У књизи Мисли за сваки дан у години Св. Тефан Затворник на данашњи дан потискује објашњење јеванђеља за 27. Недељу по Духовима јер је те године тог дана био празник Ваведења. Ево тумачења јеванђеља Лука (13,10–17) изведеног из његових других списа (пре свега из Тумачења јеванђеља, Писама о духовном животу и Шта је духовни живот и како се на њега настројити)
Згрчена жена — образ душе заробљене страстима
По св. Теофану, телесне болести у Јеванђељу често су иконе унутрашњег стања душе. Згрченост показује душу која је дуго живела окренута ка земљи: ка користи, бригама, чулности и самовољи. Такав човек губи способност да „погледа навише“, односно да умом стоји пред Богом.
Овде је посебно важно да је узрок болести означен као дело сатане, што Теофан тумачи као деловање страсти које су прихваћене и укорењене навиком. Грех најпре савија, затим везује, а на крају држи човека у ропству.
Христос сам прилази — благодат претходи подвигу. Жена не моли, не виче, не захтева исцељење. Христос је Сам позива.
Св. Теофан на овом месту наглашава једну кључну истину духовног живота: спасење почиње благодаћу, а човек одговара прихватањем.
Исто важи и за унутрашње исцељење: човек се често налази у стању немоћи да се исправи, али Бог први дотиче срце, буди савест и даје силу за преображај.
„Разрешена си“ — власт Христова над душом
Реч Христова има стваралачку силу. Када каже: „Разрешена си“, Он не изражава жељу него врши дело. Теофан ово повезује са тајнама Цркве: као што се у исповести и причешћу речју и благодаћу разрешава душа од греха, тако се овде телесно испољава духовна стварност.
Субота и духовна обмана формализма
Св. Теофан оштро говори против законске побожности без срца. Старешина синагоге није љубоморан на суботу, него на свој ауторитет. Он брани поредак, али губи Бога.
Теофан упозорава да је ово стање посебно опасно за црквене људе: човек може бити тачан у спољашњем, а унутра остати непоправљен, хладан и осуђујући.
Исцељење у суботу — смисао заповести
Субота је дата ради човека, тј. ради његовог обновљења у Богу.
Зато Христос показује да је чин љубави највише испуњење закона.
По Теофану, свака заповест има двоструку страну: спољашњу (дело) и унутрашњу (расположење срца).
Када се држи само спољашња страна, заповест постаје мртва.
Радост исцељене и стид противника
Радост исцељене жене јесте сведочанство истине.
Стид противника открива да савест зна истину, али воља одбија да јој се покори.
Теофан каже да се духовна борба управо ту води: између познате истине и самовољне упорности.
Страсти временом искривљују душу. Благодат Божија прва делује, али тражи одговор. Истинска побожност се познаје по милосрђу, а не по строгости. Христос жели да човек стоји усправно пред Богом, слободан и радостан.
Повратак на Свето писмо