28. јул о.г.
Свети мученици Кирик и Јулита; Свети Владимир Велики, кнез руски
Свети Кирик и Јулита су ранохришћански светитељи и мученици. Јулита је била племићког рода. Рано је остала без мужа са својим новорођеним сином Кириком. Крстила га је одмах по рођењу, а када му је било три године, научила га је вери и молитви. Када је цар Диоклецијан наредио гоњење хришћана би ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Јулита је тамо храбро исповедила своју веру у Господа Исуса Христа. Кирик кога судија узеше у руке викаше на судију: „ја сам хришћанин, пусти ме матери!" и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Судија се расрдио и треснуо Кирика о земљу који се скотрља низ камене степенице и умре. После многих мука и Јулита би мачем посечена, 304. године. Мошти светих мученика Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне. Један део моштију ових светитеља налазе се у Охриду у цркви св. Богородице Болничке.
Свети Владимир, велики кнез руски. На крштењу назван Василије. Најпре беше сав незнабожац, и по веровању и по животу. Сазнавши да постоје друге вере он поче испитивати, која је од њих најбоља. Посла и једно изасланство у Цариград. Када се изасланици вратише, саопштише кнезу да су били на служби у православној цркви Свете Софије, и да су били „ван себе не знајући да ли су на земљи или на небу.“ То побуди Владимира да се крсти и да крсти народ свој. Главни идол Перун би свучен са брда Кијевског и бачен у реку Дњепар. Примивши веру хришћанску Владимир савршено измени свој живот и улагаше сав труд да тачно испуњава све прописе ове вере. Нареди да се свуда по држави његовој зидају цркве, а сам сазида красну цркву Пресветој Богородици у Кијеву. С оним истим неодољивим напором с којим раније Владимир штићаше идолопоклонство, распростираше он сада хришћанство. Упокоји се у Господу 1015. године.
Свети мученици Величко-горњеполимски
Свети Архијерејски Сабор СПЦ је прибројао лику Светих Новомученика српских жртве нацистичког терора из Велике и Горње Ржанице пострадале 28. јула 1944. године, придружујући им и 28 деце уморене глађу у плавском затвору 1941. године.
Нацистичка дивизија Принц Еуген је, на празник Светих мученика Кирика и Јулите, за само два сата у овим селима (према непотпуном списку) зверски поклала или живе у ватру бацила 427 нејачи – деце, жена, стараца и осталог ненаоружаног становништва. Само деце и омладине до 20 година је 171 на правди Бога побијено.
Велика, као најстрадалније село у Горњем полимљу, постала је местом саборног помињања свих горњеполимских жртава пострадалих од наци-фашиста током Другог светског рата.