На 6. часу

2. На гори високој подигните заставу, вичите им иза гласа, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.  3. Ја сам заповедио изабраним својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје.  4. Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.  5. Долазе из даљне земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње његове, да затре сву земљу.  6. Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од свемогућега.  7. Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечије растопити се.  8. И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другога, лица ће им бити као пламен.  9. Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истриеби из ње.  10. Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлости своје, сунце ће помрчати о рођају свом, и месец неће пустити светлости своје.  11. И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу.  12. Учинићу да ће човек више вредити него злато чисто, више него злато Офирско.  13. Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свога места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов.

На вечерњи

4. те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.  5. И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првога дана десетог месеца показаше се врхови од брда.  6. А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;  7. и испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.  8. Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.  9. А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.  10. И почека још седам дана, по опет испусти голубицу из ковчега.  11. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.  12. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.  13. Шест стотина прве године века Нојева први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.  14. А другога месеца двадесет седмога дана беше сва земља сува.  15. Тада рече Бог Ноју говорећи:  16. „Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;  17. све звери што су с тобом од сваког тела, птице и стоку и што год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.”  18. И изађе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.  19. Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изађоше из ковчега.  20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свијих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.  21. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: „Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати свега што живи, као што учиних.

31. Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.  32. Усне праведникове знају што је мило, а безбожничка су уста опачина.

1. Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна му је.  2. Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.  3. Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.  4. Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.  5. Правда безазленог управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.  6. Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.  7. Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.  8. Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.  9. Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.  10. Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.  11. Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.  12. Безумник се руга ближњем свом, а разуман човек ћути.