МК
Hristos
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Понедељак 1. седмице Великог поста
12.03.1441
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1441.
1  Понедељак
2  Уторак
3  Среда
4  Четвртак
5  Петак
6  Субота
7  Недеља
8  Понедељак
9  Уторак
10  Среда
11  Четвртак
12  ▶Петак
13  Субота
14  Недеља
15  Понедељак
16  Уторак
17  Среда
18  Четвртак
19  Петак
20  Субота
21  Недеља
22  Понедељак
23  Уторак
24  Среда
25  Четвртак
26  Петак
27  Субота
28  Недеља
29  Понедељак
30  Уторак
31  Среда

На 6. часу
Књига пророка Исаије (1,1-20)
1. Утвара Исаије сина Амосова, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех.  2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене.  3. Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.  4. Да грешна народа! Народа огрезла у безакоњу! семена зликовачкога, синова покварених! оставише Господа, презреше свеца Израиљевог, одступише натраг.  5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.  6. Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.  7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.  8. И оста кћи Сионска као колиба у винограду, као сјеница у градини од краставаца, као град опкољен.  9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.  10. Чујте реч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон Бога нашега, народе Гоморски!  11. Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.  12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?  13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.  14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.  15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.  16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.  17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу.  18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.  19. Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете.  20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

На вечерњи
Прва књига Мојсијева (1,1-13)
1. У почетку створи Бог небо и земљу.  2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.  3. И рече Бог: „Нека буде светлост.” И би светлост.  4. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.  5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.  6. Потом рече Бог: „Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.”  7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.  8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.  9. Потом рече Бог: „Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво." И би тако.  10. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.  11. Опет рече Бог: „Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити семе његово на земљи." И би тако.  12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.  13. И би вече и би јутро, дан трећи.

Приче Соломонове (1,1-20)
1. Приче Соломуна сина Давидова, цара Израиљева,  2. да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,  3. да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,  4. да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.  5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,  6. да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.  7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.  8. Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.  9. Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.  10. Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;  11. ако би рекли: „Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме ни за што;  12. прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;  13. свакојакога блага добићемо, напунићемо куће своје плена;  14. бацаћеш ждреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свема;"  15. сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.  16. Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.  17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;  18. а они вребају своју крв и заседају својој души.  19. Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.  20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

Охридски пролог
1. Преподобни Прокопије Декаполит. Овај светитељ беше из Десетограђа (Декаполиса) около мора Галилејског, због чега се и прозва Декаполит. У младости одаде се животу испосничком и прође све прописане трудове, којима се срце чисти и дух узвишава к Богу. Но када наста гоњење због икона од стране злога цара Лава Исаврјанина, Прокопије устаде у заштиту икона, доказујући да иконопоклонство није идолопоклонство, јер хришћани знају да клањајући се пред иконама не клањају се мртвој материји него живим светитељима који су насликани на иконама. Због тога би Прокопије зверски мучен, хапшен, бијен и железом струган. Кад зли цар Лав би убијен телом, погинувши душом раније, иконе бише повраћене у цркве и Прокопије се поврати у свој манастир где проведе остатак дана у миру. У старости пресели се у царство Божје где гледа с радошћу живе ангеле и светитеље, чије је ликове на иконама чествовао на земљи. Скончао мирно у IX веку.

2. Преподобни Талалеј, испосник сиријски. Беше најпре у манастиру светог Саве Освећеног, но после се настани на неком гробљу многобожачком, чувеном због појава злих духова и страшилишта. Да би победио страх у себи вером у Бога, Талалеј се настани на том гробљу где проживе многе године, претрпевши много од напада духова и дању и ноћу. Због велике вере у љубави према Богу дарова му Бог дар чудотворства, те учини многа добра болесним и страдалним људима. Скончао око 460. године.

3. Преподобни Тит Печерски. Беше Тит презвитер и имаше љубав нелицемерну према ђакону Евагрију, као брат према брату. Но колика би њихова прва љубав, толика потом наста међусобна вражда и мржња, посејана ђаволом. Тако се омрзоше, да кад је један кадио у цркви, други се окретао и излазио напоље. Тит покушаваше више пута да се измири са својим противником, но узалуд. Разболе се Тит, и сви мишљаху, умреће. Замоли да му доведу Евагрија, да се опросте. Силом довукоше Евагрија до постеље Титове, но Еваргије се оте и побеже говорећи, да неће Титу простити ни овога ни онога света. Како то рече, тако се простре на земљу и издахну. А Тит се диже из постеље здрав и исприча како су демони облетали око њега све док он не опрости Евагрију, а када му опрости, демони одбегоше и нападоше Евагрија, а њега окружише ангели Божји. Скончао 1190. године.

4. Преподобни Стефан. Најпре био дворски чиновник код цара Маврикија. Потом оставио дворску службу и гоњен љубављу Христовом подигао дом милосрђа за старце у Цариграду. Скончао мирно 614. године.

5. Свети мученик Јулијан Подагрик. Страдао од подагре те није могао ни стајати ни ићи. Донет на носилима пред суд за веру Христову. Жив сажежен на ломачи, са својим учеником Кронионом, у време цара Декија у Александрији.

Простимо људима да Бог нама прости,
Сви смо ми на земљи привремени гости.
Не вреди молитва ни дуга пошћења
Без милости праве и без опроштења.
Грехови су губа, Бог је лекар прави,
Кога Бог очисти, тога и прослави.
Сваку милост људи Бог милошћу плаћа
Без милости гине ко грех грехом враћа.
Гнојем се не чисти гној из гнојних рана,
Нит се тамом гони из тамнице тама,
Но чист мелем рану гнојну исцељује,
A тамничну таму светлост растерује.
Милост је ко мелем тешком рањенику,
Свак се њој радује као светилнику.
– He треба ми милост! – To безумник збори,
A за милост виче кад га јад обори!
На милости Божјој сунчају се људи,
Та, милост нас Божја у живот пробуди!
Простимо људима, да Бor нама прости,
Сви смо ми на земљи привремени гости.

РАСУЂИВАЊЕ
Кад год смо ван благодати Божје, ми смо и ван себе, и сравњени са благодатном природом својом ми се не налазимо у бољем стању него један сумашедши у сравњењу са такозваним здравим човеком. Само је благодатан човек природан човек, тј. човек више, непокварене природе, у којој влада и управља благодат Божја. Вели св. Симеон Нови Богослов:
„Светилник, мада је напуњен уљем и има фитиљ, остаје сав таман ако се не запали огњем. Тако и душа, по изгледу украшена свим врлинама, ако нема светлости и благодати Светога Духа, погашена је и мрачна“ (Беседа 59). Као што и велики апостол говори: по благодати Божијој јесам што јесам (I Кор. 15, 10). Бити пак без благодати, значи бити удаљен од Бога, па удаљен и од стварности свога сопственог бића. Наше биће, наша личност, утврђује своју стварност и добија своју пуноћу само у близини Бога и Богом.
Зато на грешнике треба гледати као на болеснике, као на немоћне сенке, без стварности и без – ума.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као чокот (Јов. 15, 1) и то:
1. као чокот из кога су никле безбројне плодне лозе у лицу светитеља,
2. као чокот који својим соком, крвљу својом, поји и храни све лозе на себи,
3. као чокот из кога се разгранила црква божанска на земљи и на небу,
4. као чокот, од кога и ја не смем одвојити лозу мога живота.

БЕСЕДА
о моћи Васкрситеља тела

Развалите цркву ову и за три дана ћу је подигнути. (Јов. 2, 19)

То Господ говори за цркву тела Свога. Разорите Тело ово и ја ћу га за три дана васкрснути! То говори Онај који зна моћ своју, и који је по моћи Својој испунио речи Своје. Јер тело Његово би разваљено, изломљено, избодено, сахрањено и три дана тамом покривено. А трећега дана Он га подиже; подиже га не само из гроба на земљу него га уздиже до небеса. И тако Он рече реч, и реч се Његова обистини.
Знак даде Господ Јеврејима, јер они тражаху знак од Њега. А кад им даде знак, какав никад нико пре Њега није могао дати, они му не повероваше, него збуњени и устрашени, потплаћиваху стражаре са Голготе да слажу, и да објаве лаж, како тај чудесни знак није се десио, него како су га ученици украли из гроба!
Не помаже никакав знак онима који неће да верују. Јевреји су својим очима гледали многа чудеса Христова, па ипак нису хтели веровати него су говорили, за оправдање свога неверовања, да Он та чудеса чини помоћу књаза ђаволскога! Ко неће да верује у добро, томе не помажу сви знаци које небо може дати. Срце испуњено злобом тврђе је од гранита камена. Ум помрачен грехом не може осветлити сва светлост небеска, већа од хиљаде сунаца.
А кад човек истера злобу из срца и спасе ум свој од таме греховне, тада он види безбројне знаке које Бог даје онима који хоће да верују – виде и верују.
О браћо моја, не грешимо се о милост Божју, и не подајимо се злоби јеврејској. О браћо моја, сви су знаци већ дати, и сви бљеште као звезде по небеском своду свакоме ко има благо срце и правомисаон ум.
Господе Чудотворче, Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2026