11. Тешко њима, јер путем Каиновим пођоше и у превару Валаамове плате упадоше, и побуном Корејевом изгибоше.  12. Они су ругло на вашим вечерама љубави, једући с вама без зазора, себе напасајући; облаци безводни, које ветрови витлају; дрвета јесења, бесплодна, двапут умрла, и из корена ишчупана;  13. бесни таласи морски који се пенушају својим срамотама; звезде луталице, за које се мрак таме чува занавек.  14. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: „Гле, иде Господ са хиљадама хиљада светих својих,  15. да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све дрске речи које безбожни грешници говорише против Њега."  16. Ово су гунђала, роптачи, који ходе по жељама својим, и уста њихова говоре надувене речи, и ради користи ласкају људима.  17. А ви, љубљени, сетите се речи које су већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа,  18. јер вам говораху да ће се у последње време појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама.  19. Ово су они који стварају раздоре, чулни су и Духа немају.  20. А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вером, молећи се у Духу Светоме,  21. одржите себе у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни.  22. И са расуђивањем једнима будите милостиви,  23. а друге у страху спасавајте отимајући их из огња, а треће карајте са страхом, мрзећи и хаљину опогањену од тела.  24. А Ономе који вас може сачувати безпрекорне и поставити пред славом својом непорочне у радости,  25. Јединоме премудроме Богу, Спаситељу нашему, кроз Исуса Христа, Господа нашега, слава и величанство, моћ и власт пре свих векова, и сада, и у све векове! Амин.

Јеванђеље Лука, зачало 110 (23,1-34; 23,44-56)
1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.  2. И почеше га тужити говорећи: "Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар."  3. А Пилат га запита говорећи: "Јеси ли ти цар јудејски?" А он одговарајући рече му: "Ти кажеш."  4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: "Не налазим никакве кривице на овом човеку."  5. А они упорно наваљиваху говорећи: "Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде."  6. А Пилат чувши за Галилеју запита: "Зар је овај човек Галилејац?"  7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана.  8. А Ирод видевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желео да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видети од њега неки знак.  9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори.  10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху.  11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му белу хаљину и посла га натраг Пилату.  12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре бијаху у завади.  13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старешине и народ,  14. Рече им: "Доведосте ми овог човека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете;  15. а ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт.  16. Да га, дакле, казним и пустим."  17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога.  18. А они сви заједно повикаше говорећи: "Узми овога, а пусти нам Вараву!"  19. Овај беше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство.  20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса.  21. А они викаху говорећи: "Распни га, распни!"  22. А он им по трећи пут рече: "Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим."  23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка.  24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову.  25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу.  26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом.  27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.  28. А Исус обазревши се на њих рече: "Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.  29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: 'Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.'  30. Тада ће почети говорити горама: 'Падните на нас; и бреговима: Покријте нас!  31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?'"32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе.  33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве.  34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку.44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога.  45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола.  46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну.  47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник."  48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса.  49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.  50. И гле, човек по имену Јосиф, који беше саветник и човек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског,  51. који не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело, а и сам чекаше Царство Божије,  52. приступивши Пилату заиска тело Исусово.  53. И скиде га и обави платном, и положи га у гроб усечен у камену, у који не беше никад нико положен.  54. И дан беше петак, и субота освиташе.  55. А иђаху у пратњи и жене, које беху дошле са Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како би положено тело његово,  56. па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.