Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 267 (2,20; 3,1-8)
20. Јер сте ви наша слава и радост.1. Зато, не могавши више издржати, нађосмо за добро да останемо сами у Атини,2. па посласмо Тимотеја, брата нашега и служитеља Божијега и сарадника нашега у јеванђељу Христовом, да вас утврди и да вас ободри у вери вашој,3. да се нико не поколеба у овим невољама; јер сами знате да нам то предстоји.4. Јер кад смо још код вас били, ми смо вам казали унапред да ћемо имати невоља, и као што знате, то се и догодило.5. Ради тога и ја, не могавши више издржати, послах да сазнам о вери вашој, да вас како није искушао кушач, па да наш труд буде узалуд.6. А сада, када нам је Тимотеј дошао од вас, и донио нам добре вести о вашој вери и љубави, и да нас се свагда радо сећате, желећи да видите нас, као и ми вас,7. Зато се вама утешисмо, браћо, вером вашом при свој нашој невољи и беди.8. Јер сад смо живи, кад ви чврсто стојите у Господу.