МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига о судијама

Поглавље 1.

1. А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима? 2. И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке. 3. А Јуда рече Симеуну брату свом: хајде са мном на мој дио да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој дио. И пође Симеун с њим. 4. И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет тисућа људи. 5. Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје. 6. И побјеже Адони-Везек, а они га потјераше и ухвативши га одсјекоше му палце у руку и у ногу. 7. Тада рече Адони-Везек: седамдесет царева отсјеченијех палаца у руку и у ногу купише што бјеше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умрије. 8. Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исјекоше грађане оштријем мачем, а град сажегоше огњем. 9. Потом изидоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни. 10. И Јуда изиде на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону бијаше пређе име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја. 11. А одатле отидоше на Давиране, а Давиру прије бјеше име Киријат-Сефер. 12. И рече Халев: ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену. 13. И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену. 14. И кад полажаше, наговараше га да иште у оца њезина поље: па скочи с магарца. А Халев јој рече: што ти је? 15. А она му рече: дај ми дар; кад си ми дао сухе земље, дај ми и извора воденијех. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње. 16. А и синови Кенеја таста Мојсијева изидоше из града палмова са синовима Јудинијем у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом. 17. Потом изиде Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма. 18. И Газу узе Јуда с међама њезинијем, и Аскалон с међама његовијем, и Акарон с међама његовијем. 19. Јер Господ бјеше с Јудом, те освоји гору; али не изагна онијех који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола. 20. И дадоше Халеву Хеврон, као што бјеше заповједио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова. 21. А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовијем до овога дана. 22. Изидоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ бијаше с њима. 23. И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду бјеше прије Луз. 24. И уходе видјеше човјека који иђаше из града и рекоше му: хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост. 25. А он им показа куда ће ући у град: и исјекоше у граду све оштријем мачем, а онога човјека пустише са свом породицом његовом. 26. И отиде онај човјек у земљу Хетејску, и ондје сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас. 27. А Манасија не изагна становника из Вет-Сана и села његових, ни из Танаха и села његових, ни становника из Дора и села његових, ни становника из Ивлеама и села његовијех, ни становника из Мегида и села његових; и Хананеји стадоше живјети у тој земљи. 28. А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна. 29. Ни Јефрем не изагна Хананеја који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру. 30. Завулон не изагна становника из Китрона, ни становнике из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак. 31. Асир не изагна становника из Акона, ни становнике из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова; 32. Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна. 33. Нефталим не изагна становника из Вет-Семеса, ни становнике из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак. 34. А Амореји притјешњаваху синове Данове у гори, и не дадијаху им слазити у долину. 35. И Амореји стадоше живјети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифовоа, плаћаше данак. 36. А међа Аморејима бјеше од горе Акравимске, од стијене па навише.


Поглавље: 2
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024