6. А за оне које су сматрали да су нешто, ма ко они негда били, не марим ништа, јер Бог не гледа ко је ко; јер они који су сматрани угледним мени ништа не додадоше, 7. него напротив, када увидеше да је мени поверено јеванђеље за необрезане, као Петру за обрезане, 8. јер онај који поможе Петру у апостолству међу обрезанима поможе и мени међу незнабошцима, 9. и познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који су сматрани да су стубови, дадоше мени и Варнави деснице заједништва, да ми идемо незнабошцима, а они обрезанима; 10. само да се опомињемо сиромашних, што се и старах да тако чиним.

Јеванђеље Марко, зачало 20. (5,22-24; 5,35-43; 6,1)
22. И гле, дође један од старешина синагоге по имену Јаир; и видевши га паде пред ноге његове. 23. И мољаше га много, говорећи: „Ћеркица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.” 24. И пође с њим. И за њим иђаше народа много, и притешњаваху га.
Није нађена књига (p1): 41,5,22-24; 5,35-43; 6,1