МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 10.

1. Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља? 2. С охолости безбожникове муче се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници. 3. Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује. 4. Безбожник у обијести својој не мари за Господа: он не види. Нема Бога у мислима његовијем. 5. Свагда су путови његови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа. 6. У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда. 7. Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао. 8. Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога. 9. Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши у мрежу своју. 10. Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове. 11. Каже у срцу своме: Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети нигда. 12. Устани Господе! дигни руку своју, не заборави невољнијех. 13. Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да ти нећеш видјети? 14. Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник. 15. Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова. 16. Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове. 17. Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје, 18. Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.


Псалам: 9 | Псалам: 11
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024