На 6. часу

13. Зато рече Господ: што се овај народ приближава устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповeст је људска којој су научени,  14. зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрeх његовeх погинуће и разума разумнeх нестаће.  15. Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: „Ко нас види?” и „Ко нас зна?”  16. Наопаке мисли ваше нeсу ли као као лончарски? Говори ли дело за онога који га је начинио: „Није ме начинио?” И лонац говори ли за онога који га је начинио: „Не разумe?”  17. Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму?  18. И у тај ће дан глуви чути рeчи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слeпих.  19. И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са свеца Израиљева.  20. Јер насилника неће бити, и нестаће потсмевача, и истрeбиће се сви који гледају да чине безакоње,  21. који окривљују човека за рeч, и мећу замку ономе који кара на вратима, и обарају праведног лажју.  22. Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: „Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице поблeдети.”  23. Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће свеца Јаковљева и бојаће се Бога Израиљева.

На вечерњи

1. И рече Господ Авраму: „Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.  2. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.  3. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.”  4. Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.  5. И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу Хананску, и дођоше у њу.  6. И прође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице Морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.  7. И јави се Господ Авраму и рече: „Твом семену даћу земљу ову.” И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.

15. Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.  16. Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.  17. Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.  18. Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.  19. Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.  20. Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.  21. Ко презире ближњега свог грeши; а ко је милостив убогима, благо њему.  22. Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.  23. У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.  24. Мудрима је вeнац богатство њихово, а безумље безумнeх остаје безумље.  25. Истинит сведок избавља душе, а лажан говори прeвару.  26. У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.