МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Субота сиропусне седмице
04.03.1821
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1821.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4  ▶ Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 115 (14,19-26)
19. Старајмо се, дакле, за оно што доприноси миру, и узајамном напретку. 20. Не руши дело Божије због јела, јер је све чисто; него је зло за човека који једе са спотицањем. 21. Добро је не јести меса и не пити вина и не чинити оно на шта се брат твој спотиче или саблажњава или слаби. 22. Ти имаш веру? Имај је сам за себе пред Богом. Блажен је онај ко не осуђује себе за оно што нађе за добро. 23. А који сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а све што није од вере грех је. 24. А Ономе који вас може утврдити по јеванђељу мом и проповеди Исуса Христа, по откривењу тајне о којој се ћутало од вечних времена, 25. а сад објављене и кроз списе пророчке, по заповести вечнога Бога, обзнањене свима незнабошцима за послушност вери, 26. јединоме премудроме Богу, кроз Исуса Христа, њему слава у векове. Амин.
Јеванђеље Матеј, зачало 16 (6,1-13)
1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца свог који је на небесима. 2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по синагогама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. 3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја, 4. да би милостиња твоја била у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. 5. И када се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. 6. А ти када се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности: и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. 7. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени. 8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба пре но што заиштете од њега. 9. Овако, дакле, молите се ви: „Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; 10. да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу; 11. хлеб наш насушни дај нам данас; 12. и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; 13. и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је твоје царство и сила и слава у векове. Амин.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети апостол Архип, Филимон и Апфија. Архип беше један од Седамдесет. Апостол Павле помиње га у посланици Колошанима и Филимону, називајући га својим другаром у војевању. У граду Колосају средиште хришћанства беше у кући Филимоновој. Ту се сабираху хришћани на молитву. То називаше апостол Павле, пишући Филимону, твоја домашња црква. У то време апостоли рукополагаху своје ученике за епископе, и то неке од њих на стално место, а неке као мисионаре путујуће по разним местима. И Филимон је био један од ових последњих. Апфија, Филимонова жена, пошћаше се и служаше домашњој цркви. У време неког празника незнабошкој богињи Артемиди, сви верни у Колосају беху по обичају сабрани у дом Филимонов на молитву. Незнабошци, сазнав за овај скуп, јурну и похватају све хришћане, Филимона, Архипа и Апфију, као вође, најпре ставе на шибу, а после их закопају до појаса у земљу и почну их камењем тући. И тако убију Филимона и Апфију, а Архипа изваде из рупе једва жива, и оставе га на забаву деци. Деца, пак, избоду га свега ножевима. И тако и овај Павлов другар у војевању добро сконча ток свога земаљског пута.

2. Преподобни Доситеј. Преподобни Доситеј, ученик славнога Авве Доротеја, који живљаше у киновији преподобног Серида, Јована и Варсонуфија Великог. Би Доситеј сродник некога војводе, и дође у Јерусалим да види светиње. Када он једном гледаше слику Страшнога Суда у једној цркви, приближи му се једна жена у порфирној хаљини и објашњаваше му. И најзад, при растанку, рече му, да ако се жели спасти, треба да пости, да не једе меса, и да се често моли Богу. То беше Пресвета Богородица. И разгоре се срце младога Доситеја, те пожели живота иноческог. Доротеј га прими за свог послушника и нареди му да потпуно одсече своју вољу и да слуша свог духовног оца. Неколико дана даваше му да једе колико хоће, после извесног времена ускраћиваше му по једну четврт, па после неког времена опет једну четврт, докле га не навиче да пролази с најмањом мером хране, вазда говорећи му: „Једење је навика и колико ко навикне, онолико и једе“. И спасе се и прослави се потпуним послушањем. И оста за навек пример монашке послушности и преданости свом духовном оцу. Живљаше овај млади светитељ у VI веку.

Безропотно послушање – готово спасење,
Први бисер међ’ духовно предраго камење.
Овај бисер одниза се Еви са ђердана.
За њим и сва друга блага Богом дарована.
Ђаво и тад, и сад, збори: не слушајте Бога,
Но живите пo мислима само ума свога!
Тако збори враг искони што светлост омрзе,
Тако зборећ, непослушне својом замком врзе.
+++
Христос дође, људе викну, послушно довика,
Непослушни на сву вику’ не даше отклика.
Рајска сцена понавља се од Христа до сада,
Послушан се у Рај диже, непослушан пада.
Прави инок послушан је оцу духовноме.
Отац Цркви, Црква Христу, Господару своме,
Послушност је ка спасењу стаза поуздана,
Прва светлост, први бисер – духовног ђердана.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Антоније учи: „Као што човек излази из матерње утробе го, тако душа излази из тела гола. И једна душа бива чиста и светла, друга умрљана гресима, а трећа црна од многих грехова. – Као што изашавши из матерње утробе ничега се не сећаш шта је било у утроби, тако изашавши из тела, нећеш се ничега сећати шта је било у телу. – Као што изашавши из утробе, ти си постао бољи и лепши телом, тако изашавши из тела, бићеш бољи и лепши на небесима. – Ако тело изађе из матерње утробе нездравим, не може живети: и душа тако, ако не достигне богопознање кроз добро владање, не може се спасти нити бити у општењу с Богом.
Орган вида телесног јесте око, орган вида душевног јесте ум. Као што је тело слепо без очију, тако је слепа и душа без правога ума и правога живота“.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса посред простога народа и то:
1. како Он с љубављу учи народ, као родитељ децу своју,
2. како прост народ с љубављу прима речи Његове, диви се делима Његовим, и прославља Бога,
3. како и данас људи прости и неразвраћени примају речи Његове с радошћу и благодарношћу.

БЕСЕДА
о испиту

Ко је невјеран у малом, и у многом је невјеран.
И ако у Туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше? (Лк. 16, 10-12)

Тако говори Домаћин оба света, материјалног и духовног. Богатство материјално назива Он мало, а богатство духовно назива Он много. Коме се да материјално богатство, па се покаже себичан, тврд, охол, немилостив и безбожан, томе се не може дати духовно богатство, јер кад је неверан у маломе, биће неверан и у великоме; кад је неверан у телесном, биће неверан и у духовном.
У туђем свету полаже човек испит, па ако га положи, добиће свој свет; ако ли пак падне, ко ће му дати његов свет? Прави човеков свет, домовина његова, то је небески узвишени, божански свет; земаљски свет пак, свет грубости и пропадљивости, туђина је за човека. Но у ту туђину он је послат да полаже испит за онај прави његов свет, за његову небеску домовину.
Обе изреке Спаситељеве, дакле, сличног су значења. О како је дубоко и истинито значење њихово! Као што светлост разгони таму, тако ове речи Спаситељеве разгоне недоумицу нашу односно тога: зашто смо ми послати у овај живот? и шта нам треба чинити? Ко уме да чита чистим разумом, томе је у ове две реченице речено све.
Знајмо, дакле, да Бог неће дати дар духовни, дар разума, ни вере, ни љубави, ни чистоте, ни пророштва, ни чудотворства, ни власти над демонима, ни прозорљивости, на виђења небескога света ономе ко је проиграо, и на зло употребио – као блудни син – дар телесног здравља, или земаљског богатства или славе и положаја међу људима, или познања материјалног света, или неке друге вештине и умешности.
Господе преблаги, подржи верност нашу према Теби у ономе што си нам поверио. Теби слава и хвала вавек. Амин.





Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024