Јутарња
Јеванђеља Последовања Светих Страсти Господа нашег Исуса Христа
Јеванђеље Јован зачало 46 (13,31-38; 14,1-31; 15,1-27; 16,1-33; 17,1-26; 18,1)
31. Кад он изађе, Исус рече: „Сада се прослави Син Човечији, и Бог се прослави у њему. 32. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. 33. Дечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада говорим. 34. Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. 35. По томе ће сви познати : да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом. 36. Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?" Исус му одговори: "Куда ја идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш после поћи за мном." 37. Петар му рече: „Господе, зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе." 38. Одговори му Исус: „Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш."
Није нађена књига (p1): 43,13,31-38; 14,1-31; 15,1-27; 16,1-33; 17,1-26; 18,1
Јеванђеље Јован, зачало 58 (18,1-28)
1. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, где беше врт, у који уђе он и ученици његови. 2. А и Јуда, издајник његов, знађаше то место; јер се Исус често окупљаше онде са ученицима својим. 3. Онда Јуда узе чету, и од првосвештеника и фарисеја слуге, и дође онамо са буктињама и светиљкама и оружјем. 4. А Исус знајући све шта има да му се догоди, изађе и рече им: „Кога тражите?" 5. Одговорише му: „Исуса Назарећанина." Исус им рече: „Ја сам." А с њима стајаше и Јуда, издајник његов. 6. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу. 7. Онда их опет запита: „Кога тражите?" А они рекоше: „Исуса Назарећанина." 8. Одговори Исус: „Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду." 9. Да се испуни реч коју рече: „Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао." 10. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо. А слуги беше име Малхо. 11. Тада рече Исус Петру: „Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем?" 12. Онда чета и заповедник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га, 13. И одведоше га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше првосвештеник оне године. 14. А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да један човек умре за народ. 15. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик: а тај ученик беше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориште првосвештеника. 16. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који беше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра. 17. Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти од ученика овога човека?" Он рече: „Нисам." 18. А слуге и момци беху наложили ватру и стајаху те се грејаху, јер беше хладно; а и Петар беше с њима, и стајаше и грејаше се. 19. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове и за науку његову. 20. Исус му одговори: „Ја говорих јавно свету: ја свагда учих у синагоги и у храму. где се увек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих. 21. Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих." 22. А кад он ово рече, један од слугу који стајаху онде удари Исусу шамар и рече: "Зар тако одговараш првосвештенику?" 23. Исус му одговори: „Ако зло рекох, докажи да је зло: ако ли добро, зашто ме бијеш?" 24. Ана га посла свезанога Кајафи првосвештенику. 25. А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: „Да ниси и ти од ученика његових?" А он се одрече и каза: „Нисам." 26. Рече један од слугу првосвештеникових, који бејаше рођак ономе што му Петар одсече ухо: „Не видех ли ја тебе у врту са њим?" 27. Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева. 28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху.
Јеванђеље Матеј, зачало 109 (26,57-75)
57. А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше. 58. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак. 59. А првосвештеници и старешине и сав Синедрион тражаху лажна сведочанства против Исуса да би га убили, 60. и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока. 61. И рекоше: „Он је казао: 'Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га.'" 62. И уставши првосвештеник рече му: „Зар ништа не одговараш што ови против тебе сведоче?" 63. А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: „Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији?" 64. Рече му Исус: „Ти каза. Али ја вам кажем: 'Од сада ћете видети Сина Човечијег где седи с десне стране Силе и долази на облацима небеским.'" 65. Тада првосвештеник раздре хаљине своје говорећи: „Хули на Бога! Шта нам више требају сведоци? Ево сада чусте хулу његову. 66. Шта мислите?" А ови одговарајући рекоше: „Заслужио је смрт." 67. Тада му попљуваше лице и удараху га, а друти га бијаху по образима 68. Говорећи: „Прореци нам, Христе, ко те удари?" 69. А Петар сеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: „И ти си био са Исусом Галилејцем." 70. А он се одрече пред свима говорећи: „Не знам шта говориш." 71. И кад изађе к вратима, угледа га друга и рече онима што бејаху онде: „И овај беше са Исусом Назарећанином." 72. И опет се одрече са заклетвом: „Не знам тога човека." 73. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: „Ваистину и ти си од њих: јер те и говор твој издаје." 74. Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човека. И одмах запева петао. 75. И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: „Док петао не запева, три пута ћеш ме се одрећи." И изишавши напоље, плакаше горко.
Јеванђеље Јован, зачало 59 (18, 28-40; 19, 1-16)
28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. 29. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: „Какву оптужбу износите против овог човека?" 30. Одговорише му и рекоше: „Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби." 31. А Пилат им рече: „Узмите га ви и по закону вашему судите му." А Јудејци му рекоше: „Ми не смемо никога погубити." 32. Да се испуни реч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умрети. 33. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: „Ти ли си цар јудејски?" 34. Одговори му Исус: „Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?" 35. Пилат одговори: „Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?" 36. Исус одговори: „Царство моје није од овога света: кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде." 37. Тада му рече Пилат: „Дакле, ти си цар?" Исус одговори: „Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој." 38. Рече му Пилат: „Шта је истина?" И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: „Ја ниједне кривице не налазим на њему. 39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога?" 40. Тада сви опет повикаше говорећи: „Не овога, него Вараву!" А Варава беше разбојник.
Није нађена књига (p1): 43,18, 28-40; 19, 1-16
Јеванђеље Матеј, зачало 111 (27, 3-32)
3. Тада видевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4. Говорећи: „Сагреших што издадох крв невину." А они рекоше: „Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети." 5. И бацивши сребрнике у храму, изађе, и отиде те се обеси. 6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цена за крв." 7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. 9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: „И узеше тридесет сребрника, цену цењенога, кога су ценили синови Израиљеви; 10. и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ." 11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?" А Исус му рече: „Ти кажеш." 12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш колико против тебе сведоче?" 14. И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома. 15. А о Празнику беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. 16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. 17. И када се сабраше, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?" 18. Јер знађаше да су га из зависти предали. 19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега." 20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. 21. А намесник одговарајући рече им: „Кога хоћете од ове двојице да вам пустим?" А они рекоше: „Вараву." 22. Рече им Пилат: „Шта да чиним са Исусом названим Христом?" Рекоше му сви: „Да се разапне!" 23. Намесник пак рече: „А какво је зло учинио?" А они из гласа повикаше говорећи: „Да се разапне!" 24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети." 25. И одговарајући сав народ рече: „Крв његова на нас и на децу нашу!" 26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. 27. Тада војници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. 28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. 29. И оплетавши венац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на колена пред њим, ругаху му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!" 30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. 31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. 32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да му понесе крст.
Јеванђеље Марко, зачало 67 (15, 16-32)
16. А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника. 17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов венац ставише на њега. 18. И стадоше га поздрављати: „Здраво, царе јудејски!" 19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се. 20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. 21. И натераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. 22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобање. 23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. 24. И кад га разапеше, разделише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. 25. А бејаше час трећи, и разапеше га. 26. И беше натпис његове кривице написан: „Цар јудејски." 27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с леве стране њему. 28. И испуни се Писмо које говори: „И уврстише га међу безаконике." 29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: „Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, 30. спаси самога себе и сиђи с крста!" 31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: „Друге спасе, а себе не може да спасе. 32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му веровати." И они што бејаху с њим разапети вређаху га.
Јеванђеље Матеј, зачало 113 (27, 33-54)
33. И дошавши на место које се зове Голгота, то јест: Место лобање, 34. дадоше му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије. 35. А кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку. 36. И сеђаху онде те га чуваху. 37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: „Ово је Исус цар јудејски." 38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране. 39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима 40. И говорећи: „Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!" 41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима подсмевајући се говораху: 42. „Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега. 43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: 'Ја сам Син Божији.'" 44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. 45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. 46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: „Или, Или, лима савахтани?" То јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 47. А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Овај зове Илију." 48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. 49. А остали говораху: „Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави." 50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. 51. И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52. и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли; 53. и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. 54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: „Заиста овај беше Син Божији."
Јеванђеље Лука, зачало 111 (23, 32-49)
32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве. 34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку. 35. И народ стајаше гледајући. А и старешине ругаху му се с њима говорећи: „Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији." 36. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат. 37. И говораху: „Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!" 38. А беаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: „Ово је цар јудејски." 39. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас!" 40. А други одговоривши укораваше га говорећи: „Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? 41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини." 42. И рече Исусу: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме." 43. И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају." 44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну. 47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник." 48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.
Јеванђеље Јован, зачало 61 (19, 25-37)
25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: „Жено, ето ти сина!” 27. Потом рече ученику: „Ево ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. 28. После тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: „Жедан сам!” 29. Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим. 30. А кад Исус окуси оцат рече: „Сврши се!” И преклонивши главу, предаде дух. 31. А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голени и другоме распетоме с њим: 33. а дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, 34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете. 36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: „Кост његова неће се преломити.” 37. И опет друго Писмо говори: „Погледаће на онога кога прободоше.”
Јеванђеље Марко, зачало 69 (15, 43-47)
43. Дође Јосиф, из Ариматеје, угледан саветник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тело Исусово. 44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: „Је ли давно умро?" 45. И дознавши од капетана, даде тело Јосифу. 46. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата гроба. 47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где га полагаху.
Јеванђеље Јован, зачало 62 (19, 38-42)
38. А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли Пилата да узме тело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово. 39. А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара. 40. Тада узеше тело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују. 41. А на ономе месту, где беше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не беше положен. 42. Онде, дакле, због петка јудејскога, пошто беше близу гроб, положише Исуса.
Јеванђеље Матеј, зачало 114 (27, 62-66)
62. Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата 63. Говорећи: „Господару, сетисмо се да онај варалица каза још за живота: 'После три дана устаћу.' 64. Зато заповеди да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: 'Устаде из мртвих;' и биће последња превара гора од прве." 65. Рече им Пилат: „Имате стражу, идите те утврдите како знате." 66. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.
Царски часови и Вечерња служба
На 1. часу
Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 215 (6, 14-18)
14. А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету. 15. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар. 16. И који год буду живели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији. 17. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим. 18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.
Јеванђеље Матеј, зачало 110 (27,1-56)
1. А кад би јутро, учинише веће сви првосвсштеници и старешине народа против Исуса да га погубе. 2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намеснику. 3. Тада видевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4. Говорећи: „Сагреших што издадох крв невину." А они рекоше: „Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети." 5. И бацивши сребрнике у храму, изађе, и отиде те се обеси. 6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цена за крв." 7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. 9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: „И узеше тридесет сребрника, цену цењенога, кога су ценили синови Израиљеви; 10. и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ." 11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?" А Исус му рече: „Ти кажеш." 12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш колико против тебе сведоче?" 14. И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома. 15. А о Празнику беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. 16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. 17. И када се сабраше, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?" 18. Јер знађаше да су га из зависти предали. 19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега." 20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. 21. А намесник одговарајући рече им: „Кога хоћете од ове двојице да вам пустим?" А они рекоше: „Вараву." 22. Рече им Пилат: „Шта да чиним са Исусом названим Христом?" Рекоше му сви: „Да се разапне!" 23. Намесник пак рече: „А какво је зло учинио?" А они из гласа повикаше говорећи: „Да се разапне!" 24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети." 25. И одговарајући сав народ рече: „Крв његова на нас и на децу нашу!" 26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. 27. Тада војници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. 28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. 29. И оплетавши венац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на колена пред њим, ругаху му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!" 30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. 31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. 32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да му понесе крст. 33. И дошавши на место које се зове Голгота, то јест: Место лобање, 34. дадоше му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије. 35. А кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку. 36. И сеђаху онде те га чуваху. 37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: „Ово је Исус цар јудејски." 38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране. 39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима 40. И говорећи: „Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!" 41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима подсмевајући се говораху: 42. „Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега. 43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: 'Ја сам Син Божији.'" 44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. 45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. 46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: „Или, Или, лима савахтани?" То јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 47. А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Овај зове Илију." 48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. 49. А остали говораху: „Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави." 50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. 51. И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52. и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли; 53. и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. 54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: „Заиста овај беше Син Божији." 55. И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. 56. Међу којима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих.
На 3. часу
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 88 (5, 6-9)
6. Јер Христос, још док бесмо немоћни, умре у одређено време за безбожнике. 7. Јер једва ће ко умрети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре. 8. Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бесмо грешници, Христос умре за нас. 9. Много ћемо, дакле, пре бити кроз њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу његовом.
Јеванђеље Марко, зачало 67 (15, 16-41)
16. А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника. 17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов венац ставише на њега. 18. И стадоше га поздрављати: „Здраво, царе јудејски!" 19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се. 20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. 21. И натераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. 22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобање. 23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. 24. И кад га разапеше, разделише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. 25. А бејаше час трећи, и разапеше га. 26. И беше натпис његове кривице написан: „Цар јудејски." 27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с леве стране њему. 28. И испуни се Писмо које говори: „И уврстише га међу безаконике." 29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: „Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, 30. спаси самога себе и сиђи с крста!" 31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: „Друге спасе, а себе не може да спасе. 32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му веровати." И они што бејаху с њим разапети вређаху га. 33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога. 34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: „Елои, Елои, лима савахтани?" што значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 35. И неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Ено зове Илију." 36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: „Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине." 37. И Исус повика из свег гласа и издахну. 38. И завеса храмовна раздре се на двоје одозго до доле. 39. А кад виде капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: „Заиста човек овај Син Божији беше." 40. А бејаху ту и жене гледајући издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија, 41. које и кад он беше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бејаху дошле с њим у Јерусалим.
На 6. часу
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 306 (2, 11-18)
11. Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: 12. „Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора песмом ћу те величати.” 13. И опет: „Ја ћу се уздати у Њега.” И опет: „Ево ја и деца коју ми даде Бог.” 14. А пошто та деца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, 15. и да избави оне који из страха од смрти целога живота беху кривци за своје робовање. 16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини семену Авраамову. 17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и веран првосвештеник у служби Богу, како би очистио грехе народа. 18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.
Јеванђеље Лука, зачало 111 (23, 32-49)
32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве. 34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку. 35. И народ стајаше гледајући. А и старешине ругаху му се с њима говорећи: „Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији." 36. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат. 37. И говораху: „Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!" 38. А беаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: „Ово је цар јудејски." 39. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас!" 40. А други одговоривши укораваше га говорећи: „Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? 41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини." 42. И рече Исусу: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме." 43. И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају." 44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну. 47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник." 48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.
На 9. часу
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 324 (10, 19-31)
19. Имајући дакле, браћо, слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом, 20. путем новим и живим, који нам је Он отворио завесом, то јест телом својим, 21. и Свештеника великога над домом Божијим, 22. приступајмо истинитим срцем, у пуној вери, са срцима очишћеним од зле савести и телом опраним водом чистом, 23. држимо се чврсто у исповедању наде без колебања, јер је поуздан Онај који је обећао; 24. и старајмо се један о другоме у подстицању на љубав и добра дела. 25. Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај. 26. Јер ако ми грешимо хотимице и после примљеног познања истине, ту више нема жртве за грехе, 27. него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике. 28. Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три сведока, има да умре без милости; 29. замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијег, и крв Завета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вређа? 30. Јер знамо Онога који рече: „Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И опет: Господ ће судити народу свом." 31. Страшно је пасти у руке Бога живога.
Јеванђеље Јован, зачало 59 (18, 28-40; 19, 1-37)
28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. 29. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: „Какву оптужбу износите против овог човека?" 30. Одговорише му и рекоше: „Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби." 31. А Пилат им рече: „Узмите га ви и по закону вашему судите му." А Јудејци му рекоше: „Ми не смемо никога погубити." 32. Да се испуни реч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умрети. 33. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: „Ти ли си цар јудејски?" 34. Одговори му Исус: „Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?" 35. Пилат одговори: „Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?" 36. Исус одговори: „Царство моје није од овога света: кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде." 37. Тада му рече Пилат: „Дакле, ти си цар?" Исус одговори: „Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој." 38. Рече му Пилат: „Шта је истина?" И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: „Ја ниједне кривице не налазим на њему. 39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога?" 40. Тада сви опет повикаше говорећи: „Не овога, него Вараву!" А Варава беше разбојник.
Није нађена књига (p1): 43,18, 28-40; 19, 1-37
На вечерњи
Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 125 (1, 18-31; 2, 1-2)
18. Јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: „Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу.” 20. Где је мудрац? Где књижевник? Где препирач овога века? Зар не претвори Бог мудрост овога света у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповеди спасе оне који верују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповедамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. 25. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. 26. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по телу, ни много моћних, ни много племенита рода; 27. него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке; 28. И што је неплеменито пред светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, 29. да се не похвали ни једно тело пред Богом. 30. Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење. 31. Да буде као што је написано: „Ко се хвали нека се Господом хвали.”
Није нађена књига (p1): 46, 1, 18-31; 2, 1-2
Јеванђеље саставно
Јеванђеље Матеј, зачало 110 (27, 1-38)
1. А кад би јутро, учинише веће сви првосвсштеници и старешине народа против Исуса да га погубе. 2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намеснику. 3. Тада видевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4. Говорећи: „Сагреших што издадох крв невину." А они рекоше: „Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети." 5. И бацивши сребрнике у храму, изађе, и отиде те се обеси. 6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цена за крв." 7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. 9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: „И узеше тридесет сребрника, цену цењенога, кога су ценили синови Израиљеви; 10. и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ." 11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?" А Исус му рече: „Ти кажеш." 12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш колико против тебе сведоче?" 14. И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома. 15. А о Празнику беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. 16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. 17. И када се сабраше, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?" 18. Јер знађаше да су га из зависти предали. 19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега." 20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. 21. А намесник одговарајући рече им: „Кога хоћете од ове двојице да вам пустим?" А они рекоше: „Вараву." 22. Рече им Пилат: „Шта да чиним са Исусом названим Христом?" Рекоше му сви: „Да се разапне!" 23. Намесник пак рече: „А какво је зло учинио?" А они из гласа повикаше говорећи: „Да се разапне!" 24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети." 25. И одговарајући сав народ рече: „Крв његова на нас и на децу нашу!" 26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. 27. Тада војници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. 28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. 29. И оплетавши венац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на колена пред њим, ругаху му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!" 30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. 31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. 32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да му понесе крст. 33. И дошавши на место које се зове Голгота, то јест: Место лобање, 34. дадоше му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије. 35. А кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку. 36. И сеђаху онде те га чуваху. 37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: „Ово је Исус цар јудејски." 38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране.
Јеванђеље Лука, зачало 111 (23, 39-43)
39. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас!" 40. А други одговоривши укораваше га говорећи: „Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? 41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини." 42. И рече Исусу: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме." 43. И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају."
Јеванђеље Матеј, зачало 113 (27, 39-54)
39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима 40. И говорећи: „Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!" 41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима подсмевајући се говораху: 42. „Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега. 43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: 'Ја сам Син Божији.'" 44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. 45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. 46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: „Или, Или, лима савахтани?" То јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 47. А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Овај зове Илију." 48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. 49. А остали говораху: „Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави." 50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. 51. И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52. и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли; 53. и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. 54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: „Заиста овај беше Син Божији."
Јеванђеље Јован, зачало 61 (19, 31-37)
31. А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голени и другоме распетоме с њим: 33. а дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, 34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете. 36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: „Кост његова неће се преломити.” 37. И опет друго Писмо говори: „Погледаће на онога кога прободоше.”
Јеванђеље Матеј, зачало 113 (27, 55-61)
55. И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. 56. Међу којима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих. 57. А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. 58. Овај приступивши Пилату замоли за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело. 59. И узевши Јосиф тело, зави га у платно чисто. 60. И стави га у свој нови гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде. 61. А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, које сеђаху према гробу.
Охридски пролог
1.
Свештеномученик Василије, презвитер анкирски. Под царем Констанцијем трпео је много од аријанаца. И у то време беше се прочуо као велики ревнитељ Православља и истински пастир стада словеснога у Анкири. А кад потом ступи на престо Јулијан Одступник и поче гоњење хришћана, Василије јавно изобличаваше ово ново нечестије и утврђиваше своје људе у вери. Зато би бачен у тамницу. Па кад цар Јулијан дође у Анкиру, би Василије изведен пред цара, и цар га поче наговарати да остави веру Христову обећавајући му почасти и богатство. Тада Василије одговори цару: „Ја верујем Христу моме, кога си се ти одрекао, и који је теби дао ово земно царство, али ће ти се оно скоро и узети. Зар тебе није стид олтара, под којим си се спасао од смрти као осмогодишњи дечак, кад су тражили да те убију?… Зато ће ти се ускоро одузети ово времено царство, и тело твоје неће бити погребено, када извргнеш душу у љутим мукама“. – Разљути се Јулијан и нареди да се Василију сваки дан дере седам кајиша коже с тела. И тако чинише мучитељи неколико дана. Када Василије поново изађе пред цара, он узе сам са себе један кајиш своје сопствене коже и баци Јулијану у лице викнувши му: „Узми, Јулијане, и једи, ако ти је такво јело слатко, а мени је Христос живот!“ – Тај догађај разгласи се по вароши, и цар се од стида уклони тајно из Анкире у Антиохију. Василија пак продуже мучити усијаним гвожђем докле не предаде душу своју Господу, за кога је много страдао 363. године.
2.
Света Дросида. Кћи цара Трајана. Би ухваћена са других пет жена где ноћу сакупља тела пострадалих мученика за Христа, и због тога од цара љуто накарана. Оних пет жена беху тешко мучене и најзад бачене у растопљен бакар, где душе своје предадоше Господу своме. А Дросида оста под строгом стражом царском. Но она избеже из двора и сама себе крсти у једној реци. После осам дана предаде душу своју Богу.
3.
Преподобномученик Јевтимије. Рођен у селу Димитцани на Пелопонезу. Као дечак живео по хришћански, но доцније оде у Румунију и ту се преда великом разврату. У том разврату зли дух наведе га те се потурчи. Но чим је то учинио, почне се горко кајати. Врати се поново вери Христовој и замонаши се у Светој Гори. После неколико година, проведених у тешком посту и молитви, реши се да умре за Христа. С благословом свога духовника оде у Цариград, где некако успе да изађе пред великог везира. Пред везиром он се почне крстити, хвалити Христа и грдити Мухамеда. После дугих истјазања би осуђен на смрт и посечен 22. марта 1814. години на Цвети. Од његових моштију догодише се многа чудесна исцељења болних. Његова чесна глава налази се у руском манастиру светог Пантелејмона у Светој Гори. И тако овај двадесетогодишњи младић најпре умре Христу а потом за Христа.
Ти си диван ловац, o Христе Господе,
Разап’о си мреже по свету васцелом,
Чисти бисер ловиш из дубоке воде,
Невидљивом мрежом, духом исплетеном.
Љубављу везеном, сузом покапаном,
Ангелским рукама свуда подржаном.
Све што мајка роди и Дух однегова,
Све прекрасне душе што свет може дати,
Све то y број уђе Твог богатог лова,
Све то Твоја мрежа свилена ухвати,
Кад уздигнеш мреже из животног мора
Ништ’преостат неће сем каљава кора.
O предивни ловче бисера чистога.
И ми грешни некад Твој смо бисер били.
Сада смо далеко од престола Твога
Под талогом страсти тамом се покрили.
Но нек и нас мрежа Твоја подухвати,
Од Твог ћемо лица к`о звезде засјати.
РАСУЂИВАЊЕ
Чак ни у мукама на крсту Господ Исус не осуди грешнике него изнесе пред Оца Свога извињење за њихов грех говорећи: не знају шта раде! Да и ми не судимо никога, да не би били осуђени. Јер нико није сигуран, да неће и он до смрти учинити онај исти грех за који осуђује брата свога. Св. Анастасије Синајски учи: „Ако и видиш некога да греши, не осуђуј, јер не знаш како ће он довршити свој живот. Овај разбојник, распети с Исусом, беше човекоубица, Јуда пак беше апостол Исусов, па ипак разбојник уђе у Царство, а апостол оде у пакао. Ако и видиш некога да греши, ти не знаш и његова добра дела. Јер многи сагрешише јавно а покајаше се тајно, и ми видимо грехе њихове а покајање њихово не знамо. Зато, браћо, никог да не осуђујемо, да не бисмо били осуђени.“
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:
1. како је безгранична туга Његова за људима заслепљеним грехом,
2. како су Његове мисли на крсту више управљене ка Оцу небесном него к Себи,
3. како су Његове бриге на крсту више управљене на људе него
на Себе,
4. како је Он и на крсту сигуран у Своју победу и васкрс.
БЕСЕДА
о величанству Христа Победиоца
А глава његова и коса бијаше бијела као бијела вуна,
као снијег; и очи његове као пламен огњени. (Откр. 1, 14)
Таквога виде Исуса после васкрса и победе Јован Боговидац. Виде Га као сина човечјег, обучена у дугачку хаљину, опасана златним појасом, са седам звезда у десној руци, а лице Му бијаше као што сунце сија у сили својој. У таквој се сили и слави јавио Онај, који је на крсту био незрачан, и који се свима мимопролазницима чинио као најнемоћнији од синова људских.
Но зашто му коса бејаше бела као вуна и као снег? Не беше ли Господ, кад Га убише, једва 34 године стар? Огкуда Њему бела коса? Не означава ли бела коса старост? Ваистину, бела коса означава код смртна човека старост, но код Христа у слави она означава више него старост – она означава вечност. Вечно млада старост! Старост је прошлост. младост је будућност. Није ли Он и једно и друго у исто време? И више него сва времена прошлости и сва времена будућности – надвремена вечност.
И зашто му очи беху као пламен огњени, То је Свевидећи, зато. Од сунца се штошта може и сакрити, али од Његовог погледа не може се сакрити ништа од свега онога што је на небу и на земљи и под земљом. Он прозире сва влакна свих ткања у природи: Он прозире све атоме у камену, све капље водене у мору, све частице ваздуха, све помисли и све жеље свих створених душа.
То је Онај исти, и нико други, који је из састрадалне љубави према роду човечијем сишао на земљу, обукао се у смртно и страдално тело, поруган и попљуван био од грешних људи. То је Онај исти, који је незрачан висио на крсту међу разбојницима, и као мртвац сахрањен био од Јосифа и Никодима.
О браћо, како је страшно и помислити, како је великог и величанственог посетиоца имала земља! А још страшније – на кога су безумни људи дигли руку!
Господе величанствени, опрости нам грехе наше, и сети се и нас у сили и слави Својој. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Повратак на Свето писмо
