На 6. часу

10. Радујте се с Јерусалимом и веселите се у њему сви који га љубите; радујте се с њим сви који га жалисте.  11. Јер ћете сати сисе од утехе његове, и наситићете се, саћете и наслађиваћете се у светлости славе његове.  12. Јер овако вели Господ: „Гле, ја ћу као риеку довести к њему мир и славу народа као поток бујан, па ћете сати; бићете ношени на рукама и миловани на коленима.  13. Као кад кога мати његова теши тако ћу ја вас тешити, и утешићете се у Јерусалиму.  14. Видећете и обрадоваће се срце ваше и кости ће се ваше помладити као трава, и знаће се рука Господња на слугама његовим и гнев на непријатељима његовим.”  15. Јер, гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће му бити као вихор, да излије гнев свој у јарости и претњу у пламену огњеном.  16. Јер ће Господ судити огњем и мачем својим сваком телу, и много ће бити побијенијех од Господа.  17. Који се освештавају и који се очишћају у вртовима један за другим јавно, који једу месо свињеће и ствари гадне и мише, сви ће изгинути, вели Господ.  18. А ја знам дела њихова и мисли њихове, и доћи ће време, те ћу сабрати све народе и језике, и доћи ће и видеће славу моју.  19. И поставићу знак на њих, и послаћу између њих који се спасу к народима у Тарсис, у Фул и у Луд, који натежу лук, у Тувал и у Јаван и на даљна острва, која не чуше гласа о мени нити видеше славе моје, и јављаће славу моју по народима.  20. И сву ће браћу вашу из свих народа довести Господу на дар на коњима и на колима и на носилима и на мазгама и на камилама ка светој гори мојој у Јерусалим, вели Господ, као што приносе синови Израиљеви дар у чисту суду у дом Господњи.  21. И између њих ћу узети свештенике и Левите, вели Господ.  22. Јер као што ће нова небеса и нова земља, што ћу ја начинити, стајати преда мном, вели Господ, тако ће стајати семе ваше и име ваше.  23. И од младине до младине, и од суботе до суботе долазиће свако тело да се поклони преда мном, вели Господ.  24. И излазиће и гледаће мртва телеса оних људи који се одметнуше од мене; јер црв њихов неће умрети и огањ њихов неће се угасити, и биће гад сваком телу.

На вечерњи

33. А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.

1. Тада Јосиф паде на лице оцу свом, и плака над њим целујући га.  2. И заповеди Јосиф слугама својим лекарима да мирисима помажу оца његова; и лекари помазаше мирисима Израиља.  3. И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба оним које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.  4. А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновем говорећи: ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците:  5. „Отац ме је мој заклео говорећи: 'Ево, ја ћу скоро умрети; у гробу мом, који ископах у земљи Хананској, онде ме погреби.' Па сада да идем да погребем оца свог, а после ћу опет доћи.”  6. А Фараон му рече: „Иди, погреби оца свог како те је заклео.”  7. И отиде Јосиф да погребе оца свог; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старешине од дома његова и све старешине од земље Мисирске,  8. а сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његова; само децу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи Гесемској.  9. И пође с њим и кола и коњика толико да беше војска врло велика.  10. А кад дођоше на гумно Атадово, које је с оне стране Јордана, плакаше онде много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.  11. А људи из оне земље, Хананејци, кад видеше плач на гумну Атадову, рекоше: „У великој су жалости Мисирци.” Зато прозваше оно место с оне стране Јордана жалост Мисирска.  12. И учинише му синови његови како им беше заповедио.  13. Однесоше га синови његови у земљу Хананску, и погребоше га у пећини на њиви Макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамри.  14. И погребавши оца свог врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који баху изашли с њим да погребу оца његова.  15. А браћа Јосифова видећи где им отац умре, рекоше: „Може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.”  16. Зато поручише Јосифу: „Отац твој заповеди на смрти и рече:  17. 'Овако кажите Јосифу: Молим те, опрости браћи својој безакоње и грех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твог'.” А Јосиф заплака се кад му то рекоше.  18. После дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: „Ево смо слуге твоје.”  19. А Јосиф им рече: „Не бојте се, зар сам ја место Бога?  20. Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини што се данас збива, да се сачува у животу многи народ.  21. Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу децу.” Тако их утеши и ослободи.  22. Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца свог, и поживе сто и десет година.  23. И виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена; и синови Махира сина Манасина родише се и одрастоше на коленима Јосифовем.  24. И рече Јосиф браћи својој: „Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.”  25. И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: „Заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде.”  26. Потом умре Јосиф, а беше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.

8. Отворај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.  9. Отворај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.  10. Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.  11. Ослања се на њу срце мужа њена, и добитка неће недостајати.  12. Чини му добро, а не зло, свега века свог.  13. Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.  14. Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.  15. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.  16. Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.  17. Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.  18. Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.  19. Рукама својим маша се преслице, и прстима својима држи вретено.  20. Руку своју отвора сиромаху, и пружа руке убогоме.  21. Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.  22. Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је.  23. Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.  24. Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.  25. Одело јој је крјепост и лепота, и осмева се на време које иде.  26. Уста своја отвора мудро и на језику јој је наука блага.  27. Пази на владање чељади своје, и хлеба у лености не једе.  28. Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такођер хвали је;  29. Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.  30. Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.  31. Подајте јој од плода руку њезиних, и нека је хвале на вратима дела њена.