Јутарња
Јеванђеља Последовања Светих Страсти Господа нашег Исуса Христа
Јеванђеље Јован зачало 46 (13,31-38; 14,1-31; 15,1-27; 16,1-33; 17,1-26; 18,1)
31. Кад он изађе, Исус рече: „Сада се прослави Син Човечији, и Бог се прослави у њему. 32. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. 33. Дечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада говорим. 34. Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. 35. По томе ће сви познати : да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом. 36. Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?" Исус му одговори: "Куда ја идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш после поћи за мном." 37. Петар му рече: „Господе, зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе." 38. Одговори му Исус: „Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш."
Није нађена књига (p1): 43,13,31-38; 14,1-31; 15,1-27; 16,1-33; 17,1-26; 18,1
Јеванђеље Јован, зачало 58 (18,1-28)
1. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, где беше врт, у који уђе он и ученици његови. 2. А и Јуда, издајник његов, знађаше то место; јер се Исус често окупљаше онде са ученицима својим. 3. Онда Јуда узе чету, и од првосвештеника и фарисеја слуге, и дође онамо са буктињама и светиљкама и оружјем. 4. А Исус знајући све шта има да му се догоди, изађе и рече им: „Кога тражите?" 5. Одговорише му: „Исуса Назарећанина." Исус им рече: „Ја сам." А с њима стајаше и Јуда, издајник његов. 6. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу. 7. Онда их опет запита: „Кога тражите?" А они рекоше: „Исуса Назарећанина." 8. Одговори Исус: „Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду." 9. Да се испуни реч коју рече: „Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао." 10. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо. А слуги беше име Малхо. 11. Тада рече Исус Петру: „Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем?" 12. Онда чета и заповедник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га, 13. И одведоше га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше првосвештеник оне године. 14. А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да један човек умре за народ. 15. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик: а тај ученик беше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориште првосвештеника. 16. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који беше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра. 17. Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти од ученика овога човека?" Он рече: „Нисам." 18. А слуге и момци беху наложили ватру и стајаху те се грејаху, јер беше хладно; а и Петар беше с њима, и стајаше и грејаше се. 19. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове и за науку његову. 20. Исус му одговори: „Ја говорих јавно свету: ја свагда учих у синагоги и у храму. где се увек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих. 21. Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих." 22. А кад он ово рече, један од слугу који стајаху онде удари Исусу шамар и рече: "Зар тако одговараш првосвештенику?" 23. Исус му одговори: „Ако зло рекох, докажи да је зло: ако ли добро, зашто ме бијеш?" 24. Ана га посла свезанога Кајафи првосвештенику. 25. А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: „Да ниси и ти од ученика његових?" А он се одрече и каза: „Нисам." 26. Рече један од слугу првосвештеникових, који бејаше рођак ономе што му Петар одсече ухо: „Не видех ли ја тебе у врту са њим?" 27. Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева. 28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху.
Јеванђеље Матеј, зачало 109 (26,57-75)
57. А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше. 58. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак. 59. А првосвештеници и старешине и сав Синедрион тражаху лажна сведочанства против Исуса да би га убили, 60. и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока. 61. И рекоше: „Он је казао: 'Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га.'" 62. И уставши првосвештеник рече му: „Зар ништа не одговараш што ови против тебе сведоче?" 63. А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: „Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији?" 64. Рече му Исус: „Ти каза. Али ја вам кажем: 'Од сада ћете видети Сина Човечијег где седи с десне стране Силе и долази на облацима небеским.'" 65. Тада првосвештеник раздре хаљине своје говорећи: „Хули на Бога! Шта нам више требају сведоци? Ево сада чусте хулу његову. 66. Шта мислите?" А ови одговарајући рекоше: „Заслужио је смрт." 67. Тада му попљуваше лице и удараху га, а друти га бијаху по образима 68. Говорећи: „Прореци нам, Христе, ко те удари?" 69. А Петар сеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: „И ти си био са Исусом Галилејцем." 70. А он се одрече пред свима говорећи: „Не знам шта говориш." 71. И кад изађе к вратима, угледа га друга и рече онима што бејаху онде: „И овај беше са Исусом Назарећанином." 72. И опет се одрече са заклетвом: „Не знам тога човека." 73. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: „Ваистину и ти си од њих: јер те и говор твој издаје." 74. Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човека. И одмах запева петао. 75. И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: „Док петао не запева, три пута ћеш ме се одрећи." И изишавши напоље, плакаше горко.
Јеванђеље Јован, зачало 59 (18, 28-40; 19, 1-16)
28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. 29. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: „Какву оптужбу износите против овог човека?" 30. Одговорише му и рекоше: „Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби." 31. А Пилат им рече: „Узмите га ви и по закону вашему судите му." А Јудејци му рекоше: „Ми не смемо никога погубити." 32. Да се испуни реч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умрети. 33. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: „Ти ли си цар јудејски?" 34. Одговори му Исус: „Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?" 35. Пилат одговори: „Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?" 36. Исус одговори: „Царство моје није од овога света: кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде." 37. Тада му рече Пилат: „Дакле, ти си цар?" Исус одговори: „Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој." 38. Рече му Пилат: „Шта је истина?" И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: „Ја ниједне кривице не налазим на њему. 39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога?" 40. Тада сви опет повикаше говорећи: „Не овога, него Вараву!" А Варава беше разбојник.
Није нађена књига (p1): 43,18, 28-40; 19, 1-16
Јеванђеље Матеј, зачало 111 (27, 3-32)
3. Тада видевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4. Говорећи: „Сагреших што издадох крв невину." А они рекоше: „Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети." 5. И бацивши сребрнике у храму, изађе, и отиде те се обеси. 6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цена за крв." 7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. 9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: „И узеше тридесет сребрника, цену цењенога, кога су ценили синови Израиљеви; 10. и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ." 11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?" А Исус му рече: „Ти кажеш." 12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш колико против тебе сведоче?" 14. И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома. 15. А о Празнику беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. 16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. 17. И када се сабраше, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?" 18. Јер знађаше да су га из зависти предали. 19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега." 20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. 21. А намесник одговарајући рече им: „Кога хоћете од ове двојице да вам пустим?" А они рекоше: „Вараву." 22. Рече им Пилат: „Шта да чиним са Исусом названим Христом?" Рекоше му сви: „Да се разапне!" 23. Намесник пак рече: „А какво је зло учинио?" А они из гласа повикаше говорећи: „Да се разапне!" 24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети." 25. И одговарајући сав народ рече: „Крв његова на нас и на децу нашу!" 26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. 27. Тада војници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. 28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. 29. И оплетавши венац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на колена пред њим, ругаху му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!" 30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. 31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. 32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да му понесе крст.
Јеванђеље Марко, зачало 67 (15, 16-32)
16. А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника. 17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов венац ставише на њега. 18. И стадоше га поздрављати: „Здраво, царе јудејски!" 19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се. 20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. 21. И натераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. 22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобање. 23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. 24. И кад га разапеше, разделише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. 25. А бејаше час трећи, и разапеше га. 26. И беше натпис његове кривице написан: „Цар јудејски." 27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с леве стране њему. 28. И испуни се Писмо које говори: „И уврстише га међу безаконике." 29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: „Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, 30. спаси самога себе и сиђи с крста!" 31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: „Друге спасе, а себе не може да спасе. 32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му веровати." И они што бејаху с њим разапети вређаху га.
Јеванђеље Матеј, зачало 113 (27, 33-54)
33. И дошавши на место које се зове Голгота, то јест: Место лобање, 34. дадоше му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије. 35. А кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку. 36. И сеђаху онде те га чуваху. 37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: „Ово је Исус цар јудејски." 38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране. 39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима 40. И говорећи: „Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!" 41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима подсмевајући се говораху: 42. „Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега. 43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: 'Ја сам Син Божији.'" 44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. 45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. 46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: „Или, Или, лима савахтани?" То јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 47. А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Овај зове Илију." 48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. 49. А остали говораху: „Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави." 50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. 51. И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52. и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли; 53. и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. 54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: „Заиста овај беше Син Божији."
Јеванђеље Лука, зачало 111 (23, 32-49)
32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве. 34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку. 35. И народ стајаше гледајући. А и старешине ругаху му се с њима говорећи: „Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији." 36. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат. 37. И говораху: „Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!" 38. А беаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: „Ово је цар јудејски." 39. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас!" 40. А други одговоривши укораваше га говорећи: „Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? 41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини." 42. И рече Исусу: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме." 43. И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају." 44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну. 47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник." 48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.
Јеванђеље Јован, зачало 61 (19, 25-37)
25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: „Жено, ето ти сина!” 27. Потом рече ученику: „Ево ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. 28. После тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: „Жедан сам!” 29. Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим. 30. А кад Исус окуси оцат рече: „Сврши се!” И преклонивши главу, предаде дух. 31. А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голени и другоме распетоме с њим: 33. а дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, 34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете. 36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: „Кост његова неће се преломити.” 37. И опет друго Писмо говори: „Погледаће на онога кога прободоше.”
Јеванђеље Марко, зачало 69 (15, 43-47)
43. Дође Јосиф, из Ариматеје, угледан саветник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тело Исусово. 44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: „Је ли давно умро?" 45. И дознавши од капетана, даде тело Јосифу. 46. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата гроба. 47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где га полагаху.
Јеванђеље Јован, зачало 62 (19, 38-42)
38. А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли Пилата да узме тело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово. 39. А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара. 40. Тада узеше тело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују. 41. А на ономе месту, где беше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не беше положен. 42. Онде, дакле, због петка јудејскога, пошто беше близу гроб, положише Исуса.
Јеванђеље Матеј, зачало 114 (27, 62-66)
62. Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата 63. Говорећи: „Господару, сетисмо се да онај варалица каза још за живота: 'После три дана устаћу.' 64. Зато заповеди да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: 'Устаде из мртвих;' и биће последња превара гора од прве." 65. Рече им Пилат: „Имате стражу, идите те утврдите како знате." 66. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.
Царски часови и Вечерња служба
На 1. часу
Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 215 (6, 14-18)
14. А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету. 15. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар. 16. И који год буду живели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији. 17. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим. 18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.
Јеванђеље Матеј, зачало 110 (27,1-56)
1. А кад би јутро, учинише веће сви првосвсштеници и старешине народа против Исуса да га погубе. 2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намеснику. 3. Тада видевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4. Говорећи: „Сагреших што издадох крв невину." А они рекоше: „Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети." 5. И бацивши сребрнике у храму, изађе, и отиде те се обеси. 6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цена за крв." 7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. 9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: „И узеше тридесет сребрника, цену цењенога, кога су ценили синови Израиљеви; 10. и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ." 11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?" А Исус му рече: „Ти кажеш." 12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш колико против тебе сведоче?" 14. И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома. 15. А о Празнику беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. 16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. 17. И када се сабраше, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?" 18. Јер знађаше да су га из зависти предали. 19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега." 20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. 21. А намесник одговарајући рече им: „Кога хоћете од ове двојице да вам пустим?" А они рекоше: „Вараву." 22. Рече им Пилат: „Шта да чиним са Исусом названим Христом?" Рекоше му сви: „Да се разапне!" 23. Намесник пак рече: „А какво је зло учинио?" А они из гласа повикаше говорећи: „Да се разапне!" 24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети." 25. И одговарајући сав народ рече: „Крв његова на нас и на децу нашу!" 26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. 27. Тада војници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. 28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. 29. И оплетавши венац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на колена пред њим, ругаху му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!" 30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. 31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. 32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да му понесе крст. 33. И дошавши на место које се зове Голгота, то јест: Место лобање, 34. дадоше му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије. 35. А кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку. 36. И сеђаху онде те га чуваху. 37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: „Ово је Исус цар јудејски." 38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране. 39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима 40. И говорећи: „Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!" 41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима подсмевајући се говораху: 42. „Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега. 43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: 'Ја сам Син Божији.'" 44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. 45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. 46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: „Или, Или, лима савахтани?" То јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 47. А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Овај зове Илију." 48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. 49. А остали говораху: „Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави." 50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. 51. И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52. и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли; 53. и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. 54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: „Заиста овај беше Син Божији." 55. И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. 56. Међу којима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих.
На 3. часу
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 88 (5, 6-9)
6. Јер Христос, још док бесмо немоћни, умре у одређено време за безбожнике. 7. Јер једва ће ко умрети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре. 8. Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бесмо грешници, Христос умре за нас. 9. Много ћемо, дакле, пре бити кроз њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу његовом.
Јеванђеље Марко, зачало 67 (15, 16-41)
16. А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника. 17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов венац ставише на њега. 18. И стадоше га поздрављати: „Здраво, царе јудејски!" 19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се. 20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. 21. И натераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. 22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобање. 23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. 24. И кад га разапеше, разделише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. 25. А бејаше час трећи, и разапеше га. 26. И беше натпис његове кривице написан: „Цар јудејски." 27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с леве стране њему. 28. И испуни се Писмо које говори: „И уврстише га међу безаконике." 29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: „Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, 30. спаси самога себе и сиђи с крста!" 31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: „Друге спасе, а себе не може да спасе. 32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му веровати." И они што бејаху с њим разапети вређаху га. 33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога. 34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: „Елои, Елои, лима савахтани?" што значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 35. И неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Ено зове Илију." 36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: „Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине." 37. И Исус повика из свег гласа и издахну. 38. И завеса храмовна раздре се на двоје одозго до доле. 39. А кад виде капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: „Заиста човек овај Син Божији беше." 40. А бејаху ту и жене гледајући издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија, 41. које и кад он беше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бејаху дошле с њим у Јерусалим.
На 6. часу
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 306 (2, 11-18)
11. Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: 12. „Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора песмом ћу те величати.” 13. И опет: „Ја ћу се уздати у Њега.” И опет: „Ево ја и деца коју ми даде Бог.” 14. А пошто та деца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, 15. и да избави оне који из страха од смрти целога живота беху кривци за своје робовање. 16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини семену Авраамову. 17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и веран првосвештеник у служби Богу, како би очистио грехе народа. 18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.
Јеванђеље Лука, зачало 111 (23, 32-49)
32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве. 34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку. 35. И народ стајаше гледајући. А и старешине ругаху му се с њима говорећи: „Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији." 36. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат. 37. И говораху: „Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!" 38. А беаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: „Ово је цар јудејски." 39. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас!" 40. А други одговоривши укораваше га говорећи: „Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? 41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини." 42. И рече Исусу: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме." 43. И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају." 44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну. 47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник." 48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.
На 9. часу
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 324 (10, 19-31)
19. Имајући дакле, браћо, слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом, 20. путем новим и живим, који нам је Он отворио завесом, то јест телом својим, 21. и Свештеника великога над домом Божијим, 22. приступајмо истинитим срцем, у пуној вери, са срцима очишћеним од зле савести и телом опраним водом чистом, 23. држимо се чврсто у исповедању наде без колебања, јер је поуздан Онај који је обећао; 24. и старајмо се један о другоме у подстицању на љубав и добра дела. 25. Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај. 26. Јер ако ми грешимо хотимице и после примљеног познања истине, ту више нема жртве за грехе, 27. него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике. 28. Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три сведока, има да умре без милости; 29. замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијег, и крв Завета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вређа? 30. Јер знамо Онога који рече: „Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И опет: Господ ће судити народу свом." 31. Страшно је пасти у руке Бога живога.
Јеванђеље Јован, зачало 59 (18, 28-40; 19, 1-37)
28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. 29. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: „Какву оптужбу износите против овог човека?" 30. Одговорише му и рекоше: „Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби." 31. А Пилат им рече: „Узмите га ви и по закону вашему судите му." А Јудејци му рекоше: „Ми не смемо никога погубити." 32. Да се испуни реч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умрети. 33. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: „Ти ли си цар јудејски?" 34. Одговори му Исус: „Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?" 35. Пилат одговори: „Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?" 36. Исус одговори: „Царство моје није од овога света: кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде." 37. Тада му рече Пилат: „Дакле, ти си цар?" Исус одговори: „Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој." 38. Рече му Пилат: „Шта је истина?" И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: „Ја ниједне кривице не налазим на њему. 39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога?" 40. Тада сви опет повикаше говорећи: „Не овога, него Вараву!" А Варава беше разбојник.
Није нађена књига (p1): 43,18, 28-40; 19, 1-37
На вечерњи
Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 125 (1, 18-31; 2, 1-2)
18. Јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: „Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу.” 20. Где је мудрац? Где књижевник? Где препирач овога века? Зар не претвори Бог мудрост овога света у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповеди спасе оне који верују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповедамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. 25. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. 26. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по телу, ни много моћних, ни много племенита рода; 27. него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке; 28. И што је неплеменито пред светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, 29. да се не похвали ни једно тело пред Богом. 30. Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење. 31. Да буде као што је написано: „Ко се хвали нека се Господом хвали.”
Није нађена књига (p1): 46, 1, 18-31; 2, 1-2
Јеванђеље саставно
Јеванђеље Матеј, зачало 110 (27, 1-38)
1. А кад би јутро, учинише веће сви првосвсштеници и старешине народа против Исуса да га погубе. 2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намеснику. 3. Тада видевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4. Говорећи: „Сагреших што издадох крв невину." А они рекоше: „Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети." 5. И бацивши сребрнике у храму, изађе, и отиде те се обеси. 6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цена за крв." 7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. 9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: „И узеше тридесет сребрника, цену цењенога, кога су ценили синови Израиљеви; 10. и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ." 11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?" А Исус му рече: „Ти кажеш." 12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш колико против тебе сведоче?" 14. И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома. 15. А о Празнику беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. 16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. 17. И када се сабраше, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?" 18. Јер знађаше да су га из зависти предали. 19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега." 20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. 21. А намесник одговарајући рече им: „Кога хоћете од ове двојице да вам пустим?" А они рекоше: „Вараву." 22. Рече им Пилат: „Шта да чиним са Исусом названим Христом?" Рекоше му сви: „Да се разапне!" 23. Намесник пак рече: „А какво је зло учинио?" А они из гласа повикаше говорећи: „Да се разапне!" 24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети." 25. И одговарајући сав народ рече: „Крв његова на нас и на децу нашу!" 26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. 27. Тада војници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. 28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. 29. И оплетавши венац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на колена пред њим, ругаху му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!" 30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. 31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. 32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да му понесе крст. 33. И дошавши на место које се зове Голгота, то јест: Место лобање, 34. дадоше му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије. 35. А кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку. 36. И сеђаху онде те га чуваху. 37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: „Ово је Исус цар јудејски." 38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране.
Јеванђеље Лука, зачало 111 (23, 39-43)
39. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас!" 40. А други одговоривши укораваше га говорећи: „Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? 41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини." 42. И рече Исусу: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме." 43. И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају."
Јеванђеље Матеј, зачало 113 (27, 39-54)
39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима 40. И говорећи: „Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!" 41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима подсмевајући се говораху: 42. „Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега. 43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: 'Ја сам Син Божији.'" 44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. 45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. 46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: „Или, Или, лима савахтани?" То јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 47. А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Овај зове Илију." 48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. 49. А остали говораху: „Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави." 50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. 51. И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52. и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли; 53. и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. 54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: „Заиста овај беше Син Божији."
Јеванђеље Јован, зачало 61 (19, 31-37)
31. А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голени и другоме распетоме с њим: 33. а дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, 34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете. 36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: „Кост његова неће се преломити.” 37. И опет друго Писмо говори: „Погледаће на онога кога прободоше.”
Јеванђеље Матеј, зачало 113 (27, 55-61)
55. И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. 56. Међу којима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих. 57. А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. 58. Овај приступивши Пилату замоли за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело. 59. И узевши Јосиф тело, зави га у платно чисто. 60. И стави га у свој нови гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде. 61. А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, које сеђаху према гробу.
Охридски пролог
1.
Св. Марија Египћанка. Животопис ове дивне светитељке написао је св. Софроније патријарх Јерусалимски. Неки Јеромонах, старац Зосима, удаљи се једном уз Часни Пост у зајорданску пустињу за двадесет дана хода. Наједном он угледа једно људско биће, суха, нага тела, и косе беле као снег, које нагне бегати од погледа Зосимовог. Старац је дуго трчао, док оно биће не прилеже у једном потоку и не викну: авво Зосиме, прости ми ради Господа, не могу ти се обратити, јер сам жена нага! Тада јој Зосим добаци своју горњу хаљину; она се огрну и јави му се. Устрашен беше старац чувши своје име из уста те жене непознате. После дугог наваљивања његовог, жена му исприча своје житије. Она беше рођена у Мисиру, и од дванаесте своје године поче живети развратно у Александрији, и проведе у разврату пуних 17 година. Гоњена блудним огњем телесним она седе једнога дана на лађу, која пловљаше ка Јерусалиму. Приспев у Свети Град хтеде и она ући у цркву да се поклони Часном крсту, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. У великом страху погледа она у икону Пресвете Богородице у притвору и мољаше се Њој, да јој допусти ући и целивати Часни Крст исповедајући грешност и нечистоћу своју, и обећавајући да ће после поћи тамо камо је Света Пречиста буде упутила. Тада јој би допуштено ући у цркву. Пошто целива крст изађе поново у притвор пред икону и захвали се Богородици, но у том чу глас: ако пређеш Јордан, наћи ћеш добар мир! – Она одмах купи три хлеба и крену за Јордан, где стиже истог вечера. Сутрадан се причести у манастиру св. Јована и пређе реку. И проживе у пустињи читавих 48 година, у превеликим мукама, у страху, у борби са страсним помислима као са дивљим зверовима. Хранила се зељем. После тога, када стајаше на молитви, виде је Зосима како стоји уздигнута на ваздуху. Она га замоли да идуће године донесе јој Причешће на обалу Јордана, а она ће доћи да се причести. Идуће године Зосима дође с Причешћем увече на обалу Јордана, но чуђаше се, како ће светитељка прећи Јордан. У том виде према месечини, да она дође реци, прекрсти реку, и пође по води као по суху. Кад је причести, она га замоли, да идуће године дође у онај исти поток где су се прво видели. Зосима оде и нађе тело њено мртво на оном месту, и више главе на песку написано: погреби, авво Зосиме, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, преставила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања, по причешћу Божествених Тајни. Из овога написа дозна Зосима прво њено име, и друго и страшно чудо, да је она прошле године оне исте ноћи кад се причестила стигла у тај поток, до кога је он морао путовати 20 дана. И тако Зосима сахрани тело чудесне светитељке Марије Египћанке. А када се врати у манастир исприча целу историју њенога живота и чудеса, која је он лично видео од ње. Тако Господ зна да прослави покајане грешнице. Св. Марија спомиње се још и пете недеље Часног Поста. Црква је истиче верним у те посне дане као узор покајања. Упокојила се око 530 год.
2.
Св. Мелитон еп. Сардијски, у Малој Азији. Знаменити пастир Цркве из II столећа. Владајући великом ученошћу, он се трудио да сабере све књиге Св. Писма у један кодекс. А по кротости и благочешћу своме трудио се опет да унесе мир у Цркву лаодикијску, узбуркану спором о празновању Пасхе. Осим тога, бранио је хришћанство пред незнабошцима. Тако, око 170. год. путовао је у Рим и поднео цару Марку Аврелију једну писмену одбрану (апологију) вере и Цркве хришћанске. Овај учени, благочестиви и ревносни муж, св. Мелитон, упокоји се мирно у Господу 177. год.
3.
Преп. Прокопије Чех. Рођен у Хотишу у Чешкој од знаменитих родитеља. Постао свештеником и удаљио се у планину, да живи по примеру источних пустињака. Херцег Улрих случајно га нађе, и помогне му основати ман. св. Јована Претече при реци Сазави. Упокоји се овај свети муж 1053. год.
Покајница дивна, самомученица,
Марија се сакри од људскога лица –
О да грешне мене,
Страшћу помрачене,
Страсти су зверови што нам срце ију,
У нама ко змије тајно гнездо вију –
О да грешне мене,
Страшћу разједене!
Но да грешне спасеш ти пострада, Христе,
Не гнушај се сада од мене нечисте!
Чуј вaпаj Марије
Од свих најгрешније!
Смилова се Господ, Марију исцели,
Помрачену душу као снег убели
Хвала ти Свеблаги,
Господе предраги!
Суд нечист очисти, златом га позлати,
Напуни га препун Своје благодати –
То је милост права,
Теби, Боже, слава!
Па Марија поста Духом обасјана
И к’о ангел Божји снагом опасана,
Силом Твојом, Христе.
Милошћу Пречисте!
Шта мирише тако у страшној пустињи,
Као тамјан красан у храмовној скрињи?
То Марија дише –
Светињом мирише!
РАСУЂИВАЊЕ
Зашто се увек толико говори и пише о мукама светих људи и светих жена? Зато што се у свете рачунају само победиоци; а зар може бити неко победилац без борбе, муке и страдања? И у обичном земаљском војевању нико се не рачуна победиоцем ни јунаком ко никад није био у борби, и ко се није доста намучио и доста пострадао. Тим пре у духовном војевању, где се зна истина, и где самоистицање не само не помаже ништа него управо одмаже. Ко нема никакве борбе ради Христа, ни са светом, ни са ђаволом, ни са самим собом, како се може рачунати у Христове војнике? Како ли тек у Христове сапобеднике? О својој дивовској борби говорила је св. Марија старцу Зосими: „седамнаест првих година проведох у пустињи овој борећи се са мојим безумним похотама као са љутим зверовима. Желела сам да једем меса и рибе, што имах обилно у Мисиру. Желела сам и вина да пијем, а овде ни воде не имадох. Желела сам да чујем разблудне песме… И плаках, и бијах се у прси. Молих се Пречистој Богородици, да одагна од мене такве помисли. Када довољно плаках и у прси се грувах, тада видех светлост како ме одасвуд облистава, и тишина ме нека чудна испуни“.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у смрти, и то:
1. како у гробу лежи мртво тело Онога који је за живота мртве оживљавао;
2. како и против Њега мртвога ври гнев непријатеља Његових;
3. како се ученици Његови закључаше у једној кући страха ради јудејскога.
БЕСЕДА
о испуњеном великом пророчанству
Као јагње на заклање вођен би. (Ис. 53, 7)
Кроз многа столећа времена прозрео је видовити пророк Исаија страшну жртву на Голготи. Он је видео из даљине Господа Исуса, вођена на заклање као што се јагње води. А јагње се да водити на заклање исто као и на пашу: без одбране, без узнемирености, без злобе. Тако је и Господ Исус ишао на заклање: без одбране, без узнемирености, без злобе. Нити рече: не чините то, људи! Нити упита: зашто то чините са Мном? Нити осуди кога. Нити протестова. Нити се наљути. Нити помисли зла судијама Својим. Кад Га крв обли од трновог венца, Он ћуташе. Кад Му лице би упрљано од пљувања, Он ћуташе. Кад Му крст би тежак уз пут, Он трпљаше. Кад Му болови досадише на крсту, Он се не пожали људима него Оцу. Кад издисаше, Он управи Свој поглед и уздах к небу, а не к земљи. Јер извор Његове снаге јесте небо, а не земља. Извор Његове утехе у Богу, а не у људима. Права домовина Његова Царство небеско, а не земаљско. Гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета! То беше први узвик Јована Крститеља кад опази Господа. И ево сад на Голготи тога пророчанства испуњена: ево, под теретом грехова целога света лежи Јагње Божије заклано и мртво!
О браћо, то је скупа жртва и за наше грехе. Крв тога незлобног и кротког Јагњета намењена је свима вековима и свима поколењима од првог до последњег човека на земљи. Христос је осетио болове на крсту и због наших грехова у садашњем времену. Он је оплакао у врту Гетсиманском и нашу злобу, и немоћ, и порочност. Крв своју Он је наменио и нама. Не презримо, браћо, ту неисказано скупу цену којом смо плаћени. Због те жртве Христове ми управо и имамо неку цену као људи. Без те жртве – или ако одбацимо ту жртву – вредност нас самих по себи равна се нули, равна се диму без огња, и облаку без светлости.
О Господе несравњиви у милости, помилуј и нас! Теби слава и хвала вавек. Амин.
Повратак на Свето писмо
