МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига пророка Исаије

Поглавље 57.

1. Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сјећа да се пред зло узима праведник; 2. Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правијем путем. 3. А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо. 4. Ким се ругате? на кога разваљујете уста и плазите језик? нијесте ли синови преступнички, сјеме лажно? 5. Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленијем дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменијем. 6. Дио ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој дио; њему љеваш наљев свој, приносиш дар; тијем ли ћу се умирити? 7. На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву. 8. И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; отступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, гдје угледаш мјесто. 9. Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понизујеш се до гроба. 10. Од даљнога пута свога уморна не кажеш: залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш. 11. И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и нијеси се мене опомињала нити си марила? што ја мучах одавна, зато ли ме се не бојиш? 12. Ја ћу објавити твоју правду и твоја дјела; али ти неће помоћи. 13. Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све вјетар однијети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наслиједиће земљу и добиће свету гору моју. 14. И рећи ће се: поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мојега. 15. Јер овако говори високи и узвишени, који живи у вјечности, којему је име свети: на висини и у светињи станујем и с онијем ко је скрушена срца и смјерна духа оживљујући дух смјернијех и оживљујући срце скрушенијех. 16. Јер се нећу једнако прети нити ћу се довијека гњевити, јер би ишчезнуо преда мном дух и душе које сам створио. 17. За безакоње лакомости његове разгњевих се, и ударих га, сакрих се и разгњевих се, јер одметнувши се отиде путем срца својега. 18. Видим путове његове, али ћу га исцијелити, водићу га и даћу опет утјеху њему и његовијем који туже. 19. Ја стварам плод уснама: мир, мир оному ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцијелићу га. 20. А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоту и блато. 21. Нема мира безбожницима, вели Бог мој.


Поглавље: 56 | Поглавље: 58
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024