9. Али што се вас тиче, љубљени, иако овако говоримо, убеђени смо да ствари стоје боље и да воде спасењу.  10. Јер Бог није неправедан па да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте за Име његово, послуживши и служећи светима.  11. А желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност ради остварења наде све до краја.  12. Да не будете лењи, него да подражавате оне који вером и истрајношћу наслеђују обећања.

47. Први човек је од земље, земљан; други човек је Господ са неба.  48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески.  49. И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.  50. А ово кажем, браћо, да тело и крв не могу наследити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост.  51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помрети, а сви ћемо се променити,  52. Уједанпут, у трену ока, при последњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се променити.  53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.  54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она реч што је написана: „Победа прождре смрт.”  55. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?  56. А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.  57. А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа.

Јеванђеље Марко, зачало 31 (7,31-37)
31. И опет изиђе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море Галилејско кроз крајеве декапољске.  32. И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њега руку.  33. И узевши га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дотаче се језика његова;  34. и погледавши на небо уздахну, и рече му: „Ефата”, то јест, отвори се!  35. И одмах му се отвори слух, и раздреши се свеза језика његова, и говораше правилно.  36. И забрани им да никоме не казују; али што им више забрањиваше то они већма разглашаваху.  37. И веома много се дивљаху говорећи: „Све добро чини; и глухе чини да чују и неме да говоре.”

Јеванђеље Јован, зачало 16 (5,24-30)
24. Заиста, заиста вам кажем: „Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.  25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши га оживеће.  26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;  27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човечији.  28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,  29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда.  30. Ја не могу ништа чинити сам од себе;30. како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.