МК
Hristos
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Понедељак 1. седмице Великог поста
21.02.1445
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1445.
1  Субота
2  Недеља
3  Понедељак
4  Уторак
5  Среда
6  Четвртак
7  Петак
8  Субота
9  Недеља
10  Понедељак
11  Уторак
12  Среда
13  Четвртак
14  Петак
15  Субота
16  Недеља
17  Понедељак
18  Уторак
19  Среда
20  Четвртак
21  ▶Петак
22  Субота
23  Недеља
24  Понедељак
25  Уторак
26  Среда
27  Четвртак
28  Петак

На 6. часу
Књига пророка Исаије (1,1-20)
1. Утвара Исаије сина Амосова, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех.  2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене.  3. Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.  4. Да грешна народа! Народа огрезла у безакоњу! семена зликовачкога, синова покварених! оставише Господа, презреше свеца Израиљевог, одступише натраг.  5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.  6. Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.  7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.  8. И оста кћи Сионска као колиба у винограду, као сјеница у градини од краставаца, као град опкољен.  9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.  10. Чујте реч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон Бога нашега, народе Гоморски!  11. Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.  12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?  13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.  14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.  15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.  16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.  17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу.  18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.  19. Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете.  20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

На вечерњи
Прва књига Мојсијева (1,1-13)
1. У почетку створи Бог небо и земљу.  2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.  3. И рече Бог: „Нека буде светлост.” И би светлост.  4. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.  5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.  6. Потом рече Бог: „Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.”  7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.  8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.  9. Потом рече Бог: „Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво." И би тако.  10. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.  11. Опет рече Бог: „Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити семе његово на земљи." И би тако.  12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.  13. И би вече и би јутро, дан трећи.

Приче Соломонове (1,1-20)
1. Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева,  2. да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,  3. да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,  4. да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.  5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,  6. да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.  7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.  8. Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.  9. Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.  10. Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;  11. ако би рекли: „Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме ни за што;  12. прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;  13. свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плена;  14. бацаћеш ждреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свема;"  15. сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.  16. Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.  17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;  18. а они вребају своју крв и заседају својој души.  19. Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.  20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

Охридски пролог
1. Свети великомученик Теодор Стратилат. Има мучеништва драгоценијег од драгоценог. Драгоценост мучеништва зависи од величине блага које један хришћанин напусти, и место тога прими страдање; и зависи још од величине страдања, које он поднесе Христа ради. Свети Теодор, војвода римски, у војсци цара Ликинија, и градоначелник града Ираклије, презре и своју младост, и лепоту, и чин војводски, и милост царску, и место свега тога прими на се грозне муке Христа ради. Најпре би Теодор шибан, и прими шест стотина удараца по леђима и пет стотина по трбуху; потом би на крст дигнут и сав стрелама изрешетан. Најзад мачем посечен. Зашто све то? Зато што Теодор свети љубљаше Христа Господа изнад свега у свету; што презре глупу идолопоклоничку сујеверицу цара Ликинија, што скруши идоле од сребра и злата, и раздаде комађе од њих сиромасима; што обрати многе у веру Христову, и што позва и самога цара Ликинија да се одрече идола и поверује у јединог живог Бога. За све време мучења свети Теодор је непрестано говорио: „Слава Теби Боже мој, слава Ти!“ Пострада свети Теодор 8. фебруара 319. године у три часа по подне, и пресели се у царство Христово. Он се сматра заштитником војника који га призивају у помоћ. Чудотворне мошти његове пренете су из Евхаите у Цариград и сахрањене у цркви Влахерни (в. 8. јун).

2. Свети пророк Захарија. Једанаести од мањих пророка. Заједно с пророком Агејем побуђивао кнеза Зоровавеља да обнови храм јерусалимски. Прорекао свечани улазак Христов у Јерусалим на магарету, младету магаричину; (Зах 9, 9) и Јудино издајство за тридесет сребрника: и измјерише ми плату, тридесет сребрника; (Зах 11, 12) и бежање апостола од Христа у време Његовог страдања: удариће пастира, и овце ће се разбјећи. (Зах 13, 7) Пророк Захарија назива се Срповидцем, зато што је у визији видео срп што силази с неба да покоси неправеднике, нарочито лопове и хулитеље имена Божјег. Упокојио се последње године царовања Дарија Хистаспа, око 520. године пре Христа.

3. Свети Сава II, архиепископ српски. Син краља Стефана Првовенчаног а синовац светог Саве I. Пре монашења звао се Предислав. Следујући пример свог великог стрица Предислав се замонаши и ревносно преда подвигу. Изабран за архиепископа српског после светог Арсенија, под именом Саве II, он је управљао црквом с великом преданошћу и љубављу. Упокојио се 1268. године. Мошти му леже у манастиру у Пећи.

Предислав се загледао,
Млад Предислав заплакао.
Краљица га мајка пита,
Куд му поглед тако скита ?
– У што гледаш, Предиславе?
– У лик стрица, светог Саве.
Краљ Стефане сину рече:
– Да те женим, слатки сине,
– Ја се старим, време тече,
Коју волиш? Кажи име!
A Предислав оца штује
Ал’ за жену ни да чује.
Предислав се монах гради,
Христовом се речју слади,
И назва се Сава Втори,
Сузе рони, па говори:
– Настављај ме, свети Саво,
Јевађелским путем право!
Умре краље и краљица
И патријарх Арсеније,
Оста црква удовица.
Од части се Сава крије,
Ал’ част двојна на њег слети:
Би владика, и још – свети.

РАСУЂИВАЊЕ
Св. Серафим Саровски пише о очајању: „Као што се Господ брине о нашем спасењу, тако се човекоубица ђаво стара да доведе човека до очајања. Јуда издајник био је малодушан, и неискусан у борби, зато ђаво, видећи га у очајању, напао је на њ и принудио га да се удави. А Петар, тврди камен, павши у велики грех, као искусан у борби, није очајавао и није изгубио присуство духа, но пролио је горке сузе од топла срца, и ђаво видећи то, побегао је од њега као огњем опаљен. И тако, братије, учи преподобни Антиох, када очајање нападне на нас, не треба да му се подамо, но укрепљени и ограђени светом вером, с великим мужеством рецимо лукавоме духу: „Шта имаш ти с нама, отпадниче од Бога, бегунче с неба и робе лукави? Ти нам не смеш ништа нахудити. Христос, Син Божји, има власт над нама и над свим. А ти, пагубниче, удаљи се од нас! Укрепљени Његовим часним крстом ми попиремо твоју змијску главу.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као војводу и то:
1. као војводу који је изашао у борбу против сатане,
2. који је изашао у борбу против греха у људима,
3. који је узео у одбрану добро од зла у свету,
4. који је победио сатану, грех и смрт.

БЕСЕДА
о томe како прави хришћанин срета мржњу света

И сви ће омрзнути на вас имена мојега ради (Лк. 21, 17)

Сви који воле себе више него Бога, омрзнуће на следбенике Господа Исуса;
Сви који воле тело више него душу, омрзнуће на следбенике Господа Исуса;
Сви који воле овај свет више него вечно Царство Божје, омрзнуће на следбенике Господа Исуса;
Сви који воле грех више него врлину, омрзнуће на следбенике Господа Исуса.
Број ових мрзитеља имена Исусовог некад је већи, некад мањи. Но ма колики да је њихов број, не бојте се, браћо, јер број ангела и светитеља јесте огроман. Број ваших сродника на небесима, то јест оних који љубе Господа Исуса, превишава број звезда на небу и песка у мору. О не бојте се, с вама је Христос, а то значи да сте ви увек надмоћнији од мрзитеља ваших. Кад је Најјачи на вашој страни, ви сте увек многобројнији, јер сте увек јачи од свакога броја непријатеља ваших.
О Господе Исусе, Господе свесилни, само Ти увек буди с нама, и помози нам, да ми увек будемо неодступно с Тобом, и страха ће нашег нестати. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2026