МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица трећа поста – Крстопоклона
Недеља 2. седмице Великог поста
10.03.1806
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1806.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10  ▶ Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 304 (1,10-14; 2,1-3)
10. И опет: „Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарети као одело, 12. и савићеш их као хаљину, и измениће се, а ти си увек исти, и године твоје неће минути.” 13. А коме од анђела икад рече: „Седи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?” 14. Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наследити спасење? 1. Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо. 2. Јер ако је реч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну, 3. како ћемо је ми избећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповедати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули,
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 318 (7,26-28; 8,1-2)
26. Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грешника и виши од небеса; 27. који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најпре за своје грехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувек приневши самога себе. 28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а реч заклетве после Закона, поставља Сина вавек савршенога. 1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који седе с десне стране престола Величанства на небесима, 2. свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човек.
Јеванђеље Марко, зачало 7 (2,1-12)
1. И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући. 2. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се сместе; И казиваше им реч. 3. И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица. 4. И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће где он беше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше. 5. А Исус видевши веру њихову, рече узетоме: „Синко, опраштају ти се греси твоји!” 6. А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: 7. „Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога?” 8. И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: „Што тако помишљате у срцима својим? 9. Шта је лакше? Рећи узетоме: `Опраштају ти се греси`; или рећи: `Устани и узми одар свој, и ходи?` 10. Но да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе”. Рече узетоме: 11. „Теби говорим: `Устани и узми одар свој, и иди дому своме.`” 12. И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: „Никада тако што не видесмо.”
Јеванђеље Јован, зачало 36 (10,9-16)
9. Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи. 10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. 11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где долази, и оставља овце, и бежи; и вук разграби овце и распуди их. 13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају. 15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Тарасије, патријарх цариградски. Његов претходник, Павле патријарх, тајно напусти престо, оде у манастир и прими схиму. Владаху тада Ирина и Константин. По савету Павловом, Тарасије, сенатор и саветник царски, би изабран за патријарха 783. године. Убрзо прође све чинове црквене и поста патријарх. Човек високог образовања и велике ревности у вери православној, Тарасије се прими и невољно овога чина, да би помогао победи Православља над јересима, нарочито над иконоборством. Под њим би сазван VII васељенски Сабор у Никеји 787. године, где се осуди иконоборство и поврати и утврди поштовање светих икона. Тарасије беше врло милостив према сиротним и бедним, ствараше им склоништа и даваше храну. Но према силним беше Тарасије одлучан у одбрани вере и морала. Када цар Константин отера своју закониту жену Марију, узе некакву своју сродницу, те живљаше с њом, тражећи од патријарха благослов за венчање. Тарасије му не само да не даде благослов, него га најпре посаветова, потом изобличи, и најзад одлучи од причешћа. Пред смрт видели су га како одговара демонима говорећи: „Нисам крив у томе греху! Нисам крив ни у том греху!“ док му не изнеможе језик, те се он поче рукама бранити одгонећи их од себе. Када издахну, лице му се засветли као сунчана светлост. Овај у истини јерарх упокојио се 806. године. Црквом је управљао двадесетдве године и четири месеца.

2. Преподобни Пафнутије Кефалас. Овај светитељ био је савременик светог Антонија Великог. За њега се каже, да је осамдесет година носио једну исту расу. Свети Антоније високо га је ценио и свима је говорио да је то истински подвижник који уме лечити и спасавати душе.

Творац лучезарни, светлошћу крунисан.
Ничим неизречен, никим неописан,
Он подиже цркви мудре стројитеље,
И пастире добре, ревне бранитеље.
Због грехова наших и муке попушта.
Мада је Он милост и доброта сушта.
Ко што тврду земљy љутим мразом справља
И чинећ је меком за усев приправља.
Тако срца наша мекша љутом муком
Но све к добру води Својом благом руком.
Кроз тамнину муке Он у светлост гледа.
И тами после рока задржат се не да:
Кроз жалост и сузе Он радост прозире.
У крајеве сваког почетка продире.
Јер Он је све поч’о, Он и свршит’ жели
Ко ћe противстати када Он повели?
Нејак је, рек’о би јеp сe вешто склања.
И сенком се дела скрива и заклања.
Када сенка прође и свет крају стигне.
И црква готова небу се уздигне,
Тад ће Сунце Правде, што никад не трне,
Црквом ка’ порфиром Себе да огрне.

РАСУЂИВАЊЕ
Хришћанин је сличан испрошеној девојци. Као што испрошена девојка непрестано мисли о обручнику своме, тако и хришћанин о Христу. Иако је обручник далеко преко десет брда, свеједно, девојка се понаша као да је он непрестано ту, код ње и с њом. Она мисли на њега, пева њему, говори о њему, сања о њему, спрема дарове за њега. Исто се тако понаша и хришћанин према Христу. И као што обручница зна, да прво мора да изађе и удаљи се из куће где се родила, да би се састала и потпуно сјединила с обручником својим, тако и хришћанин зна да се и он не може потпуно сјединити с Христом док га смрт не разлучи од тела, тј. од материјалног дома, у коме је његова душа од рођења обитавала и расла.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса како седећи у лађи учи народ на обали (Мк. 4. 1) и то:
1. како се велико мноштво народа тискаше да Га чује, тако да мораде ући у лађу,
2. како их учаше причама о сејачу, семену и земљи. тј. оним сравњењима и примерима који се из дана у дан понављају од почетка света и понављаће се до свршетка,
3. како их не учи помоћу неких ретких и чудноватих догађаја него помоћу оних обичних, који су заједно с човеком ушли у време и заједно с човеком изаћи ће из времена.

БЕСЕДА
о немогућности тајнe

Нема ништа тајно што неће бити јавно. (Мк. 4, 22)

Све тајне радње људске биће јавне једнога дана. И никакво се дело људскo не може укрити. Јевреји су мислили да ће сакрити од Бога убиство толиких пророка, и да ће крвави злочин над Христом моћи сакрити, и од Бога и од људи. Међутим, то што су они мислили сакрити, постало је даноноћном причом и на небу и на земљи ево кроз хиљаде година.
Јуда је мислио сакрити свој издајнички договор против свога Господа, но Господ је провидео тај договор и објавио га Јуди у лице. А Исус му рече: Јуда, зар цјеливом издајеш сина човечјeга? (Лк. 22, 48)
Још је Господ прозирао у срца фарисеја и погађао њихове зле помисли. Зашто зло помишљате у срцима својијем? (Мат. 9, 4) Каква дела, какве ствари, какви догађаји у овоме свету да се сакрију од Онога који види и објављује чак и најтајније помисли срца људског?
Нема ништа тајно што неће бити јавно. Да страхујемо због овога, и да се радујемо због овога. Да страхујемо – јер ће се сва наша тајна зла дела, зле жеље и зле помисли изнети на јавност. Да се радујемо – јер ће се све добро што смо створили, или пожелели, или помислили у тајности, изнети на јавност. Не изнесе ли се све пред људе на јавност, изнеће се пред ангеле небеске. Утолико већи страх за грешнике, и утолико већа радост за праведнике.
Господе човекољубни, опрости нам грехе наше и не објављуј их на пропаст нашу и на тугу светих ангела Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024