Православље

17. октобар о.г.

Свети Стефан и Јелена (Штиљановић)

Свети Стефан и Јелена (Штиљановић) После пропасти Српског царства у Смедереву 1459. године српско деспотско достојанство у Срему и Славонији преузима Стефан Штиљановић. Родом из Паштровића, одгојен у породици утемељеној на хришћанским вредностима и обучен у војничким вештинама. Доба његове владавине било је тешко, испуњено жестоким турским зулумом и аустро-турским притисцима, током којих је Стефан мудро водио свој народ и храбро ратовао против Турака. Када су, након свих ратних пустошења, Турци запленили сву стоку Србима и одвели радно способан народ, у нашем народу је завладала тешка глад. Тада је Стефан Штиљановић отворио своје житнице, поделио жито народу и тако га прехранио. Читавог живота је помагао народ и Српску цркву, па га је народ веома волео и поштовао, сматрајући га за живог светитеља. Упокојио се око 1543. године. Супруга Јелена и његов верни народ сахранили су га на брду Ђунтир. Праведна Јелена се замонаши као Јелисавета. Нетрулежне мошти Св. кнеза Стефана Штиљановића налазе се у Саборној цркви у Београду у левом кивоту, заштитника гладних и сиротих, нарочито током ратова, тешких времена, напада непријатеља и личних искушења. Кивот са његовим моштима отвара се уторком на молебану српским светитељима, а прославља се 17. октобра.

Преподобни Амон Мисирац родом, и по занимању виноградар. Његови сродници и преко његове воље оженише га, но он не хте са женом живети, него је од првога дана назва сестром и усаветова је, да заједно са њим чува девственост своју ради вишег блага на небесима. И тако би са женом 18 пуних година. После, по договору, жена основа женски манастир у дому њиховом, а Амон оде у Нитријску пустињу, где се преда подвигу отшелничком. Велике дарове прозорљивости и чудотворства прими од Бога због чистоте срца свога. Неки муж и жена доведоше му побеснела сина да би га излечио молитвом. А Амон не хте никако. Но после дугог наваљивања родитеља, рече Амон: „у вашим је рукама и болест и здравље детета вашег. Вратите оној удовици (и рече јој име) вола украђена, и оздравиће син ваш.“ Ужаснути родитељи оваквом прозорљивошћу светитеља признаше свој грех и обећаше чим дођу дома вратити украђеног вола. Тада се Амон свети помоли Богу, и оздрави дете. Амон је био присни друг св. Антонија Великог. Када Амон сконча у Нитрији око 350. год. виде св. Антоније из своје келије душу Амонову у висинама и рече братији: „данас се представи авва Амон, ево видим душу његову свету како је ангели носе на небо“

Преподобни Павле Препрости До своје 60. године живео у свету као жењен човек. Затекавши своју жену у греху, он остави све, оде у пустињу св. Антонију, и прими монаштво од овога. И ако је био прост и некњижеван, доспео је до таквог духовног савршенства, да је у свакоме човеку видео душу каква је као што обични људи виде тело један другога. И чудотворац беше велики, и у неким случајевима превазиђе и св. Антонија. Скончао у дубокој старости, 340. год., и преселио се у радост ангелску.