МК
Hristos
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Понедељак 1. седмице Великог поста
02.03.1477
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1477.
1  Четвртак
2  ▶Петак
3  Субота
4  Недеља
5  Понедељак
6  Уторак
7  Среда
8  Четвртак
9  Петак
10  Субота
11  Недеља
12  Понедељак
13  Уторак
14  Среда
15  Четвртак
16  Петак
17  Субота
18  Недеља
19  Понедељак
20  Уторак
21  Среда
22  Четвртак
23  Петак
24  Субота
25  Недеља
26  Понедељак
27  Уторак
28  Среда
29  Четвртак
30  Петак
31  Субота

На 6. часу
Књига пророка Исаије (1,1-20)
1. Утвара Исаије сина Амосова, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех.  2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене.  3. Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.  4. Да грешна народа! Народа огрезла у безакоњу! семена зликовачкога, синова покварених! оставише Господа, презреше свеца Израиљевог, одступише натраг.  5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.  6. Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.  7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.  8. И оста кћи Сионска као колиба у винограду, као сјеница у градини од краставаца, као град опкољен.  9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.  10. Чујте реч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон Бога нашега, народе Гоморски!  11. Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.  12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?  13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.  14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.  15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.  16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.  17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу.  18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.  19. Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете.  20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

На вечерњи
Прва књига Мојсијева (1,1-13)
1. У почетку створи Бог небо и земљу.  2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.  3. И рече Бог: „Нека буде светлост.” И би светлост.  4. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.  5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.  6. Потом рече Бог: „Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.”  7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.  8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.  9. Потом рече Бог: „Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво." И би тако.  10. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.  11. Опет рече Бог: „Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити семе његово на земљи." И би тако.  12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.  13. И би вече и би јутро, дан трећи.

Приче Соломонове (1,1-20)
1. Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева,  2. да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,  3. да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,  4. да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.  5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,  6. да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.  7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.  8. Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.  9. Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.  10. Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;  11. ако би рекли: „Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме ни за што;  12. прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;  13. свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плена;  14. бацаћеш ждреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свема;"  15. сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.  16. Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.  17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;  18. а они вребају своју крв и заседају својој души.  19. Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.  20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

Охридски пролог
1. Свети великомученик Теодор Тирон. Тирон значи регрут. Тек што свети Теодор беше ступио у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији, када отпоче гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином. Како Теодор не хте крити да је и он хришћанин, то би потегнут на суд и вргнут у тамницу, и тамница закључана и запечаћена. Јер, нечастиви судија хоћаше Теодора уморити глађу. У тамници се јави Теодору сам Господ Христос и охрабри мученика Свога говорећи му: „Не бој се, Теодоре, Ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са Мном на небесима“. У томе се јави мноштво ангела у тамници, и сва тамница се осветли пресјајно, и стражари тамнички видеше ангеле у бело одевене, и врло се уплашише. Потом би Теодор свети изведен, истјазаван и на смрт осуђен. Бачен би у огањ, и предаде душу своју свету Богу вишњем. Пострадао 306. године.

2. Преподобни Теодосије Бугарин и Роман, ученик Теодосијев. Као монах свети Теодосије настанио се недалеко од града Трнова где је основао обитељ, која се по њему прозвала Теодосијева. Видно се истакао на сабору у Бугарској против богумила 1360. године. Штитећи веру православну на том сабору, он је разлозима посрамио богумиле. Скончао свој земаљски живот у Цариграду 1362. године. Његов ученик Роман продужио је подвизавати се у Теодосијевој обитељи до своје смрти.

3. Света Маријамна (Марија). Сестра светог апостола Филипа. Путовала са својим братом и заједно с њим проповедала јеванђеље у Јерапољу и по другим местима. После мученичке смрти Филипове, Маријамна продужи свој мисионарски рад у Ликаонији, где и сконча.

„He бојте ce света, јер ja свет надвлада’!“
To cy речи свете и онда и сада.
To je мелем прави за све страдалнике,
Највише за дивне Божје мученике.
Нашто се бојати многобојазнога?
O тај свет се боји и од хлада свога!
Нашто страх од силних и од властвујућих.
И од смртних твари, стално умирућих?
Ko je c Домаћином, не боји се дома,
Домаћин све види шта у дому има,
A ту ништа нема, што Он не би знао,
E пa слуга Његов што би се бојао?
Па још када чује Господа где вели:
„He бојте се света!“ шта више да жели?
„He бојте се света, јер ја свет надвлада’!“
Христос наш над светом царује и влада.
Теодор се огњу и смрти подсмехну,
Зато доби венце што никад не вену.

РАСУЂИВАЊЕ
Уметник је онај ко из грубог и безобличног камења истеше и изваја облике сличне живим створењима. Уметник је онај ко из вуне овчије изатка разнобојан ћилим. Уметник је и онај ко из земљаних цигала сагради величанствен дворац. Но какав уметник у свету да се сравни с Уметником Христом, који из људи неуких ствара мудраце, из рибара апостоле, из страшљиваца јунаке, из развратника светитеље? Али све се мора подати руци уметника да би се створило оно што уметник зна и уме. И све ствари се у истини подају руци уметника. И људи се морају подати руци Христовој, да би Он од њих истесао, изаткао или саградио оно што једини Он зна и уме. Деветнаест минулих столећа сведоче нам да сви они који се не успротивише, него се подадоше Христу Уметнику, посташе од грубијана и незналица ангеловидна деца Божја.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као Уметника над уметницима и то:
1. који од подивљалог од страсти тела људског ствара благородни орган сваке добродетељи,
2. који од хаоса у души људској ствара козмос, чисто и светло огледало славе Божје,
3. који од облагорођених људи ствара царство непорочних, државу светих – уметничко дело без примера и без сравњења.

БЕСЕДА
о смрти као спавању

Он рече: не плачите, није умрла него спава.
И подсмијеваху му се знајући да је умрла. (Лк. 8, 52-53)

Реч је овде о умрлој кћери кнеза Јаира. И сам Јаир рекао је да му је кћи умрла, и слуге његове то су потврдиле. Но Господ Живодавац рече: не плачите, није умрла. Људи му се подсмеваху знајући да је умрла. Незналице се праве да знају боље од Знанца. Слепи се праве да виде боље од Видовитог. А када девојка васкрсе и показа се жива, незналице се зачудише чудом великијем (Мк. 5, 42).
И дан-данас незналице се подсмевају када чују божанску истину. Божанска истина говори: има Бога живога! а незналице се подсмевају као знајући да Бога нема. Божанска истина говори: има царства небескога! а незналице се и ту подсмевају као знајући да царства небескога нема. Божанска истина тврди: васкрснуће мртви! а незналице и то одричу као знајући да то бити неће. А када се покаже Бог, и јаве ангели Божји, и објави царство небеско, и васкрсну мртви, онда ће се незналице зачудити чудом великијем.
Ко може спасти свет од незналица? Нико осим Христа Свезнајућег и Свемоћног. А чиме се могу спасти незналице? Ничим осим вером у Христа и вером Христу. Ко су највеће незналице у свету? Они који поричу ма шта што је Христос тврдио, и тврде ма шта што је Христос порицао. Једном речју: они који мисле да знају нешто насупрот Христовом знању. То су највеће и најопасније незналице, најопасније и по себе и по друге.
Браћо моја, знајте да нас све и свако може преварити, само не Христос, Господ и Пријатељ наш. Он зна увек, а ми не знамо увек, изузев кад гледамо у Њега и слушамо Њега.
Господе милостиви и премилостиви, помози свима незналицама, да се пре смрти и Суда зачуде чудом великијем, да би се и они спасли у царству светих Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2026