не знате, браћо, јер говорим онима који знају закон, да закон влада над човеком само докле он живи? 2. Јер је удата жена везана законом за живог мужа; ако ли муж умре, разреши се од закона мужевљева. 3. Зато, дакле, док јој је муж жив биће прељубница ако пође за другога мужа; ако ли јој умре муж, слободна је од закона, да не буде прељубница ако пође за другога мужа. 4. Тако, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да припаднете другоме, Ономе који устаде из мртвих, да плод донесемо Богу. 5. Јер кад бeјасмо у телу, страсти греховне кроз закон дејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси. 6. А сад се ослободисмо од закона умревши ономе што нас држаше, да служимо (Богу) у новоме духу а не по староме слову. 7. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је закон грех? Никако! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер ни за жељу не бих знао да закон не каза: Не пожели! 8. А грех узевши повод кроз заповест изазва у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав. 9. А ја живљах некад без закона; а када дође заповест, грех оживље, 10. a ја умрех, и нађе се да ми заповест дата за живот би на смрт. 11. Јер грех узевши повод кроз заповест превари ме и уби ме њоме. 12. Тако, дакле, закон је свет, и заповест је света и праведна и добра. 13. Зар ми, дакле, добро донесе смрт? Никако! Него грех, да се покаже као грех, причини ми смрт кроз добро, да буде грех до крајности грешан кроз заповест.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Шаљући на проповед свете апостоле, Господ је заповедио да зову све и да говоре: Приближило се Царство (Мт.10,7), тј. пришло је Царство – идите у њега. Шта, пак, ми треба да проповедамо? Треба свима да вичемо: „Ви сте синови Царства. Не бежите из Царства у невољу и ропство“. Јер, многи беже. Једне плени слобода ума: „Нећемо,- говоре,- окове вере и терет ауторитета, па макар и Божанског. Сами ћемо све одгонетнути и решити“. Па и решили су. Начинили су такве басне у којима је више детињарија него у грчкој митологији. И – тиме се величају… Друге привлачи широки пут страсти: „Нећемо,- говоре,- никакве заповести, ни захтеве савести. Све су то апстракције. Нама је потребна чулна природност“. И пошли су за њом. Шта се, међутим, десило? Уподобили су се бесловесним животињама. Зар се није из тог пада нарави и родила теорија о човековом пореклу од животиња? Ето докле иду! А све беже од Господа, све беже…
Повратак на Свето писмо