МК
Hristos
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица прва поста – Чиста – Православља
Четвртак 1. седмице Великог поста
24.03.1204
Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1204.
1  Понедељак
2  Уторак
3  Среда
4  Четвртак
5  Петак
6  Субота
7  Недеља
8  Понедељак
9  Уторак
10  Среда
11  Четвртак
12  Петак
13  Субота
14  Недеља
15  Понедељак
16  Уторак
17  Среда
18  Четвртак
19  Петак
20  Субота
21  Недеља
22  Понедељак
23  Уторак
24  ▶Среда
25  Четвртак
26  Петак
27  Субота
28  Недеља
29  Понедељак
30  Уторак
31  Среда

На 6. часу
Књига пророка Исаије (2,11-21)
11. Поносите очи човечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.  12. Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на свакога који се подиже, те ће бити понижени,  13. и на све кедре Ливанске велике и високе и на све храстове Васанске,  14. и на све горе високе и на све хумове издигнуте,  15. и на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,  16. И на све лађе Тарсиске и на све ликове миле.  17. Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.  18. И идола ће нестати сасвим.  19. И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.  20. Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,  21. улазећи у расеклине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.

На вечерњи
Прва књига Мојсијева (2,4-19)
4. то је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,  5. и сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,  6. али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.  7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.  8. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, кога створи.  9. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.  10. А вода тецаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.  11. Једној је име Фисон, она тече око целе земље Евилске, а онде има злата,  12. и злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.  13. А другој је реци име Геон, она тече око целе земље Хуске.  14. А трећој је реци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је река Ефрат.  15. И узевши Господ Бог човека намести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.  16. И запријети Господ Бог човеку говорећи: „Једи слободно са свакога дрвета у врту;  17. али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш."  18. И рече Господ Бог: „Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему."  19. Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

Приче Соломонове (3,1-18)
1. Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека храни срце твоје.  2. Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.  3. Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.  4. Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.  5. Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.  6. На свим путевима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје.  7. Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се од зла.  8. То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.  9. Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;  10. и биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.  11. Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање његово.  12. Јер кога љуби Господ онога кара, и као отац сина који му је мио.  13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.  14. Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.  15. Скупља је од драгога камења, и што је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.  16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.  17. Пути су њезини мили пути и све стазе њезине мирне.  18. Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

Велики покајни канон Светог Андреја Критског


Током прва четири дана Великог часног поста на повечерју, у 17 часова, и на јутрењу четвртка пете седмице, чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског.

Верни народ учествује у молитви чинећи велике метаније. Ова вечерња богослужења су само једном у години и требало би искористити ретку прилику да се њима молитвено окрепимо на почетку великог духовног и физичког подвига који нас чека у наредних 48 дана. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.

Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом.

Среда (понедељак, уторак, четвртак)

Песма прва
Ирмос, глас 6: Помоћник и заштитник у спасењу беше ми Бог мој кога ћу прослављати, Бог оца мога кога ћу узносити, јер се славно прослави.

Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме (припев се пева уз сваки тропар ако нема другог припева и метанише се).

Од младости преступих твоје заповести, Христе, и потпуно немаран лељошћу упропастих свој живот; зато Ти вапијем, Спаситељу, бар на крају ме спаси. Бачена пред твојим вратима, немој ме у страсти одгурнути у ад, Спаситељу, него пре краја као човекољубац дај ми опроштај грехова.

Моје богатство, Спаситељу, потроших распусним животом; бедник сам без добрих дела и зато гладан вапијем: милостиви Оче, похитај и смилуј се на мене. Павши мислима у руке разбојника ја се сав од њих израњавах и бејах испуњен ранама; но јави ми се ти сам, Христе, исцели ме спаситељу.

Свештеник, не гледајући ме мимоиће ме, и Левит видевши ме нага у љутим ранама презре ме, но Ти, Исусе, који си из Марије засијао, приђи и смилуј се на мене.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас
Дај ми Марија благодат провиђења, добијену одозго Божанским промислом, да бих избегао мрачне страсти и усрдно певао о дивним подвизима твога живота.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Превечна Тројице, којој се као једној клањамо, узми од мене тешко бреме грехова и као милостив дај ми сузе смирења.

Богородичан
И сада и увек и у све векове. Амин.
Богородице, надо и заштитнице оних који ти певају, узми од мене тешко бреме грехова и као чиста Владичица прими мене који се кајем.

Песма друга
Ирмос, глас 6: чуј ме небо ја вапијем и певам Христу који је примио тело од Дјеве.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Погреших блудно као Давид и упрљах се; но и мене умиј сузама, Спаситељу. Немам ни сузе, ни покајање, ни смерност, него као Бог даруј ми ово Ти сам.

Изгубих моју првобитну доброту и моју красоту и сада лежим наг и стидим се. Двери твоје немој ми сада затворити Господе, Господе, него их отвори мени који се кајем пред тобом.

Чуј уздах моје душе и прими, Спаситељу, сузе из мојих очију и спаси ме.

Човекољупче који хоћеш да се сви спасу, као добар позови и прими мене који се кајем.

Богородичан
Слава Оцу и сину и Светоме Духу, и сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Богородице Дјево, једна свеслављена, срдачно моли да се спасемо.

Песма трећа
Ирмос, глас 6: Видите, видите да сам ја Бог, који сам дао са неба ману и некада са неба наточио из камена воду људима, само десницом и снагом мојом.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Видите и познајте да сам ја Бог. Чуј душо моја Господа и завапи и остави се ранијег греха и бој се Бога као неумитног судије. Коме си се уподобила многогрешна душо, ако се првом Кајину и оном Лемеху, каменујући тело злим делима и убијајући ум неразумним стремљењима.

О душо, повредивши све раније законе, ниси се угледала на Сита нити си подражавала Еноса, нити си се узнела као oни, нити си се угледала на Ноја, него си се показала као сиротица праведног живота.

Сама си, душо моја, отворила грану водопада гњева Божијег и потопила као земљу све тело твоје, дала си живот, и нашла си се ван Спаситељевог ковчега.

Преподобна мати Марија, моли Бога за нас.
Одбацивши први пут
пут греха, свом усрдношћу и љубављу пришла си Христу, и у непроходној пустињи живела си и у чистоти извршила божанске заповести.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Вечна нестворена Тројице, нераздељива јединице, прими мене који се кајем и спаси ме грешнога. Твоје сам створење, зато ме немој презрети, него ме поштеди и избави паклене осуде.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Владичице, Богомати, надо оних који Tи притичу и пристаниште оних који су у бури, твојим молитвама и сада умоли милостивог Творца и Сина твога за мене.

Песма четврта
Ирмос, глас 6: Када чу пророк за Твој долазак, Господе, како ћеш се од Дјеве родити и јавити се људима, уплаши се и рече: чух глас Твој и препадох се; слава Твојој сили Господе.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Тело се оскрнави, дух се укаља, сав се израњавих; но Ти Христе, као лекар оба излечи мојим покајањем, умиј ме и очисти, и учини ме, Спаситељу мој, чистијим од снега. Твоје Тело и Крв распињањем дао си за све, Христе: Тело да ме обновиш, Крв да ме умијеш а Дух си предао да ме приведеш Твоме родитељу.

Извршио си спасење на земљи, Милостиви, како би смо се сви спасли; добровољно си се распео на крст, затворени Едем
рај отворио си; све небеско и земаљско и сви спасени народи клањају се теби.

Крв из Твојих ребара нека ми буде бања, такође и пиће које точи вода очишћења греха: да се обома очистим и помажем, и твоје живоносне речи, Христе, прими као помазање и пиће.

Црква стече чашу
ребра твоја живоносна, из којих нам потече двоструки извор, опроштаја и разума, у слици заједно старог и новог Завета.

Неодевен сам за двор, неодевен сам за свадбу, увече се гаси жижак јер нема уља; двор се закључава кад задремах, вечера се поједе, а ја свезаних руку и ногу бих избачен напоље.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Тебе, једног тројичног Бога, неразде
љеног природом, несливеног лицима, славим као једног Цара на престолу и узносим Ти велику песму, троструко на небесима певану.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
и рађаш и девујеш и у оба случаја природом остајеш девојка. Онај који се родио (од Тебе) обнавља закон природе, а утроба рађа и остаје као да није родила; Бог где хоће побеђује природни поредак јер чини све што хоће.

Песма пета
Ирмос, глас 6: Човекољупче , мене који раним после ноћи и молим те, просвети и упути на заповести Твоје и научи ме, Спаситељу, да извршим Вољу Твоју.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Бејах, Владико, као Јаније и Јамврије, жесток по нарави према злом фараону и бејах и телом и умом поклекнуо; али Ти ми помози.

Својим бедним умом укаљах се блатом; молим те, Владико, умиј ме бањом мојих суза и одећу тела мог убели као снег.

Када испитујеш моја дела Спаситељу, видим да гресима превазилазим сваког човека, и размишљајући разумом видим да сам свесно грешио.

Поштеди, поштеди Господе, твоје створење;згреших, опрости ми, јер си природом и једини чист, и нико осим Тебе није без греха. Мене ради, Ти си као Бог примио мој лик и исцели губавца, подигавши раслабљеног и заутавивши течење крви болесне жене која се дотиче твоје хаљине, показао си се Спаситељу, чудотворцем.

Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас. Прешавши реку Јордан, одстранила си страсти тела и нашла си сигуран мир; тако и нас уми Твојим молитвама, преподобна.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Славим тебе Тројице, једнога Бога: свет си, свет си, свет си Оче, Сине и Душе, јединице по суштини, којој се свагда клањамо.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
У Теби, вечна Мати Дјево, обуче се и у моју природу Бог, који је створио векове и у себи сјединио човечанску природу.

Песма шеста
Ирмос, глас 6: Свим срцем свијим завапих из подземног пакла милостивом Богу, и из погибли изведе Живот мој.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Устани и бори се против телесних страсти и лажних помисли и увек их побеђуј, као што се Исус Навин бори против Амалика и Гаваонита.

Пређи, душо, преко закона текућег природног поретка као раније ковчег, и буди овој земљи очување обећања, јер тако Бог заповеда.

Као што си спасао Петра који је запомагао: похитај, спаси ме, Спаситељу, и од звери избави, пруживши руку Твоју изведи ме из дубине греха.

Знам Тебе Владико, Владико Христе као тихо пристаниште; зато похитај и избави ме од вечних дубина греха и очајања.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Истинита сам нераздељена лицима и јединица сам природом сједињења, говори Отац и Син и Божански Дух.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Твоја утроба роди нам Бога слична нама; Њега као Творца свих моји Богородице да се твојим молитвама оправдамо.

Кондак, глас 6
Душо моја, душо моја, устани, што спаваш; крај се приближава и ти ћеш се узнемирити; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, који је свуда и све испуњава.

Песма седма
Ирмос, глас 6: Сагрешисмо, чинисмо безакоње и неправду пред тобом, јер нити држасмо нити чинисмо како си нам заповедио, Боже отаца наших; али немој нас заувек оставити.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Учинила си самовољно сагрешења Манасијева, јер си примила, душо, мрзост страсти и умножила негодовање; но ради тога топло ревнуј у покајању и стекни скрушеност.

Следила си, душо моја, гресима Аваховим. О тешко мени! Била си пребивалиште телесних грехова и сасуд срамних страсти; но из дубине своје уздахни и исповеди Богу своје грехе.

Закључа се теби, душо, небо и постиже те Божија глад, као када се Ахав не покори негда речима Илије Тесвићанина; него се уподоби Саратфији (серпској удовици) и храни душу пророчку.

Када Илија погуби лажне пророке Језавељине, спали потом два пута по педесет војника за изобличење Ахавово. Зато бежи душо од двогубог подражавања и снажи се.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светом Духу.
истинита нераздељна Тројица, једносушна и једно биће, светлости, и свети три у једном светом опева се Бог Тројица; но, душо, опевај, прослави Бога који је Живот свих.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Певамо ти, славимо те, клањамо ти се, Богомати, јер си родила једнога од нераздељиве Тројице
Христа Бога и нама на земљи отворила си небеса.

Песма осма
Ирмос, глас 6: Ономе Кога славе небеске војске и (пред Њим) дрхте Херувими и Серафими, нека певају и нека Га славе сва створења, све што дише, и узноси га у све векове.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Праведни Спаситељу помилуј ме и избави ме од огња и противљења Богу, због чега ћу на праведном суду одговарати; олакшај ми пре краја, дај ми врлину и покајање.

Као разбојник вапијем ти; сети се мене, и као Петру који је горко плакао, опрости ми, Спаситељу; зовем као митар и плачем као грешница; прими моје ридање као негда Хананејкино.

Гнојне ране моје душе исцели, Спаситељу и једини лекару пастира одреди ми јелеј, и вино, дела покајања и смиреност са сузама.

И ја подражавам Хананејки: вапијем ти Сине Давидов, помилуј ме као жену крвоточиву, плачем као Марта и Марија над Лазаром.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Богоречиви Оче, са њим беспочетни Сине, добри и истинити Утешитељу Душе, Родитељу Речи Божије, Речи беспочетног Оца, живи и творачки Душе, јединице Тројице, помилуј ме.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Као од пурпурне материје изатка се тело у утроби твојој, Пречиста, духовна скерлетна хаљино Емануилова; зато Тебе истиниту Богородицу поштујемо.

Песма девета
Ирмос, глас 6: Недосежно је безсемено зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије рађање нема закона; зато је као Богоневесту Мајку сви славимо.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.

Лечећи болести, Христос сиромасима проповеда реч Божију, губаве исцељиваше, са митарима обедоваше, душу умрлој Јаировој кћери додиром руке поврати. Митар се спасе и грешница мудроваше, а фарисеј, хвалећи се, осуди сам себе; митар говораше: очисти ме грешника: помилуј ме, а фарисеј гордећи се викаше: Боже, благодарим ти, и друге безумне речи.

И Закхеј беше митар, али се ипак спасе и фарисеј Симон се саблажњаваше, и грешница прими разрешење од грехова под онога који има власт опраштати грехе. Пожури душо, да њу подражаваш.

О јадна душо моја, ниси подражавала грешницу која, доневши суд са мирисним уљем сузама помазаше ноге Спаситељеве и косом својом их брисаше, и тако раније записане своје грехове избриса.

Сазнала си, дошо моја, како градови којима Христос објави Благу вест беху проклети; са страхом прими ову поуку сећајући се Содомљана, да не би била као они осуђена на мучење у аду.

О душо моја, да се у теби не би јавило још веће очајање, погледај на веру Хананејкину, чија се кћи речи Божије исцели, и из дубине срца завапи као она: Христе, Сине Давидов, спаси и мене.

Тројичан
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.
Клањамо се Беспочетноме, и рађању и происхођењу; слава Оцу који рађа, и Сину који се рађа и певамо Оцу и Сину и Духу Светоме, који заједно сијају.

Богородичан
И сада и свагда и у све векове. Амин.
Пречиста Богомати, чувајући твој град, он тобом верно царује и тобом се утврђује и тобом побеђује свако искушење и заробљене непријатеље држи у послушности.

Преподобни оче Андреја моли Бога за нас.
Часни и најблаженији оче Андреја, критски пастиру, немој престати да се молиш за оне који те славе да би смо се ми, који истински поштујемо твоју успомену, избавили гњева, патњи, пропасти и безбројних сагрешења.
Ирмос, глас 6: Недостижно је безсемено зачеће Сина, светог плода Матере Дјеве, јер Божије рођење мења закон природе; зато је као богоневесну Мајку сви славимо.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Охридски пролог
1. Свети Софроније, патријарх јерусалимски. Рођен у Дамаску од знаменитих родитеља. Сабравши светску мудрост, он не буде ипак задовољан него пође да сабира и чисто духовну мудрост. У лаври светог Теодосија нађе се са иноком Јованом Мосхом, кога узе себи за учитеља, те заједно са њим крете да обиђе манастире и подвижнике у Мисиру. Лозинка му беше: сваки дан научити више духовне мудрости. Све што су сазнали, записали су и после издали у две књиге под именом Лимонар или Цвећник. Доцније су отишли у Рим где Мосха умре оставив аманет Софронију да га пренесе или на Синај или у лавру Теодосијеву. Софроније испуни жељу свога учитеља и пренесе му тело у лавру Теодосијеву, а потом задржа се у Јерусалиму, који баш у то време би ослобођен од Персијанаца. Присуствовао је повратку Часног Крста из Персије, кога је цар Ираклије на својим леђима унео у Свети Град. Стари патријарх Захарија, повраћен такође из ропства, не поживе дуго, па кад се пресели у онај свет, замени га Модест, а после овога (+ 364) замени блажени Софроније. Са особитом мудрошћу и ревношћу он управљаше црквом десет година. Устајаше у одбрану Православља од монотелитске јереси, коју он на свом Сабору у Јерусалиму осуди пре него што она би осуђена на VI васељенском сабору. Написао је житије свете Марије Египћанке, саставио чин великог водоосвећења, и увео у разна богослужења неке нове химне и песме. Када арапски калиф Омар освоји Јерусалим, умоли га Софроније да поштеди хришћане, што Омар притворно и обећа. Када убрзо Омар поче да пљачка и злоставља хришћане у Јерусалиму, Софроније се са многим вопљем мољаше Богу да га узме између живих на земљи, да не гледа оскрвњење светиња. И услиша Бог молитву његову, и узе га к себи у дворе Своје небесне 644. године.

2. Свети мученици Пионије и други с њим. Свештеник смирнски. Пострада у Смирни у време Декијевог гоњења. Осудише га на распеће, чему он би веома рад. И чим војници склопише крст и положише по земљи, Пионије сам леже на крст, испружи руке и заповеди војницима да му прикују ексере у руке. Крст буде усађен у земљу наопако, и под главом мучениковом наложена ватра. Беше много народа унаоколо. Пионије затвори очи и у себи мољаше се Богу. Чак ни косу му не могаше огањ упалити. Када се најзад огањ угаси, и кад сви мишљаху да је он мртав, Пионије отвори очи и радосно узвикну. „Боже, прими дух мој!“ и издахну. Овај светитељ написао је житије светог Поликарпа Смирнског, с ким се сада заједно весели у царству Христовом. Пострада и прослави се 250. године.

3. Преподобни Георгије Синаит. Игуман горе Синајске. Велики подвижник и праведник. Пасхалне ноћи ангел Божји пренео га у Јерусалим на службу Божју, и вратио истог дана назад на Синај. Упокојио се мирно у VI веку.

Пионије збори на мукама:
– O грађани знамените Смирне,
Суграђани чувеног Омaра.
Ја знам оно што свак од вас знаде.
Ви ниједан оно што ја знадем:
Ја знам слатку сладост умирања
И још слађу – у Христа надања.
Ја знам да ме смрт умртвит неће
Но тек тело раздвојит од душе:
Ја знам да ме ангели чекају
У дворове цара небеснога,
И ангели, пророци u свеци,
Многе војске Божјих угодника,
И за Христа дивних мученика.
Ја знам да се враћам домовини,
Одакле сам и доспео амо.
Ја циљ знадем мојега страдања.
(Ви не знате зашто ме мучите!)
Спас ме чека у чертог небесни.
Кључај, злобо, на мене и бесни!
Спас мe чека раширених руку,
Удрите ме све на већу муку.
Тежа мука, раније свануће,
Смрт хитнија, душа веселија.

РАСУЂИВАЊЕ
„Никакво добро не свршава се само нашим трудом, но силом и вољом Божјом. Ипак Бог и од нас изискује труд, саобразан вољи Његовој.“ Ово су речи Св. Варсонуфија и Јована. Мало речи, но много речено. Ми се морамо трудити на обделавању и припремању свакога добра, а да ли ће неко добро нићи, узрасти и плод донети, то jе од Божје силе и воље. Ми бразде оремо, а Бог сеје, ако хоће. Ми судове духа чистимо, а Бог улева духа у те судове, ако хоће. И Он све хоће што одговара највишој мудрости и целисходности, тј. Његовом домостројству људскога спасења. Тумачећи речи Господње: Будите мудри као змије и незлобиви као голубови (Мат. 10, 16), св. Златоуст пише, да је ту заповест дао Господ ученицима „да би и они сами нешто сарађивали, те да се не покаже све као дело саме благодати, и да се не помисли, да су они добили венце славе бадава.“ И тако двоје је неопоходно за наше спасење: наш труд и Божја благодатна сила.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на суду код Кајафе и то:
1. како првосвештеник јеврејски држи Господа унутра у дому свом окружена људима скоро исто онако рђавим као и сам он,
2. како Петар седи напољу у дворишту код ватре, и како се пред слугама три пут одриче Господа Исуса.
3. како и данас бива, да се неки хришћани из страха од света одреку Господа на тај начин, што се и они направе као да нису хришћани, да не знају заповести Господње и не маре за Господа.

БЕСЕДА
о другом доласку Христовом

А кад дође син човечји у слави својој
и сви свети анђели с њиме,
онда ће сјести на пријестолу славе своје. (Мат. 25, 31)

Овако рече Господ, и то баш пред само најужасније понижење Своје, пред везивање, пљување, шамарање, исмевање и распеће. У најцрњим часовима Он говори о најведријем и најславнијем часу Своме. Пред ужасни и бедни излазак Свој из света Он говори о Своме поновном доласку у слави Својој. Најпре је дошао из пећине Витлејемске, скромно и невиђено, а идући пут доћи ће на облацима од ангела Својих. Први пут је као никао из земље, а други пут ће се јавити с неба. Први пут је стајао и клечао на земљи, а други пут ће да седи на пријестолу славе своје.
И кад поново дође у слави Својој, неће бити невиђен ни за кога. Нико неће питати, као звездари при Његовом првом доласку: где је Цар? Сви ће овога пута видети Цара и познати Га као Цара. Но то виђење и познање некима ће бити на радост а некима на страх и ужас. Замислите радости оних који су Његову заповест испунили, који су у Његово име молитве и добра дела вршили, а нарочито оних који су за Његово име пострадали! И замислите страх и ужас оних који су га пљували и шамарали и распели у Јерусалиму, као и свих оних који се кроз векове подсмевају чудесима Његовим, ругају имену Његовом, газе заповести Његове!
Господе милостиви, опрости свима нама који име Твоје призивамо а по немоћи грешимо, опрости нам пре онога величанственог и судбоносног часа када се будеш јавио у слави Твојој, са свима светим ангелима Твојим. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2026