МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица митра и фарисеја
Петак седмице митара и фарисеја
08.02.1800
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1800.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8  ▶ Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак

Друга Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 64 (1,1-20)
1. Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима што су примили са нама једнако драгоцену веру у правди Бога нашега и Спаса Исуса Христа: 2. Благодат и мир да вам се умножи познањем Бога и Исуса Господа нашега. 3. Пошто нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога који нас позва славом и врлином, 4. кроз које су нама дарована драгоцена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избегнувши похотну трулеж у свету. 5. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вери вашој врлину, а у врлини знање, 6. а у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, 7. а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. 8. Јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса Христа. 9. Јер ко овога нема слеп је, кратковид је, заборавивши своје очишћење од старих греха. 10. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погрешити никад; 11. јер ће вам се тако изобилно дати улазак у вечно Царство Господа и Спаса нашег Исуса Христа. 12. Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини; 13. јер мислим да је право, док сам у овом телу да вас опомињањем будим, 14. знајући да ћу ускоро оставити тело своје, као што ми и објави Господ наш Исус Христос. 15. А трудићу се да се после мога одласка ви свагда сећате овога. 16. Јер вам не објависмо силу и долазак Господа нашега Исуса Христа следујући измишљеним бајкама, него смо сами били очевидци величанства његова. 17. Јер он прими од Бога Оца част и славу када му дође овај глас од величанствене славе: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.” 18. И овај глас чусмо ми како сиђе с неба, док бесмо с Њим на гори светој. 19. И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу као на светилник који светли у тамном месту, докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим. 20. И ово прво знајте да ниједно пророштво Писма не бива по личном тумачењу.

Јеванђеље Марко, зачало 58. (13,1-8)
1. И кад је излазио из храма, рече му један од ученика његових: „Учитељу, гле какво камење, и какве грађевине!” 2. И одговарајући Исус рече му: „Видиш ли ове велике грађевине? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.” 3. И кад сеђаше на гори Маслинској према храму, питаху га насамо Петар и Јаков и Јован и Андреј: 4. „Кажи нам: кад ће то бити? И какав је знак када ће се то све свршити?” 5. А Исус одговарајући поче им говорити: „Пазите да вас ко не превари. 6. Јер ће многи доћи у моје име говорећи: 'Ја сам', и многе ће преварити. 7. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба то да буде; али то још није крај. 8. Јер устаће народ на народ и царство на царство; и биће земљотреси по свету; и биће глади и метежи. То је почетак страдања."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије. Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих. Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом, а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што већу радост. Живели и упокојили се у Господу у V веку.

2. Преподобни Симеон Ветхи. Друг и пријатељ светог Паладија. Од ране младости па до смрти подвизавао се у једном вертепу. Основао два манастира и упокојио се у Господу 390. године. Ветхим, или Старим, назива се за разлику од Симеона Столпника, који се нешто доцније подвизавао.

3. Свети Давид, цар грузијски (1089-1130). Обновио и оснажио Грузију као државу. Као велики ревнитељ вере хришћанске сазидао је многе нове храмове по Грузији и старе оправио. Сматра се препородитељем вере православне у Грузији.

Свет je овај туђин, a ми изгнаници,
Са царским сновима робље у тамници,
Заблудела деца c тугом Оца траже,
Туђини их зову и сластима блаже.
Ками ћe ублажит духове јуначке
Туђини чије су све сласти мртвачке!
Туђин смрћу дише и на смрт мирише,
To што јутром пише, то вечером брише.
A царевић изгнан за царством уздише,
За бесмртним царством, за ваздухом свише,
Где му Отац влада, где ништ’ није туђе,
Где се за смрт не зна ни за мирис буђе.
O пречудни свете, o страшни кавезе!
Ko je c’ Христом везан, кида твоје везе,
И слободан бива од сваког и свега,
Taj нит’ c тобом иде, нит’ од тебе бега,
Но спрема се вредно, да из тебе оде
У наручја Оца, у царство слободе.

РАСУЂИВАЊЕ
Највеће благо једне државе јесу свети и добри људи, који у њој живе. Сравњено с тим благом свако друго благо је као ништа. Благочестиви цареви хришћански сматрали су свете људе у својој држави највећим благословом Божјим. Св. цар Константин Велики говорио је: „Благодарим Господу Исусу Христу, што у моје дане постоје три божанствена светила: блажени авва Антоније, авва Еленије и авва Евхин.“ Пред Куликовску битку, судбоносну за Русију, благочестиви књаз Димитрије Донски, са доглавницима и војводама отишао беше у шуму Радонежску, да потражи преподобног Сергеја и замоли га за молитве његове Богу. Иако је књаз био спремио војску за ослободилачки рат против Татара, некако је већу наду полагао у молитву једног светог човека него ли у многољудну војску и оружје.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као пророка и то:
1. као пророка који је јасно прорекао појединцима (као: Петру, Јовану, Јуди и осталим апостолима) оно што ће им се десити у будућности,
2. као пророка који је јасно прорекао будућност Јерусалиму и другим неким градовима; народу јеврејском и цркви Божјој,
3. као пророка који је јасно прорекао крај света и Свој други долазак.

БЕСЕДА
о недоумици грехом помрачених

Ко је овај што и гријехе опрашта? (Лк. 7, 49)

Тако су питали непокајани грешници: ко је овај? То је Онај који највећма и осећа жаоку људских греха; на кога и падају сви људски греси као шамари. То је Онај који је некада у Рају гледао човека безгрешна; Онај који је човека и створио безгрешним, а који је и сам безгрешан одувек и заувек.
Опростити може само онај ко може и одмаздити. Моћан човек свети се одмаздом, немоћан мржњом. Ако ти можеш вратити нанети удар и не вратиш, то не значи још да си опростио, све докле корен гњева не ишчупаш из срца. Велики је једини Господ, који може и одмаздити и опростити: велики је у правди, јер ће одмаздити непокајаном грешнику; велики је у милости, јер ће опростити покајаном.
О кад би људи знали силу опроштаја грехова! Гле, кад се слепом опросте греси, он прогледа; глувом – и он прочује; грбавом – и он се исправи; крвоточном – и он оздрави; лудом – и он се опамети; поседнутом ђаволима – и он се ослободи; блудници – и она се очисти; мртвоме – и он оживи!
Но, о како је ужасан синџир греха! Какви тешки синџири – многи греси! Ти синџири се не дреше грешним рукама. А када се рука пречистога Господа њих дотакне, они се сами од себе развезују и распадају. Када глас Чистога до њих допре, они се распадају. И од погледа Чистога они се распадају. Да, чак и од помисли Чистога они се распадају – ти грозни синџири греха.
Ко је овај што и гријехе опрашта? То је, грешници, Господ пречисти, и због чистоте свемоћни.
Господе пречисти и свемоћни, ослободи и нас окова греха. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024