2. септембар о.г.
Свети пророк Самуило; Свети свештеномученик Филип Ираклијски
Свети Пророк Самуил живео је 1100 година пре Христа. Рођен у племену Левијина, од родитеља Елкана и Ане, у месту Рамату. Нероткиња Ана измолила је од Бога Самуила. Када му се наврши 3 године посветила га је Богу. Живећи у Силому, код ковчега завета, Самуил у 12-ој години имаше истинито откровење од Бога о казни, која предстојаше дому првосвештеника Илије због неваљалства синова његових Офниа и Финеса. Илија беше стар и синови га неслушаше да прекину са неваљалствима. Откровење се ускоро и зби: Филистејци потукоше Израиљце, убише оба сина Илијина, и запленише ковчег завета. Када Илија за то сазна, паде и издахну у 98 години старости. Од тада па за 20 година Израиљци беху робови Филистејцима. После тога посла Бог Самуила народу да проповеда покајање, ако жели да се спасе од непријатеља својих. И народ се покаја, и одбаци туђе идоле, и признаде Самуила као пророка, свештеника и судију. Тада Самуил пође с војском на Филистејце и с помоћу Божјом их поби, и ослободи земљу и народ. По том суђаше Самуил мирно народу своме до старости. Пред смрт своју Самуил сабра сав народ, и опрости се с њим. А када умре плакаше за њим сав Израиљ, и сахранише га чесно у дому његову у Рами.
Свети Свештеномученик Филип, Епископ Ираклијски, са свештеником Севером и ђаконом Хермесом. Служили Богу у Тракији. Када незнабошци јурнуше да запале цркву хришћанску, храбри Филип рече старешини њиховом: „Мислиш ли ти, да је Бог затворен у стене? Он живи у срцима“. Храм буде разорен, све књиге спаљене, а свештеници ови одведени у Једрене, где после тамновања и мука буду бачени полусажежени у реку Марицу. Још 38 хришћана скончаше с њима мученички. Мисли се да су пострадали у време Диоклецијана. Према свему изгледа да су били Словени.