МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига пророка Исаије

Поглавље 58.

1. Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљеву грехе њихове, 2. Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суда Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу. 3. „Зашто постисмо”, веле, „а ти не погледа, мучисмо душе своје, а ти не хте знати?” Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све што вам је ко дужан. 4. Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш. 5. Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострети пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? 6. А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздре шиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? 7. Не ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш гола, да га оденеш, и да се не кријеш од свога тела? 8. Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража. 9. Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути: викаћеш, и рећи ће: „Ево ме.” Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло; 10. и ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне. 11. Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише. 12. И твоји ће сазидати старе пустолине, и подигнућеш темеље који ће стајати од колена до колена, и прозваћеш се: који сазида развалине и оправи путеве за насеље. 13. Ако одвратиш ногу своју од суботе да не чиниш што је теби драго на мој сваки дан, и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славне, и будеш га славио не идући својим путевима и не чинећи што је теби драго, ни говорећи речи, 14. тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да једеш наследство Јакова оца свог; јер уста Господња рекоше.


Поглавље: 57 | Поглавље: 59
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024