| д | н о в и | с т а р и | 2025.  проста 
	Октобар 31 дан | ||
| Седмица 17. по Духовима | |||||
| С | 1 | 18 | пост | Свети Евменије Гортински; Света мученица Ариадна | ЧИТАЊЕ | 
| Ч | 2 | 19 | Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт | ЧИТАЊЕ | |
| П | 3 | 20 | пост | Свети великомученик Јевстатије | ЧИТАЊЕ | 
| С | 4 | 21 | Свети апостол Кодрат; (Оданије Воздвижења) | ЧИТАЊЕ | |
| Н | 5 | 22 | Недеља 17. по Духовима Свети свештеномученик Фока; Свети пророк Јона | ЧИТАЊЕ | |
| Седмица 18. по Духовима | |||||
| П | 6 | 23 | СЛАВА Зачеће светог Јована Претече и Крститеља | ЧИТАЊЕ | |
| У | 7 | 24 | Света првомученица Текла; Преподобни Симон, Свети краљ Владислав и Преподобни Давид Српски | ЧИТАЊЕ | |
| С | 8 | 25 | пост | Преподобна Ефросинија; Свети Сергије Радоњешки | ЧИТАЊЕ | 
| Ч | 9 | 26 | Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов | ЧИТАЊЕ | |
| П | 10 | 27 | пост | Свети мученик Калистрат | ЧИТАЊЕ | 
| С | 11 | 28 | Преподобни Харитон Исповедник Задушнице михољске | ЧИТАЊЕ | |
| Н | 12 | 29 | СЛАВА  Недеља 18. по Духовима Преподобни Киријак Отшелник – Михољдан | ЧИТАЊЕ | |
| Седмица 19. по Духовима | |||||
| П | 13 | 30 | Свети свештеномученик Григорије; Свети Михаил Кијевски | ЧИТАЊЕ | |
| У | 14 | 1 | СЛАВА ОКТОБАР – Покров Пресвете Богородице | ЧИТАЊЕ | |
| С | 15 | 2 | пост | Свети свештеномученик Кипријан и Јустина девица; Преподобни Андреј | ЧИТАЊЕ | 
| Ч | 16 | 3 | Свети свештеномученик Дионисије Ареопагит | ЧИТАЊЕ | |
| П | 17 | 4 | пост | Свети Стефан и Јелена (Штиљановић) | ЧИТАЊЕ | 
| С | 18 | 5 | Света мученица Харитина; Свети свештеномученик Дионисије | ЧИТАЊЕ | |
| Н | 19 | 6 | СЛАВА  Недеља 19. по Духовима Свети апостол Тома – Томиндан | ЧИТАЊЕ | |
| Седмица 20. по Духовима – Светих Отаца VII васељенског сабора | |||||
| П | 20 | 7 | СЛАВА Свети мученици Сергије и Вакхо – Срђевдан | ЧИТАЊЕ | |
| У | 21 | 8 | Преподобна Пелагија; Преподобна Таиса | ЧИТАЊЕ | |
| С | 22 | 9 | пост | Свети апостол Јаков; Свети Стефан Српски (Слепи) | ЧИТАЊЕ | 
| Ч | 23 | 10 | Свети мученици Евлампије и Евлампија | ЧИТАЊЕ | |
| П | 24 | 11 | пост | Свети апостол Филип; Свети Теофан Начертани | ЧИТАЊЕ | 
| С | 25 | 12 | Свети мученици Тарах, Пров и Андроник | ЧИТАЊЕ | |
| Н | 26 | 13 | Недеља 20. по Духовима – Светих Отаца VII васељенског сабора Свети мученик Карп; Света новомученица Злата Меглинска; Света новомученица Босиљка Пасјанска | ЧИТАЊЕ | |
| Седмица 21. по Духовима | |||||
| П | 27 | 14 | СЛАВА Преподобна мати Параскева (Света Петка) Трнова | ЧИТАЊЕ | |
| У | 28 | 15 | Свети свештеномученик Лукијан; Преподобни Јевтимије | ЧИТАЊЕ | |
| С | 29 | 16 | пост | Свети мученик Лонгин Сотник | ЧИТАЊЕ | 
| Ч | 30 | 17 | Свети пророк Осија; Преподобномученик Андреј Критски | ЧИТАЊЕ | |
| 
			Данас је: Петак
			 | |||||
| П | 31 | 18 | пост | СЛАВА Свети апостол и јеванђелист Лука - Лучиндан; Свети Петар Цетињски | ЧИТАЊЕ | 
| Свети апостол Лука Родом из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис. Лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових. Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету. Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима. Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина Светог цара Константина. Свети Петар Цетињски Петар Ⅰ Петровић Његош, Митрополит цетињски рођен 1. априла 1749. год. у Његушима од оца Марка и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када је Петру било 10 година, Митрополит Сава Петровић, стриц Петровог оца Марка, довео га је у Цетињски манастир „да учи књигу“. У дванаестој години је примио монашки подстриг, у петнаестој је послат у Русију на даље школовање. Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа. По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник. Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана. Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру. Свети Јулијан и Дидим Слепац Св. Јулијан, звани Пустињак, беше Персијанац и сељак без школовања, али због чистоте срца — сасуд благодати Духа Светога. Подвизавао се украј Еуфрата у Месопотамији. Имао дар видовитости. У сами час када погибе Јулијан Одступник, св. Јулијан то прозре духом и објави ученицима својим. Његов савременик, св. Дидим слепац у Александрији; такође провиде духом погибију Јулијанову; беше на молитви ноћу, када му дође глас с неба: „данас је нестало цара Јулијана, извести о томе патријарха Атанасија“. Св. Антоније Велики веома је уважавао овога чудеснога слепца Дидима, који је имао дух видовит, и свраћао је код њега, кад год је из пустиње долазио у Александрију, и заједно с њим Богу се молио. И св. Јулијан и св. Дидим, дивне слуге Божје, упокојили су се после 362. год.  | |||||