МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета поста - Глувна
Четвртак 5. седмице Великог поста
02.04.1819
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1819.
1   Четвртак
2  ▶ Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (42,5-16)
5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој: 6. Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима; 7. Да отвориш очи слијепцима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами. 8. Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме ни хвале своје ликовима резанијем. 9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије него настане казујем вам. 10. Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима. 11. Пустиња и градови њезини, села гдје станује Кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх гора. 12. Нека дају славу Господу, и хвалу његову нека јављају по острвима. 13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје. 14. Мучах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити. 15. Опустићу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити. 16. И водићу слијепце путем којега нијесу знали; водићу их стазама којих нијесу знали; обратићу пред њима мрак у свијетлост и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (18,20-33)
20. И рече Господ: вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан. 21. Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам. 22. И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом, 23. И приступив Аврам рече: „Хоћеш ли погубити и праведнога с неправедним? 24. Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за онијех педесет праведника што су у њему? 25. Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?” 26. И рече Господ: „Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.” 27. А Аврам одговори и рече: „Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео. 28. Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за ових пет затрти сав град?” Одговори: „Нећу, ако нађем четрдесет и пет.” 29. И стаде даље говорити, и рече: „Може бити да ће се наћи четрдесет”. Рече: „Нећу ради оних четрдесет.” 30. Потом рече: „Немој се гњевити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет.” И рече: „Нећу, ако нађем тридесет.” 31. Опет рече: „Гле, сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет.” Рече: „Нећу их погубити за оних двадесет.” 32. Најпослије рече: „Немој се гњевити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет.” Рече: „Нећу их погубити ради оних десет.” 33. И Господ отиде свршивши разговор с Аврамом; а Аврам се врати на своје место.

Приче Соломонове (16,17-33; 17,1-17)
17. Пут је праведних уклањање од зла; чува душу своју ко пази на пут свој. 18. Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст. 19. Боље је бити понизна духа с кроткима него делити плен са охолима. 20. Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему. 21. Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку. 22. Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је. 23. Срце мудрога разумно управља устима његовем, и додаје науку уснама његовим. 24. Љубазне су речи сат меда, сласт души и здравље костима. 25. Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. 26. Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова. 27. Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали. 28. Опак човек замеће свађу, и клветник раставља главне пријатеље. 29. Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар; 30. Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло. 31. Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном. 32. Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град. 33. Жреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

1. Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом. 2. Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство. 3. Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ. 4. Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан. 5. Ко се руга сиромаху, срамоти створитеља његова; ко се радује несрећи, неће остати без кара. 6. Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови. 7. Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа. 8. Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује. 9. Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље. 10. Укор тишти разумног већма него лудога сто удараца. 11. Зао човек тражи само зло, али ће се љут гласник послати на њ. 12. Боље је да човека сретне медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу. 13. Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове. 14. Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре. 15. Ко оправда кривог и ко осуди правог, обојица су гад Господу. 16. На што је благо безумноме у руци кад нема разума да прибави мудрост? 17. У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни мученици Јован и други. Преподобни мученици Јован и други, из обитељи светог Саве Освећеног код Јерусалима. Овај славни манастир, посећиван и од светог Саве српског, и обдарен од неколико владара српских, и дан-данас постоји. Више пута нападан је од дивљих Арапа, пљачкан и пустошен, но Промишљу Божјом, увек је обнављан и до данас сачуван. У време царовања Константина и Ирине би нападнут од Арапа и опљачкан. Монаси не хтеше бежати, него саветујући се са својим игуманом Томом, рекоше: „Ми смо одбегли из света у ову пустињу ради љубави Христове, срамота је сад да бежимо из пустиње из страха од људи. Ако будемо убијени овде, бићемо убијени због наше љубави према Христу, због кога смо и дошли овде да живимо“. – И тако одлучивши, дочекају ненаоружани оружане Арапе, као јагањци вукове. Арапи неке од њих стрелама умртве, а неке затворе у пећину светог Саве, па наложе ватру на улазу, те их димом угуше. И тако многи од њих скончају као мученици Христа ради и преселе се у царство Онога кога су љубили и ради чије су љубави изгинули. Чесно пострадаше пред Васкрс 796. године у време цара Константина и Ирине и патријарха јерусалимског Илије. Но убрзо постиже праведна казна дивље нападаче. Враћајући се својим шаторима, они се посвађају и у узајамној борби сви изгину. То се догодило 796. године.

2. Света мученица Фотина. То је она жена Самарјанка која је имала ту ретку срећу да разговара са самим Гоподом Христом на Јаковљевом бунару код Сихема (Јн 4, 1-42). Поверовавши у Господа, она је после пошла да проповеда Његово Јеванђеље, са своја два сина, Виктором и Јосијом, и са пет сестара које се зваху: Анатолија, Фота, Фотида, Параскева и Кириакија. Дошли су били у Картагену у Африци. Но буду осуђени и у Рим доведени, у време цара Нерона, и у тамницу бачени. Божјим Промислом, кћи Неронова Домнина дође у додир са светом Фотином, и од ове буде обраћена у веру Христову. После тамновања сви пострадаше ради Христа. Фотина, која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, буде бачена у бунар, где сконча, и оде у бесмртно царство Христово.

Ha бунару Христа срете Самарјанка жена.
И светлошћу самог Христа беше просвећена.
Под Нероном живот сконча у другом бунару.
И дух даде Христу Богу своме господару.
Синови joj славни беху, Виктор и Joсиja.
Обојицу света мајка светињом просија.
Пет сестара намучених за Христово име
C њом одоше на небеса да награду приме.
O Фотино покајнице, дивна мученице,
Како сада вечним сјајем блиста твоје лице!
Некад Спаса чак ни водом ниси напојила,
Напокон си и крв своју за Њега излила.
Душа твоја некад мрачна, док би Самарјанка,
Надсунчаним засја лучем кад поста Хришћанка.
Са страхом си у Сихару Христа објавила,
Смрћу си Га усред Рима ти посведочила,
Љубав сваки страх убија и јунаком прави,
Љубав тебе, o Фотино, занавек прослави.
Нерон може сагорети и два и три Рима,
Но не може сагорети душу Хришћанима.
Нерон може полупати судове од глине,
Но немаде моћ никакву над духом Фотине.
O бесмртна светитељко, сад помози нама,
Пред престолом Христа Спаса – твојим молитвама.

РАСУЂИВАЊЕ
Не кажњава Бог грешника зато што му чини задовољство да уништи човека. Јер да му то чини задовољство, Он не би стварао човека ни из чега. Него кажњава грешника из више целисходних домостројних разлога, од којих су два најочигледнија за нас: прво, да би га казном поправио и на прави пут спасења извео, а друго, да би друге устрашио да не греше. Ово исто мисли св. Исак кад каже: „Праведни мудрац је сличан Богу, јер он кажњава човека не да би му се осветио за грех него, или да исправи човека, или да друге устраши.“ Неки обесни младић, који хуљаше на Бога и на родитеље своје, наједанпут сиђе с ума. Цео град, у коме живљаше тај младић, виде у томе казну Божју и устраши се страхом Божјим. Младића држаху везана и затворена три године. А мајка његова плакаше горко и мољаше се Богу за сина. Једне године о Духовима одведе мајка свог лудог сина у манастир св. Василија у Острогу. После молитава полудели младић оздрави и дође к себи. По том се покаја и поста узорит човек и прави хришћанин.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета н то:
1. како тече крв из Његовнх руку и капље на земљу.
2. како тече крв из Његових ногу и слива се на земљу.
3. како тече крв испод Његовог ребра и капље на земљу.

БЕСЕДА
о борби Јагњета са зверовима

Ови ће се побити с Јагњетом и Јагње ће их побиједити,
јер је господар над господарима и цар над царевима. (Откр. 17. 14)

Ко говори ове чудне речи? Јован Боговидац. Ко је то Јагње? Христос Господ. Ко је то господар над господарима и цар над царевима? Христос Господ. С ким ће се то Он побити, и кога ће победити? То је звер седмоглава, и сви они који од те нечисте звери примају власт, и част, и богатство.
Јагње посред звериња! Но, ипак, виде св. Јован Јагње као победиоца над свима зверовима. Христос посреди демона! Рекао би прогутаће Га! Па ипак, демони устрашени вичу к Њему за милост и беже од Њега безобзирно. Христос међу Својим мучитељима! Рекао би: умртвиће Га заувек. Па ипак, Он васкрсава и побеђује, а они беже у страху и гину. Црква Христова међи незнабошцима! Рекао би преплавиће је као таласи малено острво! Па ипак: назнабожачка царства тону и пропадају, а Црква постоји, расте и напредује. Вера Христова посред опорих философа и теоретичара! Рекао би: надмудриће је и избацити из света! Па ипак, они један другог у лаж угоне, и прогоне, а вера Христова спасава људе. Благочешће међу богохулницима и богоодрицатељима! Рекао би: упрљаће је! Па ипак они се даве у својој прљавштини, а благочешће носи се у неупрљаној чистоти. Кротост и плачевност хришћанска посред насилника и отмичара! Рекао би: умреће од глади! Па ипак, она живи и ходи сита, а насилници и отмичари пропадају од глади. Јагње посред зверињака! Па ипак – Јагње је победилац.
О Господе кротки и добри, Јагње Божје преумилно, запој и нас Твојом кротошћу и добротом, те да и ми будемо учасници Твоје победе! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024