МК
Православни подсетник
Преподобномученица Света Петка Римљанка Рођена у Риму од родитеља хришћанских, и од детињства научена вери Христовој, св. Параскева с великим усрђем стараше се да на делу испуни све заповести Божје. Верујући тврдо и живећи према својој вери она упућиваше и друге на пут помоћу праве вере иблагочестивог живота. Када јој родитељи умреше, Параскева раздаде све своје имање беднима, а она се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру Христову не тајећи се ни од кога, иако у то време вера Христова беше крваво гоњена од римских власти. Злобни Јевреји први оптужише св. Параскеву због проповеди забрањене вере. И она би изведена на суд пред цара Антонина. Сва ласкања царева не помогоше ни најмање да поколебају у вери ову слушкињу Божју. Тада је вргоше на огњене муке и метнуше јој на главу усијан шлем. Но Господ је чудесно спасе, и она се избави и удаљи из Рима. И пође опет од грададо града да обраћа тамни незнабожачки народ у веру истиниту. Још у два града би извођена пред кнежеве и судије, и истјазавана за Господа свога чинећи при том чудеса велика и силом Божјом брзо опорављајући се од мука и рана. Незнабошци, као и увек, приписиваху њена чудеса мађијама а њено опорављење сили и милости њихових богова. Рече једном св. Параскева кнезу мучитељу: „не твоји богови, кнеже, исцелише ме но Христос мој, Бог истинити". Најзад је неки кнез Тарасије посече мачем. Тако славно заврши свој плодовити живот ова светитељка. Мошти њене беху доцније пренете у Цариград. Чесно пострада за Христа у II столећу. (Ова светитељка се празнује 8. августа / 26. јула и у народу је погрешно названа „Трнова Петка“ заборављајући да се ово назвање односило на Свету Петку Српкињу, Епиватску или Трновску)
Свети Сава III, Архиепископ српски, богословско образовање добио је у манастиру Хиландару. Као игуман манастира Хиландара постао је Eпископ призренски. Нагледао је грађење цркве Богородице Љевишке. То је било нешто пре 1307. године. Преузео је архиепископски престо 1309. године. Краљ Милутин се саветовао са њим пре подизања манастира Бањске. Потврђујући својом повељом даровницу краља Милутина манастиру Хиландару назвао се Архиепископом свих српских и поморских земаља. Архиепископ Сава III је нарочито значајан за развој средњовековне архитектуре у Србији зато што је везан за оне споменике који почињу да се граде у једном сасвим новом стилу. Он је био можда тај који је стајао на челу Хиландара док се овај градио; он је био тај под чијим се надзором обнавља Призренска епископија. Док је стајао на челу српске Архиепископије, обнвљена је црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Испуњавајући аманет Светог Саве, редовно је давао помоћ манастиру Хиландару. То је захтевао и од свих наследника. Умро је 8. августа 1316. године.